ТРИ ПЕСМЕ МАРИЈЕ СТОЈИЋ

Сремски Карловци, 25. децембар 2024.

Актуелни добитници награде „Стражилово“

МАРИЈА СТОЈИЋ: ТРИ НОВЕ ПЕСМЕ

Млада песникиња Марија Стојић (1988) своју прву песничку књигу „Парлог“ објавила је ове године у Бранковом колу и овенчала се наградом „Стражилово“, коју је свечано примила 7. септембра поред Бранковог споменика подигнутог (1974) поводом 150. годишњице његовог рођења. Осим ове књиге. Марија Стојић објавила је и научну студију „Град и село у драмској књижевности ренесансног Дубровника“ (2018).

Доносимо три песме из њеног новог рукописа у настајању, песме засноване на плетиву српског народног духа и звука. Таква врста поезије захтева целовит коначни песнички рукопис на којем ће, нема сумње, песникиња радити неко време уобличавајући захвални тематско-мотивски простор са матерњом мелодијом стилско-језичког израза.

Марија Стојић

БОЖИЋНО ЧЕКЕТАЛО

Као да је вазда ноћ
па се само оно чује
Божићнога славља звук
Воденичар упосли га –  
оно руке домаћица
И тако чекетају
а оно понајвише
Шума одјекује
а оно бадњак дозива
Божићно чекетало
чекетом нас храни
док брашно се бели
Поточаре обзнањују
злато, тамјан и смирну
Сламом напуњене куће
за поноћно јаслено бдење
светле и саме
божићним чекеталом

ДЕВОЈАЧКА ПОПЕВКА

Пролистала гора густа
од силине песме њине
На том месту
младеначком,
благоветном
оцветалом
скупила се дружба млада
Ватром гора осветлила
лица чедна озарила
Попевљују,
поскакују,
намигују
Пролећу се сви клањају

РАЂАЊЕ ПОСТЕЉИЦЕ

Опет си добила нови живот на дар

Опет си се ти родила,

мајко дрвета живота

Крв ти никада лепше

није изгледала

док си подеротином

себе обукла

Родила си живот и њу

Постељу лутајућу

која позива свежу

на ново рађање

Умивала ти дете,

родиљо предодређена

Родила се пре,

а настала после

Пупчани цвет оставила

Врпцом скопчала

тебе и њу,

њега и тебе,

њу и њега