Значајна је подршка младима који ступају на књижевну и уметничку сцену, поготово онима које је Небо украсило неколиким талентима. Млади траже институционалну подршку, пружену руку, лепу реч о њиховом првенцу и понеки савет за даљње путовање и недоумице на стваралачким раскршћима.  Остало зависи од њиховог карактера,  природе, менталне снаге и талента за таленат, који ће их водити у животу на јавној сцени 

" /> ПЕСНИК И ВИРТУОЗ НА КЛАВИРУ
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ПЕСНИК И ВИРТУОЗ НА КЛАВИРУ

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 17. марта 2023.

ПОСЕБНОСТ НАСТУПА МЛАДОГ ПЕСНИКА И ПИЈАНИСТЕ ДИМИТРИЈА НИКОЛИЋА

 

После  свечаног отварања „Пролећних Бранкових дана 2023“  у препуној сали славне Карловачке гимназије, са дуготрајним аплаузима за сваку тачку, у листу „Дневник“ освануо је леп комплимент угледне новинарке Зорице Милосављевић упућен младом учеснику свечаности у славу Бранка Радичевића:  „Посебност програма био је наступ Димитрија Николића, у улози песника, али и пијанисте, којем је недавно објављен песнички првенац у Бранковом колу.“

Значајна је подршка младима који ступају на књижевну и уметничку сцену, поготово онима које је Небо украсило неколиким талентима. Млади траже институционалну подршку, пружену руку, лепу реч о њиховом првенцу и понеки савет за даљње путовање и недоумице на стваралачким раскршћима.  Остало зависи од њиховог карактера,  природе, менталне снаге и талента за таленат, који ће их водити у животу на јавној сцени .

Димитрије Николић имао је ретку прилику и част да као млади песник са тек објављеном, свежом књигом у Бранковом колу, прочита једну своју песму на свечаном отварању манифестације на дан Бранковога рођења (по старом календару) и потом, по нашем предлогу, наступи и као пијаниста.  И оправдао је поверење, и то како.

Познати фоторепортер Слободан Шушњевић,  с обзиром да се кретао све време кроз публику, после свечаног програма, пренео нам је да махом млада публика с почетка је држала телефоне у рукама и пригледала екране, међутим када је почела свечаност у славу Бранка, пуна талентоване младости из света поезије, музике и драмске уметности, оставили су телефоне и укључили се у стварни живот, и с великом пажњом и заинтересованошћу пратили свечаност, радосно и дуго аплаудирали показујући да повод, амбијент и учесници носе тога дана у Сремским Карловцима потпуну особеност и вредност за сва времена.

Вишестрано даровити двадесетогодишњак, Димитрије Николић, прочитао је своју подугу „Љубавну песму“ и побрао дуге аплаузе, а потом одмах на клавиру извео осмоминутну  композицију „Изолдина љубавна смрт“, што је уствари завршна сцена опере „Тристан и Изолда“ немачког композитора Рихарда Вагнера, чију је музику мађарски композитор Франц Лист прерадио за клавир.

 После наступа уследило је велики аплауз подршке младом уметнику озареног лица и далијевског изгледа. Био је то блистав тренутак на почетку Димитријеве песничке каријере (музичка је од младих година већ увелико почела и траје), моменат којим је у потпуности био смислен и обоготворен његов несвакидашњи наступ на свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2023“ у славу 199. рођендана великог песника српског романтизма.

                                                                                                                                                 Ненад Грујичић

 

Димитрије Николић

ЉУБАВНА ПЕСМА

 

и нежности о те нежности закаснеле хроме

и овај свет ненапуштен од стране поезије

и преувелог лишћа

и узалудно учење речи једне француске

шансоне због којих сам све остале заборавио

и ти и ово источно небо распето

између јакшићеве и миленијумске куле

и врапци разбацани неснађени туђи

по граду по џеповима по дућанима

и своје дисање које не чујем јер ту је твоје

и дрвосече које заокружују једну мокру

шуму из које не изађох никад сасвим

и ти и твоје двадесет и две године које

ниси провела између јакшићеве и

миленијумске куле

већ негде сасвим другде

и обојени ветрови што мирују

и нечија ванредна колена изван сваког смелог поређења

и те силне речи што нису ништа друго него предрасуде

и непознате девојке којима нико није

написао ни стих нити какву

вишечасовну симфонијску поему

и силна предграђа градова који немају

никакву кулу који немају ни јакшићеву

ни миленијумску

међу којима се никада нисмо ни срели

а толико година већ је одћутано међу нама

и ничији синови изгубљени између

беспућа и лирике

као да ту неке разлике и има

и суве научне чињенице о мозгу и

фотосинтези и срчаним залисцима

и једна распевана нема птица у Варшави

и два неугледана подземна ока

и некакви дани зачудни предодређени

и изгнанство тај велики песнички завичај

и жал што човек није налик цвећу

па да истински оживи тек када утоне у

земљу и залију га кише

и твоје одсуство на пејзажима који

нимало не подсећају на цео онај појас

од јакшићеве до миленијумске куле

које можда чине читав један град за који

не знам да ли уопште има везе са овом песмом

или не

и те реке што шетају оном страном обале

где нико није

и ја који не знам нити једну реч која

довољно подсећа на наш пољубац да бих је рекао

и прозори са погледом ни на шта

и дахови прерасли у ветрове и то

непостојање било каквих потомака

и ово име које ћу једног дана скинути са

себе као најтежи пртљаг

и моја немогућност да опишем било које

време без тебе

и наш ход недовољно спор вишевековни

кроз ноћ и дан и опет ноћ и опет дан

и поморанџе на небу налик на сажета

угашена сунца

и оне речи о томе како треба смети знати

умети осетити себе у свету и свет у себи

и како стојим нем пред тобом негде

између две куле од којих је једна сасвим

сигурно јакшићева а друга миленијумска

као пред каквом сликом из средине

двадесетог века о којој бих имао толико

тога да кажем

и ћутим јер  т е б и  бих

рекао све оне најлепше фразе

овог ненапуштеног света

које нисам рекао никоме

и то је можда једини разлог зашто сада

не говорим

и зашто ти никада пре нисам споменуо

нити једну једину

ону најмању реч

о томе да те волим

о Песмо

Љубави моја

 

       (Из књиге „Сентименталитет“ Димитрија Николића, Бранково коло, 2023.)