САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“, ЗА НАЈБОЉЕ ПЕСНИЧКЕ КЊИГЕ

Сремски Карловци, 8. август  2019.

Лауреаткиње: Милица Миленковић,

Наташа Бундало Микић,

Сузана Рудић и Александра Батинић

На завршној седници 8. августа 2019. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда ''Стражилово'' за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу равноправно припадне Милици Миленковић за књигу „Испоснице“, Наташи Бундало Микић за збирку поезије „Трећи круг снова“, Сузани Рудић за збирку песама „Друга страна огледала“ и Александри Батинић, за песнички првенац „Антикитера“.

                                    О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Трећа по реду књига песама, „Испоснице“, Милице Миленковић (Ниш, 1989), састављена је из два сонетна венца и неколико песма у слободном стиху. У завичајном миљеу песникиња проналази значајан облик српског културног и духовног наслеђа у волшебно откривеним пергаментима, то јест „Сврљишким одломцима јеванђеља“, који су преписани пре седам и по столећа. Они јој служе као прототекст, основа за чудесну песничку авантуру. Наслов књиге упућује на ћелије у манастиру, или у стенама, на молитву и исихастичко созерцавање. На симболичкој равни, испоснице су саме песме, сонети и венци. Наилазимо на стихове који имају снагу богумилских натписа на стећцима, али и молитвене зазиве са натрунима црквенословенског језичког миљеа. Компактна и целовита, написана у даху, ова песничка књига је несвакидашњи догађај на савременој српској песничкој сцени, веома глувој за духовне и историјске теме из дубине корена.

Трећа по реду збирка поезије, „Трећи круг снова“, Наташе Бундало Микић (Нови Сад, 1983) представља досад најзрелију њену песничку књигу, и по дубини имагинативног продора у језик,  и по судару ониричког и стварносног, и по лепези мотива за стварање. Сан као поетички алат налази се у епицентру намере да се демистификује реални свет са својим привидима. Песникиња отвара питања и о самој песми, њеном бићу, настајању и мисији песника у свакодневном животу. Ту су и амбвалентни однос женског и мушког принципа, страх од стварности, нелагоде и демонске сенке у књижевном животу,  бег у сањарење и лирски забран. Три је темељни број, израз божанског, и у човеку и у космосу. Круг је, пак,  проширена тачка,  симбол заштите, савршеност и хомогеност, алфа и омега, симбол времена. „Трећи круг снова“ Наташе Бундало Микић доноси широк регистар тема обрађен на сериозан начин, али, такође, и са иронијске и критичке тачке, чиме се релативизује озбиљност замки и опасности на сваком кораку.

Млада песникиња Сузана Рудић (Рума, 1996) ауторка је снажне имагинације и талента у великој слободи.  У новој књизи „Друга страна огледала“, она нам дарује песме који су мешавина земаљског и ониричког. Ту су детињство, прве слике и сензације, родно двориште, стварносни призори, нови живот, љубав, сан и поезија.  Има у овим песмама нека моћна креативна законитост која исцртава прецизну путању узрочно-последичне игре матерњег језика. Млада песникиња и нема године, она на свом примеру показује да поезија воли надвремено у свим правцима света. Или, што би Винавер рекао – наљубавно. Друга по реду  књига младе вајарке, која је пре свега песникиња, открива нам уметницу која ће трајати кроз време и доносити песничке плодове,  увек са особеним, лирским оболом талента. „Друга страна огледала“ Сузане Рудић појављује се у прави час, у трену кад је епифанијско звоно талента то судбински пожелело и огласило.

Песнички првенац, „Антикитера“, Александре Батинић (Смедеревска Паланка,1993), носи име по једном од грчких острва поред којег је пре два миленијума потонула  римска галија пуна грчких статуа,  грнчарије и  накита. Тек 1901. године, случајно је откривена и у њој пронађен и сензационални „Механизам са Антикитаре“, први аналогни рачунар људске цивилизације.  Антикитера у наслову књиге представља симбол песничког послања и прекогнитивне моћи.  Поезија Александре Батинић је наслоњена на баштину заумног блага у српској традицији и језику, са елементима библијске и опште ерудиције, која плени елементима паганског и пансловенског, коренима нашег и балканског мита. У овој поезији проналазимо антиподна стања и расположења: и радосно и трагично, и неуништиво и пролазно, и духовно и телесно, и инстиктивно и рационално. Лексички богато, то је младо певање која има подсвесну тенденцију да се претвори у молитвене зазиве.

Овогодишња награда ''Стражилово'' свечано ће бити  уручена на Стражилову 7. септембра, код „Бранковогг чардака“,  поред споменика Бранку Радичевићу (рад вајара Јована Солдатовића), а на 48. Бранковом колу које ће трајати од 6. до 16. септембра у Сремским Карловцима и Новом Саду, у знаку 195. годишњице рођења Алексија (Бранка) Радичевића.