У ТЕМИШВАРУ ОБЕЛЕЖЕН ВЕЛИКИ БРАНКОВ ЈУБИЛЕЈ

Темишвар, 22. новембар 2024.

БРАНКОВО КОЛО У РУМУНИЈИ

У Темишвару обележена 200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У оквиру „Дана српског језика у Румунији“, у Српском културном центру у Темишвару, 21. новембра 2024. године обележена је двестота годишњица рођења Бранка Радичевића. Бранково коло је приредило наступ оперске примадоне Весне Аћимовић и истакнуте пијанистикње Маје Грујић, двеју професорица на Академији уметности у Новом Саду.

У препуној сали Српског културног центра у Темишвару, оне су надахнуто извеле чувене песме Бранка Радичевића (Девојка на студенцу,  Враголије, Укор, Рибарчета сан, Певам дању, певам ноћу...) почев од најстаријих наших композитора, Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Даворина Јенка до најмлађих, Иване Војновић, Станиславе Гајић и Јулије Бал.

Ненад Грујичић одржао је беседу о Алексију Радичевићу, потоњем Бранку, песнику-претечи српског романтизма на чистом народном језику. Истакао је да долазак у Темишвар представља посебну врсту стваралачког узбуђења и одговорности с обзиром да се у овом граду налазе споменици-хумке над земним остацима Бранковог оца Теодора и брата Стевана. Алексије Радичевић је с братом Стеваном 1841. године из чувене Карловачке гимназије у Срему дошао у Темишвар где започињу да студирају мудрољубије (филозофију). У Темишвару их је дочекао отац Теодор Радичевић који ту ради као царински службеник.

Своју прву песму на српском језику (Девојка на студенцу) Алексије Радичевић пише управо у Темишвару. Ту већ почињу да надиру аркадијске слике из Сремских Карловаца и са Стражилова, где је Бранко проживео најлепше дане у свом животу. У Темишвару умире му брат Стеван у својој двадесетој години, што ће песника мотивисати да одласком у Беч (1843) напише славну песму Кад млидија умрети. У Бечу објављује своју прву књигу песама (1847) и тиме, преводећи са грчког на српски језик, мења  крштено име Алексије у Бранко.

Ненад Грујичић је и у Темишвару објаснио значај Бранкове радикалне интервенције у српској поезији када је у времену и књижевном контексту, где се пише и објављује на славеносрпском језику, штампа свој првенац „Песме“ на чистом српском народном језику. Наспрам таквог стваралачког система израженог у чину објављивања несвакидашње песничке књиге, време је показало да се сличан „гром из ведрог нема“ никад није догодио у српској поезији и култури.

На свечаности, Бранкову поезију певали су и ђачки хорови гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, а млади глумци (Александар Аџић, Милан Мајкић и Гордана Аћимов), студенти и ђаци из овог града, казивали Бранкове песме: Путник на уранку, Молитва, Кад млидијах умрети, Девојка на студрнцу... Овај облик јавне презентације Бранкове поезије у Румунији показао је најузвишенији  облик очувања српскога језика у животу изван земље-матице младих уметника.

У оквиру „Дана српског језика у Румунији“ свечано је уручена награда „Сава Текелија“ Боривоју Чалићу, српском културном посленику из Хрватске. Затим је одржан песнички час на којем су наступили: Славомир Гвозденовић (Румунија), Ненад Грујичић (Србија), Ђорђе Нешић (Хрватска), Петар Ластић (Мађарска), Милан Мицић (Србија), Љубинка Перинац Станков (Румунија)... Грујичић је наизуст казивао своју песму Сремски Карловци. 

Ђорђе Нешић прочитао је своју нову песму Бранко, која се појавила у његовој свежој књизи, и стицајем таквих околности није се нашла у антологији Ненада Грујичића Ао, данче, ала си ми бео, али ће свакако појавити се у другом допуњеном издању овог цветника. Ево Нешићевог сонета Бранко: "Као што зора свиће,/ као што листа дрво,/ тако тежи и биће/ да се оживи Прво;// први звуци и слике/ и мириси и боје,/ да проври све од вике,// да смех и чар се споје;/ да свет је опет цео,/ да дан је плав и бео,// пре но живот заћути.// Чим стане враголија, нестане чаролија/ и ено -лисје жути."

Снажни аплаузи пратили су све нумере програма „Дан српског језика у Румунији“ где је централно место имао садржај у знаку прославе два века од рођења Бранка Радичевића. Леп дан пун сунца довео је у Темишвар госте одасвуд, и у благости смираја  одржан је свечани програм посвећен великој годишњици која је и у гимназији "Доситеј Обрадовић" окупила темишварске писце, публицисте и новинаре на Округлом столу "Радичевићи у Темишвару".

Сутрадан време се нагло променило. Међутим на српском православном делу гробља у Темишвару, иако по јакој киши која ће касније прерасти у снег, гости и учесници „Дана српског језика у Темишвару“ посетили су гробове Бранковог оца Теодора и брата Стевана, на којима се, један до другога, налазе светли споменици српског трага и корена у данашњој Румунији. Одржан је парастос Радичевићима, који је приредила Српска православна црква у Темишвару. Била је то прилика да се уз Бранково,Теодорово и Стеваново, чују и имена Бранкове мајке Руже и сестрице Амалије (умрла у другој години од туберкулозе), чије кости леже у Земуну и Славонском Броду. Наново је све присутне прожео осећај сопствене пролазности и смртности у знаку вечних Бранкових стихова: „Збогом житку, мој прелепи санче, / Збогом зоро, збогом бели данче!/ Збогом свете, некадањи рају,/ Ја сад морам другом ићи крају.“

На белом мермерном споменику Бранковог оца пише: „Овде борави отац неумрлог српског песника Бранка, врли родољуб Теодор Радичевић, бивши царински чиновник, рођен 1802 – 1864. Споменик овај му подижу Срби из Темишвара и Мехале.“ На доњем, ширем делу споменика, стоје стихови: „Док гусала струна танка/ Слави твога дична Бранка/ Док му Срби песме поје/ Живеће и име твоје.“

А на споменику Стевану Радичевићу, који је с братом Алексијем, похађао Карловачку гимназију од 1835. до 1841. године, пише: „Овде леже кости Стевана Радичевића, слушатеља мудрољубија, који се у Броду у Славонији 25. септембра 1825. године родио. А умро је у Темишвару 30. новембра 1845. године, и са тим 20 година стар.“ Испод урезаног цвета при дну споменика пише: „Таки је био.“

Одлазак у Темишвар и ове године, на јубиларни програм у организацији Савеза Срба у Румунији, од великог је значаја за прославу 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Отуда је особен и непоновљив живи прилог високоизражене свести о нашим белезима и коренима у српској поезији и језику, о нашем идентитету и континуитету.

Прва Радичевићева  песма на српском језику, Девојка на студенцу, испевана у Темишвару, а на поменутој свечаности у Српском култтурном центру казивана и певана (из пера двоје композитора) неколико пута (песма која пуним плућима живи у народу и као староградска), светлела је Бранковим духом и присуством, али и живим сенкама његовог оца Теодора и брата Стевана.

Бранково коло је домаћинима даривало примерке својих нових ексклузивних издања, која ће се наћи и за десетак дана на Сајму књига у Темишвару, који организује Савез Срба у Румунији. Јуче и данас - био је то у Темишвару несвакидашњи културни догађај пун срца и радости, сећања и одговорности нашег српског колена у времену и простору, а у оквиру прославе великог јубилеја у знаку неумрлог имена и дела Бранка Радичевића.

                                                                                                                                  М. Борић

Бранко Радичевић

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ

Кад сам синоћ овде била,

И водице заитила,

Дође момче црна ока

На коњицу лака скока,

Поздрави ме, зборит’ оде:

''Дајде, селе, мало воде!''

Ове речи, слатке стреле,

Минуше ми груди беле.

Скочи’ млада, њему стиго’,

Диго’ крчаг, руку диго’.

Рука дркта... крчаг доле...

Оде на две, на три поле.

Још од њега леже црепи,

Али где је онај лепи?

Кад би сада опет дош’о,

Ма и овај друго прош’о!

      (Темишвар, 1843.)