Бранко је певао спајајући лирско и епско, он је српски амалгам Пиндара и Хомера. С једне стране, виноградарска цика и вика, дугине боје грожђа и винове лозе, крошања и неба, тактилни укус бермета и зрна, у очима буктиња сунца и сремскокаловачког крајолика, а с друге – силе мрака и подземља, ништавило и смрт, у историјском огњу мача и барута, кала и муке, изгибије и страдања, борбе и жудње за слободом. И, све испреплетено у српском клупку времена чија Аријаднина нит у „Колу“ води чак до Цара Душана.
Навршава се двеста година од рођења Алексија Радичевића, потоњега Бранка, славнога песника српског романтизма. Бранко је појава каква се једном рађа у матерњем језику. Написао свега педесет четири лирске и седам епских песама, остало прегршт писама и један одговор на критику. Неприхваћен и нападан од Јована Стерије Поповића и Светозара Милетића, успео је потом да преживи и ударе Лазе Костића. Остаје траг, и то какав, у поезији, у српском језику, траг за наук и завет. То је божанска моћ песничког талента Бранка Радичевића који је духовно и даље ту, с нама, и – траје. А његови земни остаци део су пепела свих нас који смо се песнички утврдили на Стражилову, српском Парнасу. И тако ће бити и – остати.
Културни додатак „Политике“,
Београд, 30. децембар 2023.
Ненад Грујичић
НА СТРАЖИЛОВУ ПЕТАР КРАЉ ГОВОРИ
SANTA MARIA DELLA SALUTE
Крај гроба Бранка, музе то слуте,
Петар Краљ хоће песник да буде,
да с браћом слуша горске цвркуте,
да каже песму рајске пожуде:
Santa Maria della Salute.
И крену глумац, нема ту муфте,
зазвони рима лепоте суште,
да од милине дуси заћуте
као уз жице златне лауте.
И да не буде неке заблуде,
и да се многи томе не чуде,
Лаза је Костић, о, апсолуте,
живео песму сваке секунде,
где свих времена разлике ћуте,
ширио крила за надахнуте
богове силне, камоли људе,
љубећи срцем Ленкине скуте
и младе очи к’о у кошуте.
О, глумче-краљу, моћни унцуте,
дајеш нам компас и азимуте
да на нов начин чујемо слуте
Лазине љуте бољке, грануте,
да у све куте зоре заруде,
где за љубављу смртници жуде.
О, светски сломе, о, страшни суде,
зар да разлика година буде
казна за чар што сиђе мед’ људе
на угод живу пакости жуте,
у земне замке, ситне феуде,
трачеве, завист и предрасуде.
Песниче-краљу душе луцнуте,
чујеш ли, глумац казује гŷде,
оригинално речи се муте
тамо, овамо и којекуде,
други не могу тако да гуде,
то изабрани само полуде.
Поезија је срећа за људе,
она је излаз кад нема друге,
донесе сунце, обасја спруде,
душине жице да све прогуде,
Лаза је им’о Божје сасуде,
сву вечност за те, дивни тренуте.
Чујеш ли, Бранко, ове гугуте,
и ти си дао лирске гргуте
за Минин пој уз звуке флауте,
сву своју душу, све своје жуде,
љубавне сне и гол-ауте,
јер живот носи и нокауте.
Све је то с ове главе, са луде,
опрости, мајко, црне шкргуте,
разлог и запон памети худе,
које сам слао као регруте
безбраде у рат, и у залуде,
а да још нисам им’о адуте
за мисли круте и сумануте,
опрости моје грешне залуте,
нисам хтео да иком науде.
Лаза је дао оштре пресуде
Змају и Бранку, па га још куде
да је испао гори од Јуде.
Генији носе разне побуде,
имају право и на заблуде,
у њином дару семене руде
са Божјом клицом, недотакнуте,
генији могу и да полуде
и да испију чашу кукуте.
Све то нестаје, те амплитуде
временом тону к’о баракуде,
остају само дела да суде,
а арлекини нека се чуде
зашто прилике истини нуде
лаж и ђавоље силе, надуте.
Чујеш ли, Лазо, стари лабуде,
како Петар Краљ сипа пелуде,
грленом жицом кади усуде
да нам не шаљу црне скауте,
него да песмом ниште злослуте,
све ће се жеље ту да пробуде:
глечере к небу дићи смрзнуте,
оживети из стена мамуте,
то у заносу пророци слуте,
створити свет без новца, валуте,
задивићемо светске колуте,
пронаћи младе Ајнштајне, луде,
да праве сасвим нове маршруте
са мајке Земље мало нагнуте,
звездама ћемо померит’ путе,
у космос слати аргонауте
да им пронађу сестре расуте
и живу душу Ленке згаснуте,
Santa Maria della Salute!
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије