ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2025.

Сремски Карловци, 21. март 2025.

У СУСРЕТ 201. РОЂЕНДАНУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Ове године „Пролећни Бранкови дани“ обухватиће четири програма у оквиру два дана – 27. и 28. марта 2025. Све је упућено на 201. рођендан Бранка Радичевића, који ће бити обележан 28. марта у библиотеци „Бранко Радичевић“, у спомен-соби Дејана Медаковића, у Сремским Карловцима. Бранко Радичевић и Дејан Медаковић чувени су ђаци Карловачке гимназије.

Дан пре тога, 27. марта у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, биће свечано отворени овогодишњи „Пролећни Бранкови дани“, то јест свечано ће бити уручена престижна награда „Печат вароши сремскокарловачке“. Ова награда основана је пре педесет осам година, прецизно – 1967. године у тадашњем новосадском студентском листу „Индекс“. Оснивање награде у поменутом листу младих предложио је  тадашњи двадесетдвогодишњи песник и студент Перо Зубац. Те године проглашено је осам лауреата: Рајко Петров Ного, Бранко Бошњак, Звонимир Хусић, Милорад Миленковић Шум, Петко Војнић Пурчар, Радомир Мићуновић, Карољ Јунг и Тито Билопавловић.

Проглашавајући крајем прошле године, у оквиру прославе два века од рођења Бранка Радичевића, желели смо да се на специфичан начин подсетимо оснивања ове угледне награде која је преживела сциле и харибде у времену, и остварила континуитет на којем јој могу позавидети многи у Србији, региону и свету. Одлучили смо да, захваљујући изузетно плодној песничкој години, прогласимо такође осам нових лауреата и тако још више утемељимо „културу сећања“ на почетке ове јединствене песничке награде која је својеврсни пандан Вуковој, која такође сваке године бива додељена већем броју истакнутих уметника и културних посленика у Србији и на српском културном простору. Кроз минуле деценије постојања, награду „Печат вароши сремскокарловачке“ добила су најзначајнија имена наше песничке сцене.

Дакле, прогласили смо крајем 2024. године осам лауреата којима ће у четвртак,  27. марта у 14 часова, дан пре датума рођења Бранка Радичевића, у Сремским Карловцима бити свечано уручен „Печат вароши сремскокарловачке“. Нови лауреати су Перо Зубац, Тодор Бјелкић, Валентина Милачић, Дамир Малешев, Игор Мировић, Милица Бакрач, Барбара Новаковић и Миле Лисица. У програму свечаног отварања учествоваће и оперска примадона (сопран) Весна Аћимовић и пијанисткиња Маја Грујић, драмска уметница Милица Грујичић и млади песник Данило Јовановић, те октет Српске православне богословије Светог Арсенија. Скуп ће поздравити Ненад Грујичић, председник Бранковог кола и протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Карловачке богословије.

Сутрадан, на дан Бранковог рођења, 28. марта у 11 часова, у библиотеци „Бранко Радичевић“ у Сремским Карловцима биће приређена три програма у низу: монодрама „Ја, Мина Бранкова“ у извођењу Данице Петровић, промоција књиге „Године и разговори“ – 100 интервјуа (1977 –2024) са Ненадом Грујичићем (О Бранку Радичевићу и Бранковом колу, о песничком и уметничком стваралаштву, о књижевном животу нематеријалном културном наслеђу), а о делу ће говорити Дамир Малешев, Маја Белегишанин Ивановић и Растко Лончар, приређивач књиге. Потом ће у истом простору бити промовисан песнички првенац, недавно такође објављен у Бранковом колу, књига поезије Бојане Јеленковић о којој ће говорити Данило Јовановић и Ненад Грујичић, рецензент збирке. У програму ће наступити и глумице Милица Грујичић и Даница Петровић.

С обзиром да се овогодишњи „Пролећни Бранкови дани“ одржавају дан пре и на сам дан Бранковог рођења, ево основних података о томе и о потоњем песниковом путу.  Бранко је рођен у Броду на Сави (Славонски Брод)  15. марта, по јулијанском, или 28. марта 1824. године, по грегоријанском  календару. Од 1830. до 1835. године живео у Земуну и учио српску, па немачку основну школу. У најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимнази­ји, под крштеним именом, Алексије, школовао се од 1835. до 1841. године, где су га звали Аца. Ту је био „најодличнији ђак“, са калиграфским рукописом, и „никад батинан“. У Темишвару, Алексије Радичевић учи  ''мудрољубије'', тј. философију од 1841. до 1843. године. Потом, одлази у Беч да учи права која није волео: „Учење права баш ме незадовољним чини, кад помислим још три године, згрозим се.“ Изласком његове прве књиге, „Песме“, у Бечу 1847. године, са грчког језика (Алексиос) преводи своје име на српски – Бранко.                                

                                                                                                                                             БРАНКОВО КОЛО