ГОСПОДЕ, ИМЕ ТИ ЈЕ ЉУБАВ

Сремски Карловци, 13. септембар 2022.

ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ ПАРАСТОС БРАНКУ

У цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, на 51. Бранковом колу, по традицији, одржан је у 13:30 часова парастос Алексију Бранку Радичевићу у ком су учествовали (чинодејствовали) епископ сремски господин Василије са карловачким свештенством и младим богословима.  

Занимљив је податак да је у тој цркви Алексије Радичевић, потоњи Бранко, појао за певницом као ђак (1835-1841). Бранково крштено име је Алексије, које је он у Бечу превео са грчког на српски језик у тренутку изласка његове прве књиге „Песме“ (1847), чију 175. годишњицу Бранково ове године обележава. 

По завршетку парастоса, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ приређене су чувене „Хришћанске теме“ које већ три деценије духовно красе Бранково коло. На тему „О имену Божјем“ говорили су епископ сремски господин Василије и архимандрит Клеопа Стефановић. Наспрам веома сложених нивоа овогодишње  „хришћанске теме“, били су то надахнути говори што су осветљавали име Божје које је „име довека и спомен из нараштаја у нараштај“. 

У Библији, псалам 83:13, стоји: „Да би се знало да си једино Ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом“.  Исус Христос је у молитви „Оченаш“ рекао: „Нека се свети име Твоје.“ Из ових библијских стихова текле су јеванђеоске беседе поменутих духовника, епископа и архимандрита, и крунисале се у узвику: „Боже, име ти је љубав!“, што је уствари назив изузетне књиге светог Јована Кронштатског, проповедника милосрђа, заштитника сиромаха, подвижника умно-срдачне молитве, свештенослужитеља и литурга. 

Бројна публика, у којој су домаћини, млади богослови и професори врхунили својим присуством, с великом пажњом и душом жељном духовног хлеба, сви су пратили сваку реч епископа сремског Василија и архимандрита Клеопе Стефановића.

Водитељ програма Ненад Грујичић, председник Бранковога кола, на крају је захвалио угледним духовницима на надахнутим и корисним беседама истичући значај „Хришћанских тема“ за Бранково коло, без којих оно не би имало успешну нити потпуну духовно-песничку мисију у времену.

Педесет година постојања Бранковога кола говори о значајном континуитету и представља пример уметничке и духовне истрајности. Као народ учесталих дисконтинуитета, потребно је да сваки јачи свој континуитет у ма којој  друштвеној и животној области поштујемо и негујемо, а поготово осмовековно трајање Српске православне цркве.

Бранко Радичевић

МОЛИТВА

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

Фала боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

        (На Васкрс, 1844)