ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК О БРАНКУ И ПОШТАНСКА МАРКА СА БРАНКОВИМ ЛИКОМ

Сремски Карловци, 10. септембар 2024.

Са 53. Бранковог кола

ДОГАЂАЈ ЗА ПАМЋЕЊЕ - ПОТРЕБАН МЛАДИМА

У наставку 53. Бранковог кола, у знаку прославе два века од рођења Бранка Радичевића, данас је у Карловачкој гимназији одржана несвакидашња промоција. Наиме, представљена је нова поштанска марка са ликом Бранка Радичевића, а затим промовисан зборник радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића“ у издању Бранковог кола.

У програму су учествовали Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, Адам Софронијевић, директор РЈ „Србијамарке“, Растко Лончар и Милан Громовић, песници и књижевни критичари, и ђаци Карловачке гимназије.Поводом поштанске марке са портретом Бранка Радичевића истакнуто је да се сличан подухват догодио и 1953. године поводом стогодишњице смрти Бранка Радичевића. 

Данас Пошта Србије наставља традицију поштовања песничког култа Бранка Радичевића и његовог значаја у српском народу, култури и поезији. Адам Софронијевић није крио одушевљење начином како програм тече и то у јединственом амбијенту Спомен-библиотеке славне Карловачке гимназије. Упоредио је значај развоја наших универзитета са развојем и улогом Карловачке гимназије у грађењу просветног живота у Срба. Нагласио је да поштанска марка има амблематични значај као химна, грб или изглед новчанице једне државе.

Поводом зборника радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића“, који су приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар, Милан Громовић је нагласио да је зборник успешно приређен и штампан шест месеци после одржаног Округлог стола о Бранковој поезији који је оджран 28. марта на „Пролећним Бранковим данима 2024“.

Растко Лончар је изнео своја искуства у приређивању зборника и нагласио разноврсност радова чији су аутори махом млађи ствараоци. Изнео је значај оваквог пројекта за време које долази и издваја вредности. Скренуо је пажњу на фотографију споменика Бранку на корицама зборника, која доноси изглед бисте након много деценија. Тај споменик (рад Ђорђа Јовановића) усташе су 1941. године уништиле на улазу у Карловачку гимназију.

У зборнику се налазе радови угледних књижевних научника, стваралаца и песника разних генерација Ненада Николића, Антонија З. Симића, Маје Белегишанин Ивановић, Ненада Кебаре, Уроша Ристановића, Ане М. Зечевић, Данице В. Столић, Милутина Б. Ђуричковић, Растка Лончара, Лазара Букве, Љиљане Павловић Ћирић, Будимира Дубака, Славомира Гвозденовића, Александре Мариловић, Дајане Петровић, Валентине Златановић Марковић, Слађане  Миленковић, Марије Дубачкић, Милана Громовића, Бојане Кулиџан Громовић и Бошка Сувајџића.

Ненад Грујичић је поред осталог рекао: „Осећај што се јавља поводом таквог јубилеја као што су два века од Бранковог рођења чини нас кроткима и отрежњенима наспрам инерције свакодневнога живота, те указује на нашу пролазност и смртност, са којима се усрдно морамо поклонити и наново радовати неумрломе младићу српске поезије. Бранково коло је одувек стварало и емитовало културне вредности и садржаје, који су деценијама афирмисали Сремске Карловце, Стражилово, Нови Сад и наше поднебље као врхунске амблеме духа.“

Уз труд професорица српске књижевности Јеле Марјановић и Славице Шокица, посебан угођај чинио је наступ даровитих ђака Карловачке гимназије: Никола Стајић, Јаков Љубичић, Ања Цвијан, Теодора Силард,  Антонина Граматчикова (на руском језику), Милица Гајић, Тамара Рехнер и Јована Анђелић. Они су говорили своју и  Бранкову поезију, као и песме њему посвећене у дугој традицији песничког култа. Аплаузи нису мањкали, напротив, Карловачка гимназија је одјекивала младошћу дланова и симфонијом звона са густих црквених торњева у Бранковим Карловцима у славу великог јубилеја: два века од рођења великог песника српског романтизма.

                                                                                                                      М. Борић