ОДРЖАН ФИЛОЗОФСКИ СИМПОЗИЈУМ НА 54. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 14. септембра 2025.

"ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНОСТ" - ТЕМА ДВАДЕСЕТ ТРИ ФИЛОЗОФА

На Бранковом колу без престанка већ три деценије одвија се чувени Филозофски симпозијум у сарадњи са Српским филозофским друштвом, ове године са темом "Традиција и савременост". 

Под мотом из Бранкове поезије: "А у вече, у својој старости/ да се сетиш сунашца младости", у суботу 13. септембра у 11 часова, у свечаној сали славне Карловачке гимназије, почео је програм на 54. Бранковом колу које протиче у знаку три несвакидашња јубилеја: 190. годишњица доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију, 140. годишњица подизања првог споменика Бранку Радичевићу на Стражилову и 130. годишњица оснивања листа "Бранково коло" у Сремским Карловцима.

За дводневни Филозофски симпозијум "Традиција и савременост"  (13. и 14. септембар) своје радове пријавила су двадесет три учесника.

Пленарно предавање: Борис Милосављевић — Традиција и савременост. Методолошки проблеми тумачења прошлости: пример биографије и дела Бранислава Петронијевића (поводом 150. годишњице рођења).

Сесија 2: Традиција и смисао.

Владимир Дрекаловић — Једно савремено разумијевање односа математичких структура и физичког свијета – негирање или потврда традиционалног приступа?

Радивоје Керовић — Садашњост без дубине и одсуство спасоносног нерва

                                Бојан Благојевић — Традиција и њен двојник

                                Уна Поповић — Григорије Ниски о односу суштине и енергије

Соња Томовић Шундић — Филозофски појам смисла између традиције и модерности

      Сесија 3: Савременост и критичка мисао.

                              Часлав Копривица — Шта је савременост?

                              Соња Јаничић — Актуалност повесности у огледалу савремене психоанализе

                              Милош Миладинов — Дисконтинуитет уместо континуитета: Фуко и проблем традиције у Археологији знања

                              Лука Рудић — Агамбеново разумевање савремености и традиције

     Сесија 4: Политика, идентитет и неопходност традиције.

                             Ненад Цекић — Традиција и савременост

                             Душко Прелевић — Неизбежност традиције

                             Александар Лукић — Нихилизам, традиција и идентитет

                             Срђан Шаровић — Естетика Василија Великог као свевремена авангарда

Сесија 5: Историја, вредност и знање.

                       Бранкица Поповић — Традиционалне моралне вредности и политички живот

                            Драго Ђурић — Историјско место Кантове тврдње „егзистенција није реални предикат“

                            Зоран Аврамовић — Јавност, политика и аргументи, некад и сад

                            Јована Костић и Катарина Максимовић — Знање да и знање како у математици

    Сесија 6: Савременост, интерпретација и нормативност.

                            Слободан Кањевац — Појам „традиције“ у херменеутичком кључу

                            Катарина Ђурђевић — Δίκη и τέχνη: традиционално значење и савремени контекст

                            Срђан Дамњановић — Алтисер? Стаљиниста! Сигурно један стаљиниста!

                            Александар Турукало  —   Ко су савременици савремене филозофије?

                            Петар  Нуркић — Традиционално  и савремено  схватање епистемичке нормативности

Био је то симпозијум који ће, као и претходни, остати у живом сећању на стваралачке светове врсних филозофа, драгих гостију Бранковог кола сваке године. Чули смо разноврсна и утемељена, на махове веома надахнута излагања филозофа разних генерација.  По традиццији, као најпоузданији траг, биће штампан зборник радова са управо минулог симпозијума „Традиција и савременост“.

Прилика је да се присетимо да је 1. Филозофски симпозијум одржан  на 24. Бранковом колу у Карловачкој гимназији 22. септембра 1995. године. Тема – Филозофија као дијагноза времена. А учесници, највећа имена, од којих неки поодавно нису међу земнима: Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Јован Аранђеловић, Михаило Ђурић, Никола Милошевић, Миладин Животић, Владета Јеротић, Мирко Зуровац, Симо Елаковић, Слободан Жуњић, Јован Бабић, Драгољуб Мићуновић,  Ксенија Марицки Гађански, Милан Узелац, Младен Козомара, Светлана Књазев Адамовић, Милан Брдар, Живан Лазовић, Ђорђе Вукадиновић, Татјана Глинтић, Радомир Ђорђевић, Илија Марић, Ненад Даковић, Милорад Беланчић, Милорад Ступар, Богољуб Шијаковић, Саво Лаушевић, Милован Митровић, Миленко Перовић, Александар Крон, Никола Грахек, Мирослав Прокопијевић, Светозар Синђелић, Здравко Кучинар, Жарко Видовић, Слободан Самарџић и Миле Савић. Остаје незаборав на почетак и осниваче овог прворазредног Филозофског сипозијума на Бранковом колу.

И прилика је, такође, да се присетимо да је Алексије  Радичевић, потоњи Бранко, у Темишвару студирао филозофију (мудрољубије) и да је тек у  том граду, не у Сремским Карловцима, написао своју прву песму на српском језику, „Девојка на студенцу“.

                                                                                                                                                        М. Борић

Бранко Радичевић

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ

Кад сам синоћ овде била,

И водице заитила,

Дође момче црна ока

На коњицу лака скока,

Поздрави ме, зборит’ оде:

„Дајде, селе, мало воде!“

Ове речи, слатке стреле,

Минуше ми груди беле.

Скочи’ млада, њему стиго’,

Диго’ крчаг, руку диго’.

Рука дркта... крчаг доле...

Оде на две, на три поле.

Још од њега леже црепи,

Али где је онај лепи?

Кад би сада опет дош’о,

Ма и овај друго прош’о!

                       (Темишвар, 1853)