УСКОРО АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА ПОСВЕЋЕНИХ БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

Сремски Карловци – Нови Сад, 21. фебруар 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

ЦВЕТНИК НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА „АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО“

У оквиру обележавања 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, у штампу је из Бранковог кола отишла ретка антологија песама посвећених Бранку, АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО, књига коју је приредио Ненад Грујичић, дугогодишњи челни човек Бранковог кола. То је уствари цветник сачињен од песама из пера сто четрдесет девет песника који су у периоду од Бранкове смрти, то јест од преноса његових земних остатака (1883) из Беча на Стражилово, све до данашњих дана, певали и певају о „убавом славују“ српске поезије, култном песнику српског романтизма, чије су многе песме ушле у биће народа и певају се као изворне народне.

Овај несвакидашњи цветник започиње песмом „Бранкова жеља“ Јована Јовановића Змаја, песмом која је такође ушла у народ и може се данас чути уз тамбураше у Сремским Карловцима, на Скадарлији, у Бањалуци и другде. Потом следе песме посвећене Бранку Радичевићу из стваралачког надахнућа Петра Петровића Његоша, Јована Илића, Петра Прерадовића, Јована Сундечића, Николе Боројевића, Лазе Костића,  Аце Поповића Зуба,  Мите Живковић, Андре Гавриловића, Васе Крстића, Алексе Шантића, Љубомира Ненадовића, Филипа Радичевића, Марка Цара, Стојана Новаковића, Илије Огњановића, Јована Грчића Миленка, Јована Симеоновића Чокића, Ђорђа Ђ. Стратимировића, Иве Војновића,  Вида Вулетића Вукасовића, Аугуста Харамбашића, Авде Карабеговића,  Јосипа Берсе, Ћазима Ћатића, Светозара Ћоровића,  Рикарда Каталинића Јеретова, Османа Ђикића,  Стевана Путника,  Стевана П. Бешевића, Мила Јововића, Ђорђија Машанова Драговића, Владе Марковића, Филипа Ј. Ковачевића, Милутин Бојића, Милоша Црњанског, Растка Петровића, Милана Ћурчина, Уроша Тројановића, Станислава Винавера и других.

Цветник песама (о) Бранку, као својеврсна апотеоза великом песнику српскога језика, као један од најважнијих подухвата  у оквиру прославе  200. годишњице рођења Бранка Радичевића, оставиће конкретан и неопходан траг у времену. Књига са сличном идејом није објављена пре једног века, а могла се случити поводом прославе стогодишњице Бранковог рођења. Дабоме, она би била много мања обимом с обзиром да се у њој нису могли наћи песници и песме из будућности,  песме из прохујалог столећа (плус четвртина века што управо тече), а што говори да је Бранко и те како присутан и жив. Ако је пре стотину година неко сумњао да ће о Бранку и даље песници певати, грдно се преварио.

После прославе стогодишњице (1924)  Бранковог рођења у краљевини Југославији, све до данашњих дана, појавиле су се песме Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Скендера Куленовића, Драгутина Тадијановића,  Жарка Васиљевића, Мире Алечковић, Душана Костића, Борислава Михајловића Михиза, Славка Вукосављевића, Светислава Мандића, Гвида Тартаље, Бранка Миљковића, Бошка Петровића, Стевана Раичковића, Павла Поповића, Флорике Штефан, Богдана Чиплића, Мирослава Антића, Љубише Ђидића, Матије Бећковића, Момира Војводића, Ранка Јововића, Раше Перића, Србољуба Митића, Крстивоја Илића, Димитрија Николајевића, Ане Дудаш,  Ђоке Мирјанића, Бошка Ивкова, Драгољуба Павлова, Ранка Рисојевића, Часлава Ђорђевића, Пере Зупца, Енеса Кишевића,  Наде Златић Кавгић, Пауна Петронијевића, Зорана Вучића, Милана Ненадића, Милосава Тешића, Зорана Славића, Хусеина Дервишевића, Милана Живановића, Андреја Јелића Мариокова, Слободана Ристовића, Бабкена Симоњана, Будимира Дубака, Анђелка Анушића, Славомира Гвозденовића, Ђорђа Сладоја, Радомана Кањевца, Ненада Косановића Курта, Ивана Негришорца, Данила Јокановића, Игора Мировића, Живка Николића, Ранке Грковић, Милене Северовић, Верољуба Вукашиновића, Јасне Миленовић, Драгице Стојановић, Жарка Димића, Слађане Миленковић, Перице Маркова, Валентине Милачић, Ненада Адамова, Дамира Малешева, Мирка Вуковића, Јелене Алексић, Маје Белегишанин, Весне Фекете, Љиљане Павловић Ћирић, Милана Ракуља, Милана Ћосића, Николе Раусављевића, Растка Лончара, аутора цветника и других.

Пре непуна три века један писац (Томас Пејн) са другог континента рече нешто много необично, оно што не уочавамо и потпуно губимо из вида: „Они који су напустили овај свет и они који још у њега нису стигли, даље су једни од других  више но што и најбујнија  машта смртника може себи да представи.“

Многи будући песници, представници генерације која се још није родила, дакле, писаће и певати о Бранку. Ова књига добро ће им доћи као предложак. И више од тога –  ономе ко можда буде сабирао песме (о) Бранку настале у наредних стотину година  садржај овога цветника биће двостепеник за хитање и хватање даха ка митском  стражиловском вису, легендарном српском Парнасу са круном Бранка Радичевића.

Антологија песмама (о) Бранку, „Ао, данче, ала си ми бео“, Ненада Грујичића биће промовисана у оквиру прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића на „Пролећним Бранковим данима 2024“ –  за Светски дан поезије.

                                                                                                                                             М. Борић