Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

Архива вести


МОЈ ЗЕМЉАК РАДОВАН КРАГУЉ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. августа 2022.

СУСРЕТ С РАДОВАНОМ КРАГУЉЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

 

Још током школовања у Приједору чуо сам за презиме Крагуљ, понајпре преко младе песникиње Драгане Крагуљ, а онда од ње и других сазнао за славног сликара, пореклом Приједорчанина, Радована Крагуља, који је и тада, седамдесетих година прошлога века, био познат не само у Југославији, већ и у Европи и свету.

Опширније ➨

БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ ОТВАРА 51. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

"СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" МИЛАНОВИЋУ ЗА УКУПНО ПЕСНИЧКО ДЕЛО

 

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, 51. Бранково коло, беседом о Бранку Радичевићу и његовој поезији, отвориће угледни песник Братислав Милановић. Том приликом, за укупно песничко дело,  Милановићу ће свечано бити уручено високо признање Бранковога кола „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића). 

Опширније ➨

ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО" 2022.


 

slika

 

Сремски Карловци, 1. августа  2022.        

НАГРАДА „СТРАЖИЛОВО“ БОЖИДАРУ МАНДИЋУ И МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА

Лауреати Данијела Регојевић и Драгана Лисић, специјална награда панорами песама ђака Змај-Јовине гимназије

 

На завршној седници 1. августа ове године, жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, једногласном одлуком прогласио је овогодишње добитнике награде „Стражилово“: Божидар Мандић – за укупно песничко, прозно и уметничко дело,  Данијела Регојевић (књига „Сјеноход) и Драгана Лисић (књига „Траговима...“) – за најбоље песничке првенце објављене у Бранковом колу. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије ђака Змај-Јовине гимназије“ у Новом Саду.

Опширније ➨

ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јул 2022.

"НЕК` ОСТАНЕ ГЛАС" НАЈМЛАЂИХ ПЕСНИКА

 

У издању Бранковога кокла, штампана је панорама песама ђака Змај-Јовине гимназије у Новом Саду, коју је приредио песник, и професор ове гимназије, Растко Лончар.  Бранково коло је прошле године издало панораму поезије ђака чувене Карловачке гимназије и тиме засновало ново најмлађе крило наше песничке сцене, које, ево, попут пупољка најављује цваст поезије ђака и друге славне гимназије у Срба. 

Лепи су и ретки пројекти попут панораме „Нек’ остане глас“ ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Бранково коло и ова гимназија сарађују деценијама, и та сарадња је на дику и понос и једнима и другима. Ова панорама долази као својеврсна младолика круна истинског разумевања и пажње између Бранковога кола и гимназије. Наступи ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ на Бранковом колу увек су представљали велику радост (на пример. хор и ансамбл гимназије), као и доласци песника, писаца и уметника Бранковог кола у гимназију.

 

Опширније ➨

КАКО ЈЕ РОЂЕНА КУЛТУРНА СВЕТКОВИНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА


 

slika

 

О ПРВОМ БРАНКОВОМ КОЛУ

 

За Бранково коло први пут се чуло 1847. године у Бечу, у Ђачком растанку Бранка Радичевића. Тада је Алексије Радичевић, богодаровити песник, али неуспешни студент права, а потом и ништа бољи на пољу медицине,  одлучио да своју прву књигу, Песме, потпише именом које ће у преводу са грчкога језика (Алексиос) на српски гласити – Бранко. Затим, за Бранково коло навелико се чуло 1895. године када је писац и професор Карловачке гимназије, Павле Марковић Адамов, основао и покренуо лист за књижевност, забаву у поуку, који ће излазити све до Првог светског рата. То је био културни пројекат јединствен на тадашњем Балкану, са крупним амблемом Бранковога имена.

Опширније ➨

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ, ЧОВЕК БЕЗ КОМЛЕКСА И БЕЗ СУЈЕТЕ


 

slika

 

С ПЕКИЋЕМ И КАРЛОВАЧКИМ ТАМБУРАШИМА НА ДУНАВСКОЈ ЧАРДИ

Недељни Блиц, 3. јул, 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Живећи у Лондону од 1971. године, под стигмом емигранта и дисидента, Борислав Пекић је за власт у СФР Југославији (од које не остаде ни камен на камену) био непожељна личност. Но, кад је мало, што би рекао један мој пријатељ богослов, ојужило, Пекић је почео да долази у земљу, и два пута је боравио на Бранковом колу.

Опширније ➨

У ПРИПРЕМИ ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 2. јул 2022.

УСКОРО НОВА ПАНОРАМА МЛАДИХ ПЕСНИКА - „НЕК’ ОСТАНЕ ГЛАС“

На радост читалаца и публике Бранковога кола, у припреми је још једна панорама најмлађе поезије, жишка поетске росе из Змај-Јовине гимназије у Новом Саду, коју је приредио Растко Лончар, песник и професор ове чувене образовне установе. Прошле године, за јубиларно 50. Бранково коло, штампали смо панораму поезије ђака наше најстарије, чувене Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, списатељица и професорка ове гимназије.  

Опширније ➨

МИРА БАЊАЦ ДОБИТНИК "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јун 2022.

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2022. годину, за узвишени облик сарадње током протеклих деценија, припадне Мири Бањац, угледној драмској уметници, филмској, позоришној и телевизијској глумици.

Опширније ➨

ЉУДИ ОДЛАЗЕ СА БРДОВИТОГ БАЛКАНА


 

slika

 

БИЛО ЈЕ ТО (И ОСТАЛО) У НЕКОЈ ЗЕМЉИ СЕЉАКА...

Пише : Данијела Регојевић

 

Млади људи, људи у средњим годинама, образовани и необразовани, високи и ниски, кљакави и усправљени, покупе све шта мисле да им је за одлазак вриједно и да може стати у пртљаг до 35 килограма, и крену у неку западну златну земљу за испуњење свих својих снова и надања. Евентуално пољубе мајку и оца у руку при поздраву, неки рукују се са супружником и грле,  а дјеци обећају боље сутра чим стигну на Запад. Тамо је све исплативо, одјећа јефтина, за одмор на Куби се дигне кредит на Западу, као и за најновији мобилни телефон, најновији аутомобил, најновије снове радничке класе о сопственом стану не би ли се тако досегнуо врхунац бјегу од општег суноврата вриједности.

Опширније ➨

РОКЕНРОЛ НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

 

БАЈАГИНА ПЕСНИЧКА "ХАЈДУЧКА ЧЕСМА" 

Пише: Ненад Грујичић

 

По­е­зи­ја је од­у­век пе­ва­на уз раз­не ин­стру­ме­н­те, или без њих.  Рок пе­сни­ци и кантаутори де­лу­ју као сво­је­вр­сна там­пон-зо­на из­ме­ђу про­ху­ја­лог и но­вог вре­ме­на у уметности. Рокенрол стихови осве­тље­ни су да­хом  нон­ша­лан­ци­је и нео­п­те­ре­ће­но­сти ка­но­ни­ма. И Бајагини стихови, поред осталога,   подстичу на то да се увећа свест о пе­снич­ком послању, то јест да се умножи „побратимство лица у свемиру“ (Ујевић).

Наступ Бајаге и инструктора на Бранковом колу 1985. и 1986. године био је велики бум за веома уштогљене концепте песничких и књижевних манифестација. Са становишта обогаћивања културних догађаја, Бранково коло је померило своју концепцију и ка овој врсти музике, поезије и уметности. Обогаћен је садржајно-програмски мозаик и постигнута калеидоскопска непредвидивост доживљаја.

Опширније ➨

У БАЊОЈ ЛУЦИ ПРОМОВИСАН ПРВЕНАЦ "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 15. јун 2022. 

БУЈИЦЕ ЕМОЦИЈА У ГРАДУ НА ВРБАСУ

 

У престижној Вијећници Банског двора у Бањалуци, пред знатижељном и бројном публиком, уз присуство телевизијске екипе РТРС-а, промовисан је песнички првенац „Сјеноход“ талентоване Данијеле Регојевић, који се пролетос појавио у издању Бранковог кола у склопу прославе 175. годишњице штампања прве књиге Бранка Радичевића у Бечу (1847).

О књизи Данијеле Регојевић говорио је Алекса Јанковић, добитник награде „Бранко Чучак“ (2017), а модератор програма била Александра Мариловић, ауторка Бранковог кола и добитница награде „Стражилово“ (2012). Надахнуто тумачећи  „Сјеноход“ као слојевиту и разноврсних тематско-мотивских светова књигу снажних емоција, слика и призора, Алекса Јанковић је дрхтећи казивао стихове Данијеле Регојевић, посвећено урањајући у срж поетике младе ауторке.

Опширније ➨

МИЛАН ТРКУЉА, ЛИКОВНИ ТЕМПЕРАМЕНТ РАЗЛИКЕ


 

slika

 

ВАЈАР И СЛИКАР КОЈИ НИЈЕ СМЕО ДА ЛИЧИ НА ДРУГЕ

"Недељни Блиц", 11. јун 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

Прикован за материјални свет, човек исијава стваралачку потребу за  духовним домашајем истине, чулну знатижељу за дефинисањем земне пролазности и смисла. Парадокс живота погони човека да у циклусима, инерцијом борбе за опстанак, обнавља своју путању – рођењем и смрћу на Земљи. А шта се догађа између смрти и поновног рођења – тајна.

 Рођен на Божић 1941. године  (Београд),  а упокојен на Васкрс 2011. (Нови Сад),  Милан Тркуља је на несвакидашњи начин, судбинским аспектом симбола,  описао новозаветни лук познања.  Већ тим упечатљивим знацима, датумима доласка и одласка са овога света, Милан Тркуља је, могли бисмо казати,  обележен као Божји човек.

Опширније ➨

ЕСЕЈ ИЗ БАЊАЛУКЕ: О МАЛОГРАЂАНШТИНИ ЕЛИТЕ


 

slika

 

ВРЛИ СВИЈЕТЕ, СРЕЋНА ТИ ПАРАДА КИЧА!

Пише: Данијела Регојевић

 

Сплетом (не)срећних околности, завршила сам синоћ као помоћница у распакивању и одвожењу декорација за прославу огранизовану од стране једне еминентне телевизијске куће, и то пар дана након затварања једног од најзначајнијих књижевних фестивала у мом граду, који је ове године прославио пет година постојања. Да иронија буде већа, на фестивалу, а и касније, повела се расправа о бивстовању на маргини, као и о Поезији, која је данас, више него икада прије, маргинализована и сведена на тек понеко помињање.

Опширније ➨

ЗЛАТНИ ТРОЛИСТ


 

slika

ЉУБАВНА ПОЕЗИЈА ПЕТРА  II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША, ЛАЗЕ КОСТИЋА И ВЛАДИСЛАВА ПЕТКОВИЋА DISA

Пише: Момчило Голијанин

У антологијама наше љубавне поезије три пјесме оправдано заузимају  врхунска мјеста: Његошева  Ноћ скупља вијека, Костићева Santa Marija della salute и Дисова  Можда спава.

Опширније ➨

МИРА БАЊАЦ ДОБИТНИК "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јун 2022.

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ "ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА"

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2022. годину, за узвишени облик сарадње током протеклих деценија, припадне Мири Бањац, угледној драмској уметници, филмској, позоришној и телевизијској глумици.

Ово престижно признање, поред осталога,  Бранково коло додељује уметницима  „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

Опширније ➨

ЛИРСКИ РАПСОД ВИЦО ДАРДИЋ


 

slika

 

УЗ ОДЛАЗАК ВИТОМИРА ВИЦЕ ДАРДИЋА

 

У добу велике напетости и неизвесности, напустио нас је Витомир Вицо Дардић, чудовити глумац, јединствени песник драмске уметности, међутим, пре свега, орфејски казивач, мало је рећи рецитатор, непоновљиви рапсод  врхунске поезије, дугогодишњи  наш сарадник, добитник „Велике повеље Бранковога кола“ (2018) за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и моћи поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанскога дара Бранка Радичевића“. 

Опширније ➨

175. ГОДИШЊИЦА ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ ПЕСАМА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА


 

slika

 

БРАНКОВЕ "ПЕСМЕ" У БЕЧУ (1847)

 

У сусрет обележавању велике 200. годишњице (2024) рођења Алексија (Бранка) Радичевића, указујемо и на важну за српску културу 175. годишњицу изласка Радичевићеве прве књиге поезије у Бечу (1847), штампане у „јерменскоме намастиру“.  Исте године у Бечу су се појавили Његошев Горски вјенац, Вуков превод Новог завјета и Даничићев Рат за српски језик и правопис. Био је то тријумф народног језика употребљеног у српској књижевности и духовности. Пре појаве прве књиге песама, Бранко није ништа објављивао у часописима и листовима. О томе је Јован Илић рекао: “У два маха нашег првог састанка Бранко ми је давао неке своје песме да их пошаљем Теодору Павловићу у Пешту, но он их не хте штампати." Уреднику Павловићу понуђени стихови чинили су се лошим и неизграђеним, а уз то писани „обичним“ језиком. 

 

Опширније ➨

РАЗГОВОР С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У БАЊАЛУЦИ


 

slika

Интервју с Ненадом Грујичићем

ДА КЊИЖЕВНА КОЗАРА ПРОДИШЕ ПУНИМ ПЛУЋИМА

Разговарао Ранко Прерадовић

                   Часопис "Сутра", Бањалука, мај 2022.

Ви сте Приједорчанин, у Поткозарју сте завршили основну и средњу школу. Рођени сте у Панчеву, данас живите и радите у Новом Саду и Сремским Карловцима. Када сте први пут били на „Књижевним сусретима на Козари“?

Подалеке 1978. године када је први пут додељена награда „Скендер Куленовић“, лауреат био Бранко Ћопић. Затим, позван сам на Козару 1980. године после објављивања прве и друге ми књиге песама у Београду („Матерњи језик“ и „Линије на длану“). Као млади песник, ту сам сусрео старије, већ чувене, Миодрага Павловића, Радована Павловског, Перу Зупца, Тита Билопавловића и друге. А за Скуп младих писаца Босне и Херцеговине на Козари, који је почео 1964. године,  чуо сам још као ђак у Приједору. Сећам се да ми је ујак Здравко Микић, тада млади песник, причао како је напустио тај скуп кад је видео како песници боемишу уз ракију.

Опширније ➨

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕН ГРАД ПРИЈЕДОР КАО ТУРИСТИЧКА И КУЛТУРНА ДЕСТИНАЦИЈА


 

slika

Нови Сад, 24. мај 2022.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРИЈЕДОРА У НОВОМ САДУ

У завршници манифестације „Дани Приједора у Новом Саду“, данас се у Културном центру Новог Сада представила Туристичка организација Града Приједора. Презентација је обухватила видео-приказ легендарне планине Козаре и Националног парка „Козара“, реке Сане, природних лепота Приједора као поткозарског града, историјску и генезу развоја Приједора, те приказе Музеја Козаре, Спомен-куће породице Стојановић, Библиотеке „Ћирило и Методије“, Галерије „Сретен Стојановић“, Приједорског позоришта, Центар за приказивање филмова и бројна културно-уметничка друштва. 

Опширније ➨

ЈУРОДИВА ВЕСНА ПАРУН, ВЕЧИТА


 

slika

 

ДОЛАСЦИ ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ НА БРАНКОВО КОЛО

"Недељни Блиц", 5. јун 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

И на Бранковом колу, Весна Парун је остављала утисак апсолутне песникиње, сви су говорили да је највећа жена-песник у хрватском језику, а неки додавали – и међу Јужним Словенима.  Да, она је Песник, нема женског или мушког као разлике у правој поезији.  Весна има андрогинску снагу језгра поезије. Била је од оних песника што умеју да казују своје песме, који у сваком тренутку жртвују све нити свога бића за пламен поезије. Није признавала ауторитете који не осећају природу људског Ја и не уважавају поезију као судбину. За своју књигу Шест сонетних вијенаца сама је написала предговор рекавши да не жели да о тој књизи пишу критичари и универзитетски професори.

Опширније ➨

О КОМЕ СЕ СТАРА СВЕ ОНО ШТО САДРЖИ РЕЧ КУЛТУРА


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. мај 2022.

О НАШИМ ПРОПАЛИМ ДУШАМА И КУЋАМА СЛАВНИХ ЉУДИ У МОШОРИНУ И ДРУГДЕ

Пише: Драгана Лисић

Немам више осамнаест година, идеали ме полако напуштају, свесна сам где живим. Али на неке појаве и даље никако да огуглам. Жив се човек на све навикне, каже естрада. Али неки део мене и даље не дозвољава да се навикнем на баш све. Део око желуца ми се подиже када освестим неке ствари које се дешавају. Од таквих емоција све чешће и све јаче осећам гађење. Нисам довољно хладнокрвна и прагматична да одем што даље од ове земље, продам идентитет за шачицу сребрењака и живим „спокојно“ не гледајући бруку и срамоту која ме окружује.

Имам порив да устанем, да кажем „не може тако", да дам све од себе покушавајући да променим макар нешто. Квази-психолошки тест 16 личности ме дефинише као предузетника, а пошто нисам довољно прагматична да отворим, на пример, кафану и богатим се на људској доколици и пороку, или салон лепоте па да убирам корист на људској површности, једино што ми од тог корена остаје јесте предузимљивост.

Опширније ➨

ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА ВЕДРАНЕ АДАМОВИЋ „ГОДИНЕ СТРАДАЊА 1941/42“.


 

slika

 

Нови Сад, 20. мај 2022.

ВЕДРАНА АДАМОВИЋ О СТРАДАЊУ СРБА У ПРИЈЕДОРУ, ПОТКОЗАРЈУ И НА КОЗАРИ

 

У оквиру манифестације „Представљање града Приједора“, у Културном центру Новог Сада промовисана је књига Ведране Адамовић „Године страдања 1941/42.“ у издању Музеја Козаре у Приједору. О књизи су говорили Ненад Антонијевић из београдског  Музеја жртава геноцида и ауторка Ведрана Адамовић из Приједора. Говорећи о значају ове књиге која се појавила осамдесет година после  геноцида у Поткозарју и на Козари, Антонијевић је навео њен  садржај: “Успостављање власти НДХ“, „Успостављање власти НДХ у Приједору 1941. године“,  „Три правца рјешавања српског питања,“ „Илиндански покољ у Љубији и околини 1941.“, „Страдање Срба жељезничара у данима Илинданског покоља“,  „Прилике у Приједору до првог ослобођења града 16. маја 1942“, „Битка на Козари и акција чишћења Козаре“, „Сабирни логор у Циглани“, „Покољ у Великом Паланчишту и  Горњем Јеловцу – октобар 1942.“, Страдање Јевреја у Приједору 1941/42.“, „Мјеста незаборава, култура сјећања – култура трајања“.

Опширније ➨

ПРЕДАВАЊЕ БАБКЕНА СИМОЊАНА У ЈЕРЕВАНУ


 

slika

Вести из Јерменије

БАБКЕН СИМОЊАН - О БРАНКУ, ЊЕГОШУ И ВУКУ

 

У Јерменији, на Филолошком факултету Јереванског педагошког универзитета „Хачатур Абовјан“, 17. маја одржано је веома важно предавање јерменског песника, преводиоца и почасног конзула Србије у Јерменији Бабкена Симоњана на тему „Јерменско-српске културне везе“. Бабкен Симоњан је лауреат Међународне награде „Бранко Радичевић“ (2012) и аутор књиге у Бранковом колу, „Ходочашће“ (1998). Бабкенова поезија нашла је, поред осталога, своје место и у поетској панорами Бранковога кола „Да доплетем венац започети“ (2013).

Током предавања Бабкен Симоњан представио је културне везе почев од 13. века, од Светог Саве до данашњих дана, са освртом на поезију и књижевност. На овој реткој и по свему изузетној презентацији, он је нагласио важност и велику улогу Бечке Конгрегације Мхитариста и њихове штампарије у којој су штампане српске књиге почев од Вуковог „Српског рјечника“ из 1818. године, па све до Бранкових „Песама“ и Његошевог „Горског вијенца“ из 1847. године која се сматра историјском годином победе народног језика у српској књижевности.

Опширније ➨

ГОСТОВАЊЕ ПРИЈЕДОРА У НОВОМ САДУ


 

slika

 

Нови Сад, 17. мај 2022.

ПРИЈЕДОРСКИ СЛИКАРИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

 

Вечерас је отворена изложба „Удружења ликовних уметника Приједора“ у  Ликовном салону на Трибини младих Културног центра Новог Сада. Ова изложба је увод у  манифестацију „Представљање града Приједора“, која ће трајати од 17 – 24. маја у Новом Саду. Изложбу су отворили Моња Касаловић, начелница Одељења за друштвене делатности Града Приједора и Далибор Рожић, члан Градског већа за културу Новог Сада

Опширније ➨

ВЕЛИКИ ПЕСНИЦИ НЕМАЈУ ГОДИНЕ


 

slika

 

"Недељни Блиц", 15. мај 2020.

СА СТЕВАНОМ РАИЧКОВИЋЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ, И НАОКОЛО

Пише: Ненад Грујичић

 

Начин на који је Стеван Раичковић говорио поезију посве је оригиналан, и за памћење. Дубина гласа као да долази с оних страна где ће нас једном бити. То је казивање које носи ехо времена са прохујалих глава наших најбољих песника, а чије земне гласове за живота нисмо могли чути: Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Владислав Петковић Дис... Напросто, све Стеваново повлачило је за собом златни траг српске поезије, преображен у самосвојни отисак новог времена и талента у матерњој мелодији.

 

Опширније ➨

С ГЛУМЦЕМ И ПЕСНИКОМ МИОДРАГОМ ПЕТРОВИЋЕМ


 

slika

Сремски Карловци, 14. мај 2022.

СУСРЕТ ПРЕД ПРОСЛАВУ СТОГОДИШЊИЦЕ УЈЕДИЊЕЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 

У преподневним сатима у Сремским Карловцима, изашавши из цркве Светог оца Николаја, наиђох данас на драгог Миодрага Петровића, угледног глумца и песника. Истог смо годишта, генерација у правом смислу речи, пријатељи још од студентских дана, помогао сам му у одбиру назива песничког првенца „Камен темељац“, а био и рецензентом друге му по реду књиге песама „Зима, брајко“. Поздрависмо се у близини Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“, а испред позорнице на којој ће сутра у подне бити приређена академија и изведен уметнички и културни програм у част прославе стогодишњице васпостављања Српске православне цркве у Сремским Карловцима.

Опширније ➨

ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА УСПОСТАВЉЕНА СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА


 

slika

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ВАСПОСТАВЉАЊА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Уз нови долазак у Сремске Карловце Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија

 

Имали смо велику част и ретку привилегију да, у славу Божју, на јубиларном 50. Бранковом колу, будемо домаћини новоизабраном Патријарху српском господину Порфирију приликом његовог првог доласка у Сремске Карловце. Наиме, 16. септембра 2021. године, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије одржао је у Саборној цркви Светог оца Николаја у подне парастос Алексију (Бранку) Радичевићу, а потом и предавање „О миру“ у 14 часова у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ на Бранковом колу.

Опширније ➨

БОЕМСКА ДУША МИШЕ АВДАЛОВИЋА


 

slika

 

ИЗ АЛБУМА БРАНКОВОГА КОЛА, ЗАБОРАВЉЕНИ ПЕСНИЦИ: АВДАЛОВИЋ

"Недељни Блиц", 8. мај 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

Има песника којима се не дâ етаблирати у поредак што га кроје људи, такозвана сабраћа по перу. А и што би –  истини гледано у очи, човек човеку ретко чини добро – гордост и сујета, завист и мржња. Људски поступци и дела пре су кругови прута по води неголи капи богоствореног језера подно планине. Једино Небо зна коју смо и какву путању исцртали померајући своју сенку на Земљи.

Један од песника моје генерације често ми долази у сећање, а код званичне књижевне братије  – пао у заборав. Потпуно бачен у запећак, нема га нигде, не постоји, рекли би пуни себе напувани жреци јавне сцене.  Но, не пије то воду, време је чудо, оно износи зрно истине, коју је још и Његош окитио десетерцем: „Вријеме је мајсторско решето.“

Опширније ➨

ПЕСНИЦИ-ШАХИСТИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА


 

slika

ТУЦИЋ, РИСОЈЕВИЋ, ГРУЈИЧИЋ, ТОНТИЋ И БАБИЋ НА 31. БРАНКОВОМ КОЛУ

“Од свих игара шах заслужује највећу почаст људског ума.“ (Волтер)

 

Већ тридесет четири године траје песнички брзопотезни шаховски турнир на Бранковом колу. Неки су покушали да нас копирају, и овде и у свету, или су чак пре нас организовали сличан песнички турнир, међутим, нигде није заживео као на  Бранковом колу. Песнички турнир је један од најупечатљивијих наших програмских континуитета, нешто што се никад није прекидало откако се засновало.

Опширније ➨

ЈЕДАН ОД БРОЈНИХ СУСРЕТА С МАТИЈОМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. априла 2022.

НЕОДГОВОРНИ  ВОЗАЧ НИЈЕ ОТИШАО ПО БЕЋКОВИЋА

 

Матија Бећковић био је много пута на Бранковом колу. Остаје у сећању једно гостовање пре четврт века у Музеју Војводине у Новом Саду, требало да почне у 20 часова.  Новосадска банка дала возача да оде по песника. Било око пола осам кад ми је зазвонио телефон, јавља се Матија: „Ненаде, ја чекам од шест како си ми рекао, а возача још нема, да ли се изгубио?“

 

Опширније ➨

ЦАРСТВО ХРИСТОВО НИЈЕ ОД ОВОГА СВЕТА И ЗАТО ЗАГРЛИМО ДРУГОГА КАО ГОСПОДА САМОГ


 

slika

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

 

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године

+ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ево дана који створи Господ,
обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24)

Опширније ➨

УЗ ВАСКРШЊЕ ДАНЕ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. април. 2022

ЧУДА У ЈЕЗИКУ

У српском језику постоји преко четири хиљаде турцизама. И у мађарском, чак, који није био у тако жестоком историјском прожимању са турским језиком, постоји око осам стотина турцизама. Но, у нашем језику одомаћиле су се речи за које никад не бисмо рекли да су турцизми: боја, кутија, торба, занат, сандале, јастук, маказе, кашика, чекић, кајмак, ракија, чесма, чизма, јуриш, сапун, папуче... За многе немамо замену.

 

Опширније ➨

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ БИО ЖИВА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НОВОГ САДА


 

slika

 

О ЖИВКУ МАРКОВИЋУ, НЕЗАБОРАВНОМ КУСТОСУ И ВОДИЧУ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

"Недељни Блиц", 17. април 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

Заборав је плесан што немилосно пада по времену и простору у којима смо трајали.  Сећам се  чудовитог пријатеља, по годинама увелико је могао да ми буде отац: Живко Марковић –  кустос и туристички водич на Патроварадинској тврђави.  Минуо је са овога света  пре тринаест година – јединствени истраживач прошлости српске Атине и српског Сиона (Новог Сада и Сремских Карловаца).

Знао је казати: „Ми смо прах и сенка“, цитирајући непролазног римског песника Хорација. А онда би додао: „Страшна је ствар осећати како пролази све што човек поседује.“  Као хипнотисани дечак, листао би старе, искрзане књиге и откривао жар-сентенце, па и ову другу од малочас што потиче из пера француског филозофа и математичара Паскала који  је живео осамнаест векова после Хорација.

Опширније ➨

О БРАНКОВОМ ЛИКУ


 

slika

Сремски Карловци -  Нови Сад, 16. април 2022.

ПЕСНИК БОЖАНСКИХ СТРУНА

 

После Бранкове смрти у Бечу, 18. јуна 1853. године, настао је мук који је трајао четврт века. Ћутали су и пријатељи и противници. Тих година нису се  појављивали записи, успомене, сећања. Мало се знало о Бранку као човеку, о његовом карактеру, начину живота, темпераменту. Полако је бледела и претила да ишчезне успомена на великог песника кога су за живота, различито тумачили и прихватали. Није било ни аутентичне слике, нити литографије, ни дагеротипије, никаквог портрета.

Једини веродостојни цртеж Бранковога лика, којег је 1850. године у Бечу нацртао Стеван Тодоровић, није сачуван. Постојао је све до 1918. године када га је дуговечном сликару, при повратку из Италије, украо и загубио неки италијански војник. Дупликат портрета,  иначе, негде око 1877. године, Тодоровић дао је Стевану В. Поповићу, а овај Мини која га је дотерала. То је онај дугокоси профил који гледа у десно. Исти цртеж користила је Мина и при изради новог, окренутог у лево, шиљастијег и повијенијег носа, а другачијег оковратника.

Опширније ➨

СА КАРЛОВАЧКИМ ТАМБУРАШИМА НА ДУНАВУ


 

slika

ЧУДА ОКО ПЕКИЋА

"Политика", Културни додатак, 29. мај 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

Живећи у Лондону од 1971. године, под стигмом емигранта и дисидента, Борислав Пекић је за власт у СФР Југославији (од које не остаде ни камен на камену) био непожељна личност. Но, кад је мало, што би рекао један мој пријатељ богослов, ојужило, Пекић је почео да долази у земљу, и два пута је боравио на Бранковом колу.

Први пут, десетог септембра, 1990. године, у Карловачкој гимназији, у подне, у рубрици Класици: Борислав Пекић. О знаменитом писцу говорио Радослав Братић, сав удивљен Пекићем. Сусрет је био замишљен као нека врста разговора писца и модератора. Изврсна прилика за нашу публику, карловачке професоре и ђаке да чују уживо писца у напону стваралачке снаге, а око кога су се плеле готово митске приче тога времена. И осмехнутом Пекићу је годило, осећало се да воли и цени што се о њему говори, и он сâм одговара на питања, у најстаријој српској гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од своје једанаесте до седамнаесте године.

Опширније ➨

ПЕСНИК РАСТКО ЛОНЧАР


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 7. април 2022.

СА „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“: ЛОНЧАР, ПРОФЕСОР У ЗМАЈ-ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

 

Током обележавања 198. рођендана Алексија Радичевића и 175. годишњице изласка прве књиге песама Бранка Радичевића у Бечу (1847), на овогодишњим „Пролећним Бранковим данима“ двапут је наступио – као критичар и модератор, Растко Лончар, професор српске књижевности и језика у новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај“. Он је пре свега песник, и то од оних најиздашнијег дара што се прелива и у друге родове и жанрове, у текстуалне јединице  неуловљивих граница. O коме овај млади песник напише, на пример, приказ књиге, тај је облагословљен небеским звездарником. То могу само ретки песници, без обзира на године, рођени да живот проведу у песничкој мисији на овоме свету.

Опширније ➨

ПЕСНИК ДАМИР МАЛЕШЕВ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 6. априла 2022.

СА „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“: ПРОФЕСОР МАЛЕШЕВ ИЗ ГИМНАЗИЈЕ „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“

 

И ове године наступао је, и наступаће, на „Пролећним Бранковим данима“, и то опет несвакидашње, као домаћин, уствари, професор филозофије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“. Модератор програма Бранковога кола, и више од тога – сваке године са својим даровитим ђацима, учесницима поетско-уметничког програма.

Песник пре свега, значајан аутор и наш сарадник, подалеке 1998. године Дамир Малешев објавио у Бранковом колу одличну књигу песма „Раст“. Били смо се, који месец пре изласка те збирке, сусрели у Пашићевој у Новом Саду (гле, прошло је четврт столећа). Сетно ми је рекао да му прва књига није примљена у истоименој едицији Матице српске, на шта сам одмах на невиђено узвратио: „Донеси рукопис у Бранково коло, ми ћемо објавити.“

Опширније ➨

ПОБЕГАО САМ У СЕБЕ, АЛИ СУ МЕ И ТАМО НАШЛИ


 

slika

СЕЋАЊЕ НА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА

"Недељни Блиц", 3. април 2022.

Пише: Ненад Грујичић

Отвореност којом одише Витезовићева природа, помало вуковски староставна, уз поседовање ретког знања са много детаља и пикантерија из прошлости, омађијало би сваку публику. По томе он се уочљиво разликовао од многих писаца, заправо, његов шарм потиче из народног врела мудрости, без снобовске и теоријске надмености. Једноставност и тачност, духовитост и сатирични жалац у тêсту  животних питања, испекли су богато искуство овога књижевника.

Опширније ➨

АНДРИЈА РАДУЛОВИЋ: "ГЕНЕРАЛ И ЛАСТА"


 

slika

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ:  АНДРИЈА РАДУЛОВИЋ

 

Рођен 1970. године у Подгорици, студирао историју на Универизету Црне Горе, а студије разредне наставе завршио у Новом Саду. Објавио десетак песничких књига од којих је најновија „Генерал и ласта“ (Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2021) овенчана „Печатом вароши сремскокарловачке“. Ово је песник пламтећег боемског израза са стално присутним валерима интелектуалне знатижеље, у честом дијалогу са песничком сабраћом кроз време.  

Опширније ➨

ИВАН ДЕСПОТОВИЋ: "ПЛАВА КЊИГА"


 

slika

 

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ: ИВАН ДЕСПОТОВИЋ

 

Рођен 1978. године у Београду, дипломирао на катедри за општу књижевност и теорију на Филолошком факултету у родном граду. Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ припала му је за књигу изабраних и нових песама, „Плава књига“ (Удружење независних писаца Србије, Београд, 2020). Ово је његова седма по реду књига поезије, уз пет прозних. Песник еклектичке стваралачке лепезе, мајстор везаног и слободног стиха, пре свега лирик, међутим и уметник разноврсних духовних пропламсаја и експеримената.    

Опширније ➨

ДАЈАНА ПЕТРОВИЋ: "ПЕСМА ЈЕ ДОШЛА ПО МЕНЕ"


 

slika

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ:  ДАЈАНА ПЕТРОВИЋ

Рођена 1981. године у Славонском Броду, завршила богословију на Београдском универзитету, живи у Ваљеву. „Печат вароши сремскокарловачке“ овенчао је њену четврту по реду књигу „Песма је дошла по мене“ (Књижевни еснаф, Београд, 2021). Неуобичајено целовита књига, осамдесет девет песама о песми, о надахнућу, о чину стварања, о песничком (над)језику, о песнику на овом и оном свету, о поезији и речи, о Богу и песми. Књига високе свести о певању и песничком бићу, созерцавање тајне Речи и Творевине.

Опширније ➨

МИЛАН РАКУЉ: "РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ ТРЕЋЕГ СВИЈЕТА"


 

slika

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ: МИЛАН РАКУЉ

 

Рођен 1985. године у  Ливну, дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци, где живи и ствара. Најмлађи овогодишњи лауреат, након две књиге објављене у Бранковом колу, награду „Печат вароши сремскокарловачке“ добио за трећу по реду песничку збирку „Разгледнице из трећег свијета“ ( Глас Српске, Бања Лука, 2021). Књига песничке зрелости, ауторско Ја које говори у име занемелих и беспомоћних маса на јужнословенском делу Балкана. Самородан и храбар песник, јединствен с обе стране Дрине. Оно што смо препознали у његовим првим књигама формирало се у поезију која пледира за то да траје у времену.

Опширније ➨

ПЕСНИК ЖИВИ КРОЗ СВОЈЕ ВРЕМЕ


 

slika

Са свечаног затварања "Пролећних Бранкових дана 2022"

ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ...

„Дневник“, 29. март 2022.

 

Завршетак манифестације „Пролећни Бранкови дани 2022“ обележио је програм у част 198. рођендана Бранка Радичевића „Певам дању, певам ноћу, певам, селе, што год ’оћу“, који је јуче одржан у Основној школи „Бранко Радичевић“.

У оквиру школског програма „Ђаци-песници-глумци-музичари о Бранку“, ученици су стиховима и перформансом, уз звуке гитаре и виолине, дочарали живот, емоције и стваралаштво једног од најзначајнијих 

Опширније ➨

СВЕЧАНО ЗАВРШЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2022“


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. март 2022.

У ШКОЛИ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" ОБЕЛЕЖЕН 198. БРАНКОВ РОЂЕНДАН

На Бранков 198. рођендан,  данас су свечано затворени „Пролећни Бранкови дани 2022“ у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду. Ова традиционална и младалачка песничко-уметничка манифестација Бранковог кола са мотом: „Што би песма да од срца није/ што би срце да младости није“, кренула је 15. марта у Сремским Карловцима, на дан рођења Бранка Радичевића по старом  (јулијанском) календару. Све време, до данашњег дана, трајала је кроз разноврсне програме младих песника, глумаца и музичара у Сремским Карловцима и Новом Саду, у знаку обележавања 175. годишњице изласка прве Бранкове књиге у Бечу.

Опширније ➨

ДАНАС СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 28. март 2022.

ДАН РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА – 198. РОЂЕНДАН ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА СРПСКОГ РОМАНТИЗМА

 

Пре сто деведесет осам година  рођен је Бранко – данас је дан рођења Алексија Радичевића, 28. марта у Броду на Сави. Данас ћемо у 11 часова у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду, обележити 198. рођендан Бранка Радичевића.  А 15. марта ове године, по јулијанском календару, такође смо, по традицији,  обележили 198. рођендан Бранка Радичевића у башти Бранковог кола (палата Илион) у Сремским Карловцима. Између ових дана протекли су бројни програми, обележен је и Светски дан поезије (21.марта), промовисане две нове песничке књиге Бранковога кола („Сјеноход“ Данијеле Регојевић и „Траговима...“ Драгане Лисић), чуле се певане и казиване Бранкове песме, наступили млади музичари из Музичке школе "Исидор Бајић", организовани песнички матинеи у трима гимназијама: Карловачкој, Змај Јовиној и Исидориној. Жељни живота и стваралачког доказивања, много младих и талентованих песника и уметника наступило је у сунчаном плаветнилу првих пролећних дана.

 

 

 

Опширније ➨

НАДО МОЈА, НИСИ ВАЉДА ПЕНА...


 

slika

 

СА "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022"

"Недељни Блиц", 27. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

У времену предапокалиптичне језе и људске немоћи да контролише своје поступке, ипак се догађају позитивна „дивна чуда“ у знаку младолике  енергије. У Сремским Карловцима и Новом Саду  већ увелико трају „Пролећни Бранкови дани 2022“, израз словесности и духовне снаге човека у времену и простору. Знак да човек има свој духовни континуитет старији од материјалног, да поезија представља језик над језицима и иницијацију добра на овом свету. 

Опширније ➨

ПИСАЦ ИЗ ВРЕЛА НАРОДНЕ МУДРОСТИ


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 25. март 2022.

СЕЋАЊЕ НА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА

 

На Свечаном отварању 43. Бранковог кола, у Карловачкој гимназији, у петак, 5. септембра 2014. године, у 11 часова, Милован Витезовић говорио је о Бранку Радичевићу. Била је то беседа којом је свечано отворио 43. Бранково коло – трајало до 15. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Том приликом у име Бранковога кола  свечано сам уручио  Миловану Витезовићу високо признање наше институције, „Статуету Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића) поводом саопштене беседе а за укупно књижевно дело. 

На Свечаном отварању 43. Бранковог кола у најстаријој српској гимназији наступили су песници: Стеван Тонтић, Манојле Гавриловић, Ивана Миланков, Миљурко Вукадиновић, Милован Марчетић, Анђелко Анушић, Добривој Вујин, Мирослав Алексић, Јелена Алексић, Мићо Савановић и Саша Нишавић.

Опширније ➨

ПЕСНИКИЊА БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ НАСТУПИЛА У ИСИДОРИНОЈ ГИМНАЗИЈИ


 

slika

Нови Сад, 24. март 2022.

ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ С ГИМНАЗИЈАЛЦИМА

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ у гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду одржан је данас у 11 часова „Песнички матине ђака“ у сусрету с песникињом Бојаном Кулиџан Громовић, актуелном лауреаткињом награде „Стражилово“. Уз модереаторску подршку песника Дамира Малешева, професора ове гимназије, наступили су даровити ђаци-песници: Милутин Тановић и Акса Заими. На позив професора Малешева, прикључио се из публике и Бојанин супруг, песник Милан Громовић, ранији добитник награде „Стражилово“.

Опширније ➨

МЛАДОЛИКА ПОЕЗИЈА У ЦВРКУТУ КАРЛОВАЧКОГ ПРОЛЕЋА


 

slika

Сремски Карловци, 23. март 2022.

ПРОМОВИСАНЕ КЊИГЕ БАЊАЛУЧКЕ И НОВОСАДСКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Песнички првенци Бранковог кола, „Сјеноход“ Данијеле Регојевић и „Траговима...“ Драгане Лисић

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ промовисане су нове песничке књиге, штампане у Бранковом колу, а поводом 175. годишњице изласка прве Бранкове књиге у Бечу. У башти Бранковог кола промовисани су првенци: „Сјеноход“  Данијеле Регојевић из Бањалуке и „Траговима...“ Драгане Лисић из Новог Сада. О књигама су говорили Ненад Грујичић и Растко Лончар.

Опширније ➨

ПРОМОЦИЈА ПЕСНИЧКИХ ПРВЕНАЦА "СЈЕНОХОД" И "ТРАГОВИМА"


 

slika

Сремски Карловци, 23. март 2022.

ДАНАС ПРОМОЦИЈА НОВИХ КЊИГА 

Песнички првенци Данијеле Регојевић и Драгане Лисић

У башти Бранковог кола (Палата Илион) у 11 сати, данас, у среду 23. марта, биће промовисане две нове књиге Бранковог кола: „Сјеноход“ Данијеле  Регојевић из Бањалуке и „Траговима...“ Драгане Лисић из Новог Сада. Књиге су се појавиле у оквиру обележавања Светског дана поезије и поводом 175. годишњице изласка прве књиге Бранка Радичевића у Бечу (1847), а у оквиру прославе 198. рођендана Алексија (Бранка) Радичевића по јулијанском и грегоријанском календару.  О књигама ће говорити Ненад Грујичић и Растко Лончар. Ово су песнички првенци талентованих младих песникиња рођених 1998. године. Наспрам медијски тамних и онеспокојавајућих вести из света, данашњи програм Бранковог кола представља "дивно чудо" стварности показујући да поезија има надвремену и племениту мисију без премца. На данашњој промоцији на „Пролећним Бранковим данима 2022“  публика ће имати и привилегију да на дар добије прве примерке са посветом и потписом Данијеле Регојевић и Драгане Лисић.

Опширније ➨

ПЕСНИК ДУШАН ЗАХАРИЈЕВИЋ С ТАЛЕНТОВАНИМ ЂАЦИМА


 

slika

Нови Сад, 22. март 2022.

ПЕСНИЧКИ МАТИНЕ У НОВОСАДСКОЈ ЗМАЈ-ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

 

По традицији, у свечаној сали славне гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, у 11 часова, одржан је „Песнички матине ђака" ове образовне установе. Гост је био песник Душан Захаријевић (1992), лауреат Бранковог кола: награде „Стражилово“ (2017) и „Печат вароши сремскокарловачке“ (2021).  Модератор програма - песник Растко Лончар, аутор двеју књига у Бранковом колу, професор српске књижевности у овој гимназији.

Опширније ➨

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ


 

slika

Сремски Карловци, 21. март 2022.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА 

 

На „Пролећним Бранковим данима 2022“, обележен је „Светски дан поезије“ у 11 часова у башти Бранковог кола (палата Илион). Учесницима и делу публике дариване су књиге ранијих добитника међународне награде „Бранко Радичевић“, објављених у Бранковом колу: „Порука у боци“ Олге Мартинове (Русија), „Подневни псалми“ Јиргена Израела (Немачка), „Сумрак векова“  Никите Данилова (Румунија) и „Шапат међу повицима“  Филипа Танселена (Француска). По једну песму из ових књига прочитала је Драгана Лисић.

 

Опширније ➨

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2022"


 

slika

Сремски Карловци, 21. март 2022.

ПОЕЗИЈА ЛАУРЕАТА МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“. ОЛГА МАРТИНОВА, ЈИРГЕН ИЗРАЕЛ, НИКИТА ДАНИЛОВ И ФИЛИП ТАНЕСЛЕН

 

Данас је „Светски дан поезије“ –  освануо прелеп, у сунцу и стражиловском плаветнилу, пробудила се парнасовска „лепота која ће спасити свет“. Радује се и Бранко Радичевић, неумрли сремскокарловачки ђак, вечито млад песник, у пролећу и ове године, аутор свега педесет четири лирске и седам епских песама, међутим много певан у српској култури – преко деведесет музичких композиција на његове стихове. А пре 175. година у Бечу се појавила много значајна за српску поезију Бранкова прва књига „Песме“.

Данас ћемо у 11 часова у башти Бранковог кола обележити „Светски дан поезије читањем (Драгана Лисић) песама  из књига досадашњих лауреата међународне награде „Бранко Радичевић“ (поклонићемо и по примерак присутним гостима и публици).  Поздравно слово имаће песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Наступиће млади песници Бранковог кола, ранији лауреати награде „Стражилово“: Јелена Вујановић, Никола Раусављевић и Милан Ћосић, који напамет говоре своје песме, чиме желимо да, поред осталога, ојачамо облике песничких наступа на јавној сцени.  Чућемо и ђаке-песнике Карловачке гимназије, чија се панорама поезије прошле године појавила у издању Бранковог кола. Музички прилог дариваће млада музичка уметница Сара Зубовић (флаута) из Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду. "Е, па дотле, а докле ћеш више" (Бранко).

Опширније ➨

МОЈЕ ДРУГОВАЊЕ С РАШОМ ЛИВАДОМ


 

slika

КАКО СМО, ПОРЕД ОСТАЛОГА, РАША ЛИВАДА И ЈА СПОЈИЛИ СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ И ЗЕМУН

Недељни Блиц, 20. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

У Новом Саду живео је и радио таксиста Бошко Ливада. Понекад ме возио од  Новог Сада до Сремских Карловаца, и обрнуто. Веселичаст и окретан, избеглица са Кордуна, већ при првом контакту, у краткој вожњи по граду, дао ми је своју визит-карту. Одмах сам га упитао за Рашу Ливаду.  И рече: „Да, он је мој рођак, Раденко Ливада, истог смо годишта, отац му је рођен где и ја, у Примишљу код Слуња, на путу за Плитвичка језера. У пубертету сам дошао у Земун на школовање и кратко становао код Раденка, свега месец и по дана. Нешто се као дечаци нисмо слагали, често смо се и тукли, а и ја сам био незгодан, Раденко ме гађао кућним предметима. Он градско, ја сељачко дете, чудио га је мој кордунски нагласак. Отишао сам у подстанаре. Толико га памтим, знам да је признат песник. Имам његову књигу песама – „Карантин“, знам је скоро напамет.“

Опширније ➨

ЗАШТИТНИЦЕ ДРАМСКЕ И ПЕСНИЧКЕ УМЕТНОСТИ, ТАЛИЈА И ЕРАТО, НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

 

Сремски Карловци, 19. март 2022.

ГЛУМИЦА ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ ГОВОРИ ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

 

Говорити поезију и стално напредовати у томе начин је да песници и њихове песме уђу у срце даровитих глумаца чија душа носи лирски белег. Не могу сви казивати поезију па да то буде надахнуто и оригиналног печата. Тек понекима то успева. Поезија је оштрило, њоме се брусе језик, говор и несаница. Комплетан је онај глумац који поезију доживљава као своју најмилију струну на разбојима разних уметности. Познавати поезију, традицију, развој уметности и савремени тренутак културе виша је мисија глумца. Поезија утврђује и шири душевне и духовне видике. И међу глумцима постоје poeta vates и poeta doctus, рођени глумац и научени глумац.

Опширније ➨

БРУЈ КАРЛОВАЧКИХ БОГОСЛОВА


 

slika

Сремски Карловци, 18. марта 2022.

ЂАЦИ-ПОЈЦИ КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ „СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ“ НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2022“

 

Прослави 198. рођендана Алексија Радичевића, по јулијанским календару 15. марта,  придружили су нам се и ове године ђаци-појци Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“. У башти Бранковог кола (палата Илион) у Сремским Карловцима, по дану божанске лепоте – ведро и умилно, пред бројном публиком, млади појци Карловачке богословије, после Бранкових стихова („Кад сам синоћ овде била/ и водице заитила“ у кликтавој интерпретацији Данице Петровић) запевали су „Небеску Србију“ и отворили „Пролећне Бранкове дане 2022“. Композитор Енрико Јосиф први је употребио  крилатицу:  „Срби су небески народ“.

Опширније ➨

ПЕСНИКИЊА ДРАГИЦА СТОЈАНОВИЋ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ


 

slika

Сремски Карловци, 17. марта 2022.

НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2022“ СУСРЕТ ЂАКА-ПОЕТА И ПОЗНАТЕ ПЕСНИКИЊЕ

 

Опет је поезија показала своју надвремену снагу у програмима Бранковог кола, а на „Пролећним Бранковим данима 2022“. Вишедеценијска сарадња Бранковог кола и Карловачке гимназије изнедрила је и данас свој незамењиви карактер: прилику да свака нова генерација покаже свој стваралачки темперамент и упозна саму себе, али и друге, у знаку стиха: „где ја стадох, ти продужи“.  Несвакидашња духовна аура Сремских Карловаца и Стражилова надахњује и шири кругове нових песничких садржаја Бранковога кола.  То је креативна привилегија на балканским и европским просторима, културни знамен који надилази локално. И сама мапа живота Бранка Радичевића указује на то: Славонски Брод, Земун, Сремски Карловци, Темишвар и Беч. На тој мапи топоним Сремски Карловци сија особеном светлошћу и лепотом.

Опширније ➨

МЛАДОЛИКА ПУБЛИКА БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

Сремски Карловци, 16. марта 2022.

 

... ОВДЕ БИЛА И ВОДИЦЕ ЗАИТИЛА

Са "Пролећних Бранкових дана 2022."

 

Прелепо време, сунчано, по јутру се дан познаје – јуче, 15. марта, на дан рођења Алексија Радичевића.  „Фала, Боже, на дар ови,/ о помози, благослови/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“.

Обележили смо 198. рођендан Бранка Радичевића, великог песника српског романтизма. Свечано су отворени „Пролећни Бранкови дан 2022.“ Централни догађај било је уручење „Печата вароши сремскокарловачке“, једне од најстаријих и најпесничкијих награда у Србији и региону. Значајна награда, стара педесет пет година, основана 1967. године, уручена за најбоље песничке књиге на српском језику.

Опширније ➨

ПОЕЗИЈА СЕ ОДАЗИВА НА РАЗНА ЧУДА СВЕТА


 

slika

Слово захвалности Андрије Радуловића у име овогодишњих лауреата „Печата вароши сремскокарловачке“

Док ме јесенас давила корона у подгоричкој медицинској школи која је за ову прилику преуређена у болницу, јављали су ми се стихови Бранка Радичевића, док су гране једног јасена куцкале у прозор... И ево ме у заменитим Сремским Карловцима, док прољеће буди нове стихове и окреће странице црне и бијеле наше збиље.

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕН „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“


 

slika

Сремски Карловци, 15. март 2022.

На свечаном отварању  „Пролећних Бранкових дана 2022“, у Башти Бранковог кола у Сремским Карловцима, свечано је уручена традиционална песничка награда „Печат вароши сремскокарловачке“, која је основана далеке 1967. године.  За најбоље књиге песама на српском језику, овогодишњи добитници су Андрија Радуловић („Генерал и ласта“), Иван Деспотовић („Плава књига“), Дајана Петровић („Песма је дошла по мене“) и Милан Ракуљ („Разгледнице из трећег свијета“).

 

Опширније ➨

ПРОГРАМ-КАТАЛОГ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022."


 

slika

Погледати овде.

МИНИ КАРАЏИЋ У СПОМЕНИЦУ

 

Певам дању, певам ноћу,

Певам, селе, што год ‘оћу:

И што ‘оћу, то и могу,

Само једно још не могу:

Да запевам гласовито,

Гласовито, силовито,

Да те дигнем са земљице,

Да те метнем међ’ звездице.

Кад си звезда, селе моја,

Да си међу звездицама,

Међу својим, селе моја,

Милим сестрицама.

                   (На Бадње вече 1849)

Опширније ➨

ТРИЈУМФ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ


 

slika

 Сремски Карловци - Нови Сад, 10. март 2022.

 

ПРЕД "ПРОЛЕЋНЕ БРАНКОВЕ ДАНЕ 2022"

Ове године указујемо на важну за српску културу 175. годишњицу изласка Радичевићеве прве књиге поезије у Бечу (1847), штампане у „јерменскоме намастиру“.  Исте године у Бечу су се појавили Његошев Горски вјенац, Вуков превод Новог завјета и Даничићев Рат за српски језик и правопис. Био је то тријумф народног језика употребљеног у српској књижевности и духовности. Пре појаве прве књиге песама, Бранко није ништа објављивао у часописима и листовима.

Опширније ➨

ПРОГРАМ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022"


 

slika

Погледати ОВДЕ

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ

Кад сам синоћ овде била,

И водице заитила,

Дође момче црна ока

На коњицу лака скока,

Поздрави ме, зборит’ оде:

''Дајде, селе, мало воде!''

Ове речи, слатке стреле,

Минуше ми груди беле.

Скочи’ млада, њему стиго’,

Диго’ крчаг, руку диго’.

Рука дркта... крчаг доле...

Оде на две, на три поле.

Још од њега леже црепи,

Али где је онај лепи?

Кад би сада опет дош’о,

Ма и овај други прош’о!

 

 

 

Опширније ➨

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ДАВНО ПРОРЕКАО СТРАШНУ ЈУТАРЊУ ВЕСТ


 

slika

 

О БРАНИСЛАВУ ПЕТРОВИЋУ НА БРАНКОВОМ КОЛУ, И ДРУГДЕ

Недељни Блиц, 6. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

Један од највећих српских боема у другој половини 20. века, који се носио са својим песничким талентом као с каквом лепом немани, оставио је неизбрисив траг у времену. Говорио песме као нико, у заносу и вери, свака му реч била иницијацијски зденац да се преживи у духовној жеђи земнога света. Утицао на друге како да казују и пишу стихове, било је, и данас има, песникâ који су копирали Бранине гестове и тикове, акценат и боју гласа говорећи песме. Толико је био снажан и разоран утицај песничког вируса Бранислава Петровића (1937-2002)  да неки никад нису дошли до свога песничког Ја. 

Опширније ➨

ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА СТОГОДИШЊИЦЕ БРАНКОВОГА РОЂЕЊА


 

slika

 

Сремски Карловци, 5. марта 2022.

 

У сусрет Пролећним Бранковим данима 2022, који ће трајати од 15. до 28. марта у Сремским Карловцима и Новом Саду, где ћемо обележити 198. годишњицу рођења Алексија (Бранка) Радичевића, ми уствари хитамо ка великој 200. годишњици рођења антологијског песника српског романтизма, која ће бити одржана 2024. године.  Такву годишњицу би свака култура и држава пожелеле.

Надамо се да ће тада бити овога света и да ћемо с љубављу и високим професионализмом  моћи да обележимо два столећа од рођења нашег непролазног Бранка. Данашње време је бесловесно и доноси бриге, уноси страх међу људе и народе.  Међутим вера у Бога и сопствени дар за таленат даће нам наду и снагу да остваримо свој план већ обележавањем 198. рођендана на овогодишњим пролећним свечаностима Бранку у част.

Опширније ➨

ЈОШ ЈЕДАН ОПРОШТАЈ ОД СТЕВАНА


 

slika

 

Нови Сад, 3. март 2022.

 

ПЈЕВАШ ЛИ, НЕЋЕШ МОЋИ ДА ЛАЖЕШ.

                                                      (С. Тонтић)

 

Полагањем урне на Градском гробљу у Новом Саду, најужа родбина и блиски пријатељи опростили су се од песника Стевана Тонтића. Пристигли су његови и супруге му Сњежане ближњи, те писци Радмила Гикић, Никола Живковић, Саша Нишавић и моја маленкост. Писац, публициста и преводилац Никола Живковић из Београда, живео је  у Немачкој тридесет пет година, пријатељевао са Стеваном у Берлину током његовог егзила. Из Бањалуке дошао је и Јовица, син Јове Тонтића (рано преминулог песника из Санског Моста) и његова супруга Рада. Поред осталих, пристигао је и Предраг Тонтић, син Стевановог брата Петра.

Опширније ➨

О ГРОМОВИТОМ ПОЕТИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ


 

slika

Уз одлазак Радована Павловског (1937-2022)

СТАРИ ПРИЈАТЕЉ БРАНКОВОГА КОЛА

 

Има песника који у свакој секунди сагоревају за поезију, претворе се у жижак што тиња на једно око и наједном разрогачено букну у пламен који постаје огањ на све стране. Такав је био Радован Павловски. Кажу да су једно време, на Струшким вечерима поезије, његови земљаци избегавали да га зову на манифестацију, чак су му, прича се, упутили званично писмо да не долази у Стругу. Из љубоморе или зависти, из чега већ, али нема сумње да и у Македонији, данас Северној, важи као и код нас: „У свом селу не можеш бити поп.“ Такав је, велим, Радован Павловски који је више пута наступао на Бранковом колу, увек као изузетна појава од које публика очекује вихорну поезију.

Опширније ➨

ШТАМПАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДРАГАНЕ ЛИСИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 23. фебруар 2022.  

КЊИГА "ТРАГОВИМА..." МЛАДЕ НОВОСАДСКЕ ПЕСНИКИЊЕ

 

Једна од најбољих песама (Посланица брату) доноси специфичан облик сестринске љубави, снажније од других земаљских: „Како ти је мој велики брате/ Тамо где те нико/ Рођеним не зове/ Тамо где у прикрајку седиш/ И глумиш сину и оца и мајку/ Како ти је тамо/ Где те за сироче сматрају/ Без игде икога/ Тамо где ни помена нема/ О твојој породици/ О твојој мајци.“ Ова песма, као и друге ове тематске профенијенције, пуна је фантазмагоричних слика и сензација, јаких до бола из детињства призора, никад угашених осећања у (не)срећи одрастања.

       Дабоме, ту су и отац („ ...и најпијанији/ Знао где му је кућа/ Устајао у пола пет за грађевину/ И две недеље после инфаркта“) и мајка. Ево једне од песама посвећених мајци (Жмурке): „Мама/  Играјмо се жмурке/ Сакрићу ти се под сукњу/ Или под дојку/ А ти ме пригрли/ Као новорођенче/ И броји до сто/ Или до милион/ До хиљаду милиона/ И немој никад да ме пронађеш/ И сама се годинама тражим/ Нема ничег више ту/ Шупљина/ Празнина/ Бојим се да тражим/ Јер ако сретнем ону девојчицу/ У очи нећу смети/ Да је погледам“. 

Опширније ➨

ИЗАШАО "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. фебруар 2022.

ИГРА СЕНКИ МЛАДЕ БАЊАЛУЧКЕ ПЕСНИКИЊЕ

 

Назив књиге, Сјеноход, отвара бројне асоцијације, пре свега на сјену као сензацију супротну светлости, то јест –  аспект јина супростављен јангу. По неким виђењима, сјена је симбол сваке делатности која свој легитимни извор налази једино и само у спонтаности, у игри. Отуда позната и учестала синтагма игра сенки – у уметности и многим културама, уосталом једна песма у овој књизи носи тај наслов.

У неким културама стоји записано да је опасно нагазити на туђу сенку, а деци је забрањено да се играју са сопственим сенкама. Испуњена суптилном есенцијом бића, сенка је и привиђење и мехур зрака. После смрти, душа и сјена одвојено напуштају тело; душа, по легенди, иде на запад, где сунце залази, а сјена остаје на гробу где одржава везе са живима, и њој су намењени дарови донесени на хумку. Стари Грци приносили су жртве мртвима у подне, у сат без сенки. А по једном предању, човек који прода душу ђаволу, губи своју сенку.

Опширније ➨

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГА ЈЕЗИКА


 

slika

21. фебруар 2022.

Данас је Међународни дан матерњег језика, успостављен  при Унеску 1999. године. Беше то за наш народ тешка и претешка година: деветнаест  западних земаља више од три месеца, сваког дана,  бесомучно и варварски бомбардовало је с безбедне висине Србију, то јест тадашњу Савезну републику Југолавију. Тај број 19 угравиран је и у актуелни вирус ковид-19. Можда је то случајно, а можда и није, несумњиво нешто значи. То само поезија може да одгонетне.

Кад је већ Међународни дан матерњег језика данас, чиме се успоставља и подиже свест о значају сваког матерњег језика на свету и његове креативне потребе за загрљајем са другим културама и народима, ево једне асоцијације:

Подалеке 1978. године појавила се моја прва књига Матерњи језик у едицији Пегаз Књижевне омладине Србије.  Као млад и неискусан песник  био сам изенађен колико се о тој књизи писало и говорило. Већ тад сам схватио да младе године могу бити и староставне, да поезија не мари за њих. Досад су се појавила четири издања Матерњега језика, једно на румунском језику.

Опширније ➨

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ЖИВОТОМ ЗАЛЕГАО ЗА СВАКИ СВОЈ СТИХ


 

slika

УЗ ОДЛАЗАК СТЕВАНА ТОНТИЋА (1946-2022)

"Недељни Блиц", 20. фебруар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

Један од најучесталијих и најдражих гостију на Бранковом колу био је велики српски песник Стеван Тонтић. Осим песничких наступа на Стражилову, у Сремским Карловцима и Новом Саду, он је учествовао и као есејиста и критичар, као уредник сарајевске „Свјетлости“. Но, веома је запажен и као преводилац са немачког језика, боље већи као врхунски поета који страсно и посвећено препевава поезију германских аутора на српски језик. Доносио је апсолутну веру у поезију и побратимску љубав при сваком контакту.

Опширније ➨

НА ПРАГУ СТЕВАНА ТОНТИЋА


 

slika

"Руке су, ево, полегле на столу – ево те поздрављам, мамице. Више ти нећу писати."                                                                          (С. Тонтић)

 

Напустио нас је Стеван Тонтић (1946-2022),  један од највећих савремених српских песника. Као драг пријатељ, долазио је на Бранково коло учестало, практично од почетка, и био међу најозаренијим и најважнијим гостима у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Доносио је апсолутну веру у поезију и побратимску љубав  при сваком сусрету, па и кад је играо шах на нашем јединственом песничком турниру сваког септембра.

Опширније ➨

УСКОРО "ТРАГОВИМА..." ДРАГАНЕ ЛИСИЋ


 

slika

У ШТАМПИ ПРВЕНАЦ  ПЕСНИКИЊЕ ИЗ НОВОГ САДА

До краја фебруара биће штампан песнички првенац Драгане Лисић, Траговима..., који представља горњу тачку њеног сизифовског пута што, ево, урађа плодом – камен је подигнут на врх. Пред нама је књига што на длану показује аутобиографске слике одрастања, то јест призоре процеса индивидуације. Тако се и сâм назив књиге спаја са насловима циклуса и гради семантичку огрлицу животног искуства: Траговима љубљења, Траговима опажања, Траговима самоспознавања, Траговима  играња и Траговима укорењавања.

Опширније ➨

УСКОРО "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ


 

slika

У ШТАМПИ ПРВЕНАЦ ПЕСНИКИЊЕ ИЗ БАЊАЛУКЕ

       До краја фебруара појавиће се песнички првенац "Сјеноход" Данијеле Регојевић, младе песникиње из Бањалуке. Пред нама ће се наћи песнички првенац  који нема године, прва књига младе поетесе, коју као да је написао много старији аутор, са великим књижевним искуством. То је мера урођеног дара који се у младости култивисао и извео до потпуног доживљаја и разумевања света. У томе песникињи помаже својеврсна интерактивна комуникација с песницима и поезијом из прохујалих и новијих времена.

Опширније ➨

О ЛЕГЕНДАРНОМ ЧИКА ИВИЦИ, ГЛУМЦУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА


 

slika

САМОРОДНИ ГЛУМАЦ ИВАН ХАЈТЛ

"Недељни Блиц", 6. фебруар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

Чувен је Шекспиров стих: „Приспели су глумци, гоподару!“ Да, без глумаца Бранково коло било би сиромашније и другачије. Што је њихово присуство изразитије, поезија и песници добијају на висини. Глумци другачије „прерађују“ стих, изговарају га на „њихов“ начин, понекад је то као јаје јајету, онако како су учили на академијама. Међутим, када се сусретнете са самородним глумцем, који се притом уопште није школовао на глумачкој академији, већ му Бог дао „оно нешто“, тада се уверите шта је то таленат – нека врсти узвишене јуродивости међу људима. Такав је био Иван Хајтл, природна аристократија врлине и талента, глумац кога је живот штеловао за „даске“ које тај исти живот значе.

Опширније ➨

У ПРИПРЕМИ ПРВЕНАЦ "ТРАГОВИМА..." ДРАГАНЕ ЛИСИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. фебруар 2022.

 

ЈА БИХ САМО ДА БУДЕМ

 

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2022“, који ће бити одржани од 15. до 28. марта, у припреми је још један песнички првенац. То је књига „Траговима...“ Драгане Лисић која је рођена 19. октобра 1998. године у Новом Саду, где је завршила oсновну школу „Вељко Влаховић“, а потом гимназију „Јован Јовановић Змај“. Студент је мастер студија српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду.  Песме је објављивала у листовима и часописима, добитница награде „Војислав Деспотов“.

Доносимо четири песме Драгане Лисић из рукописа књиге.

Опширније ➨

У ПРИПРЕМИ КЊИГА „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јануара 2022.

 

МОЈЕ ГРЕШКЕ И ЈА

 

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2022“, који ће трајати од 15. до 28. марта, Бранково коло, поред осталога, планира да штампа књигу песама „Сјеноход“ Данијеле Регојевић. Ово је првенац младе песникиње која је рођена 6. фебруара 1998. године у Бањој Луци. Апсолвенткиња на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, на одсеку за енглески језик и књижевност. Објављивала песме у књижевној пeриодици и на књижевним сајтовима, те била ангажована у организацији поетских вечери при универзитету. Живи и ради у Бањој Луци.

Доносимо четири песме из рукописа „Сјеноход“.

Опширније ➨

О ПЕСНИЦИМА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ


 

slika

ЦИРИЛ И ЈАША - ЗЛОБЕЦИ, ОТАЦ И СИН

"Недељни Блиц", 23. јануар 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

У она рана времена Бранковога кола, подразумевало се да гост буде понеко од песника из Словеније, сваке године – то је налагао угравирани југословенски концепт свих манифестација у тадашњој држави.  Далеке 1979. Бранково коло је свечано отворио Тоне Павчек говорећи о Радичевићу. Осим Томажа Шаламуна, Иве Светине, Марјана Пунгартника и других, током наредног периода,  а на 13. Бранково коло, 1984. године,  дошли су отац и син, Цирил и Јаша Злобец.

Опширније ➨

СОНЕТНИ ВЕНАЦ ЗА НОВАКА ЂОКОВИЋА


 

slika

 

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ ПОСВЕТИО  НОВАКУ ЂОКОВИЋУ СОНЕТНИ ВЕНАЦ "СЛАМКА МЕЂУ ВИХОРОВЕ"

 

У "Недељном Блицу" 16. јануара 2022. године изашао је сонетни венац Сламка међу вихорове Ненада Грујичића посвећен Новаку Ђоковићу.

Доносимо венац у целини,  са ексклузивном напоменом у којој аутор, поред осталога, објашњава и занатски део ове вековне песничке творевине посвећене нашем и светском највећем тенисеру и спортисти свих времена.

Опширније ➨

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!


 

slika

 

ДОБРО ЗДРАВЉЕ И ВЕДАР ДУХ, СЛОБОДА И ЉУБАВ!

Ирационално и лудо, предапокалиптично и опасно доба у коме живимо, цела планета дрхтури и стење, никад овако. Разгоропађени медији и пандемијска припаганда бију са свих страна, званично се мисле једном главом,  у истој униформи реченице, нема слободе говора (то није логодијарејично брбљање), дижу се ограде, жичане, људи сабијају у торове, и свуда страх, не слути на добро. Пропагира се хигијена (чега Господе?), а људи све прљавији и нечаснији. Психо-ментални набој толико је жесток да се на лицима људи види деформација душевне светлице која се почела понашати као мува у тегли.

У таквом контексту требало би дочекати нову,  2022. годину и напокон ухватити ритам са оним дочецима од пре две године, и дубље у прошлост. Требало би почастити се добрим залогајем, мало  попити старинске  жестине, запевати и заиграти, загрлити и пољубити, требало би човеком бити у слободи, радости и љубави. Може ли се то данас? И докле ће ова пандемијска  демонска прича трајати ту око нас, на свим континентима, у нама?

 

Опширније ➨

УРУЧЕН "ЗЛАТНИ ОРФЕЈ"


 

slika

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА "ЗА СВЕВРЕМЕНИ ПЕЧАТ И ТРАЈНО ПРИСУСТВО У СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ"

 

Престижна награда „Златни Орфеј“ уручена је Ненаду Грујичићу за „свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини“, за 2020. годину. Ову награду прошле године једногласно му је доделио жири у саставу: Проф. др Виолета Јовановић, Милан Јаковљевић и Иван Лаловић, у име Књижевног фестивала „Српско перо“ из Јагодине. Због пандемије поменути фестивал није одржан ни ове године, па су диплома и новчани износ награде достављени на адресу лауреата.

Награда „Златни Орфеј“ додељује се од 2000. године, а међу досадашњим добитницима  налазе се и Матија Бећковић, Слободан Ракитић, Љубивоје Ршумовић,  Петар Пајић,  Перо Зубац, Драгомир Брајковић, Адам Пуслојић, Иван Растегорац, Срба Игњатовић, Бајо Џаковић, Братислав Милановић и други.

                                                                                                        

 

Опширније ➨

О ГАЛЕРИЈИ И СЛИКАМА МИЛАНА КЕЧИЋА


 

slika

СЛИКАР КОЈИ ЈЕ СВЕМУ ДАВАО МАГИЧНУ НОТУ

 

"Недељни Блиц", 26. децембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

Као млад човек и песник, црпео сам знање и мудрост из разговора с Миланом Кечићем у Сремским Карловцима, упијао и преводио у свој животни систем сваку реченицу из његовог искуства. Упечатљиве су ми остале и приче о његовом ангажману у Немачкој на сајмовима где је као младић радио на декорацији штандова и излога. Из тога се видело да је израна пекао живот и проналазио свој пут. Упознао сам га 1983. године при доласку у Бранково коло чије су просторије биле тик уз његову будућу галерију.

Опширније ➨

С ПЕТРОМ КРАЉЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

БОЖАНСКИ ДАР КОМЕ НИСИ МОГАО УМАЋИ

 

Недељни Блиц, 12. децембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

Дланом о длан, прође десет година од земаљског одласка Петра Краља. Песничка душа глуме и уметности,  незмењиви гост на Бранковом колу и пријатељ од првог тренутка. Разумео је песнике и писце као своју браћу. То је онај човек од драмских уметника који не прави разлику између врсте талената, њихове уметничке – родовске и жанровске, поделе. И, припадао је оним глумцима који би на Стражилово и у Сремске Карловце долазили да окаде своју душу, придодају важан ослонац у борби са демонима у свакодневним пословима и животу. 

Опширније ➨

О ГРОЖЂЕБАЛУ ИЛИТИ КАРЛОВАЧКОЈ БЕРБИ


 

slika

Сремски Карловци, 11. децембра 2021.

 

КУЛТУРНО И ДИОНИЗИЈСКО НАСЛЕЂЕ

 

У Бранково време (1835-1841), са око четири хиљаде становника, Сремски  Карловци су били изузетно лепо и живописно место, најимућнија варош у источном делу Срема и, уза све, значајан српски духовни и културни центар. У младе и сунчане јесени почињале су чувене бербе грожђа богатих мештана. Готово сва домаћинства имала су велике винограде, као и многи данас. У време Бранка (Алексија) Радичевића, Сремски Карловци били су динамични, пуни живота, рада и весеља. Ориле су се песме, вијорили бећарци, чистиле велике каце и бурад, припремали подруми и лагуми, износиле пресе за цеђење грожђа. О тој раздраганој атмосфери Алексије Радичевића пева:  „Зора зори, све поустајало,/ Па с´ уз брдо весело нагнало,/ Свирац свира, пушке попуцују,/ Моме поју, момци подвикују,/ – Јоште мало, ето винограда,/ Гледај сада убавога рада:/ Бери, носи, час доле час горе,/ Момци кличу, а песме с´ оре...“

Опширније ➨

КАКО ЈЕ "НЕСТАО" БРАНКОВ СРПСКИ ПАТРИОТСКИ ОРЕОЛ


 

slika

Недељни Блиц, 28. новембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

КОМЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА АНТОЛОГИЈСКА ПОЕМА "ЂАЧКИ РАСТАНАК" (2)

 

А колико је свест о Бранку Радичевићу била деформисана у глави становника друге Југославије, видело се приликом њеног распада деведесетих година прошлога века. Нико није уочавао српски патриотски ореол Бранка Радичевића, сви су га сматрали Југословеном, чак претечом југословенства као идеологије коју су тадашњи кетмани приграбили.

 

Опширније ➨

БРАНКОВОМ КОЛУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ПОВЕЉА ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА“


 

slika

Сремски Карловци, 21. новембар 2021.

У ИМЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВЕЉУ ПРИМИО НЕНАД ГРУЈИЧИЋ

 

У згради Магистрата у Сремским Карловцима, данас је Бранковом колу свечано уручена „Повеља Града Сремских Карловаца“ поводом педесет година успешног трајања ове песничке и културне институције на јавној сцени.  Ово високо признање уручено је у оквиру обележавања славе општине Сремски Карловци, Сабора Светог архангела Михаила – Аранђеловдана. „Повељу Града Сремских Карловаца“ председнику Бранковог кола, Ненаду Грујичићу, уручио је председник Скупштине општине Сремских Карловаца Бобан Петковић.

Опширније ➨

КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО... СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?


 

slika


"Недељни Блиц", 21. новембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић
 

     У сусрет 200. годишњици (2024) рођења Бранка Радичевића, осврнућемо се на његову антологијску поему „Ђачки растанак“ која је интригантна из више разлога, а посебно због чувеног „Кола“ у њеном саставу.  То „Коло“ било је предметом разноврсних (зло)употреба, понајпре са становишта дневнополитичких и идеолошких интервенција у историјској пракси.  Отуда, прилика је да објаснимо о чему је заправо реч у том „Колу“.
Но пре тога, поновићемо да је Алексије Радичевић рођен 28. марта 1824. године у Броду на Сави, данашњем Славонском Броду. Можемо казати – вршњак, то јест савременик, на пример неких европских писаца, Виктора Игоа и Лава Толстоја, по преклапању њихових календара у животима различите дужине.  

Опширније ➨

О ЈЕДНОСТАВНОЈ ПЕСМИ


 

slika

ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА О ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ДУЧИЋА

 

Ненад Грујичић 

„Политика“, Културни додатак (на 1. страни), 30. новембар 1997.

 

Много је божанског даха и књижевног заната потребно да би се написала песма чија једноставност садржи најсложеније валере живота и уметности. Једноставна песма није таква сама по себи, већ зато што нас таквима чини док њоме бродимо. Јован Дучић је велемајстор једноставне песме. Под једноставношћу не подразумевамо само форму која код овог песника цепти од филигранске избрушености метра и ритма (јер захтеви форме су засновани на тектонској множини минулог рада и вештине), већ и новосаграђени свет који се у језику осамосталио дочаравајући нам превладаног себе.

Опширније ➨

AНУШИЋ И ГРУЈИЧИЋИ


 

slika

У башти палате „Илион“ у Сремским Карловцима, где се иначе налазе просторије Завичајног музеја и Бранковога кола, настале су многе лепе и значајне фотографије, међу којима и ова: Анђелко Анушић и Грујичићи, тако ћемо је назвати. На фотографији су и моји синовци, Даничина браћа: Драган, Никола и Срђан.

Опширније ➨

ПОЧЕТАК ДРУГЕ ЧЕТВРТИНЕ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. новембар 2021.

 

Растко Лончар

ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТШЕСТОГОДИШЊИЦЕ ПАДА KНИНA

 

 

Има у роману Јована Радуловића, Од Огњене до Благе Марије, један тренутак, када Милокус, бивши министар у влади Републике Српске Крајине, у избегличкој се налазећи колони, машта о неком отоку, на који ће населити Крајину. Нема више илузија о повратку матици, нема више шумадијских песама из грла, којима су сва славља обележавана. Остаје само жеља да све престане. Преостаје колона, и поново Петровачка цеста и Сремска Рача, и мостови који повезују обалу на којој је све спаљено, са оном која је нéма.

 

Опширније ➨

ПЛЕМЕНИТА МИСИЈА ПОЕЗИЈЕ


 

slika

Нови Сад, 9. новембар 2021.

НАСТУП МЛАДОГ ПЕСНИКА ФИЛИПА БОЖИЋА ДЕЈАНОВИЋА

У недељу, 7. новембра у 18 часова у Културном центру "Лаб" у Новом Саду представљен је песнички првенац "Збогом, симболи" (Бранково коло, 2021), овенчан наградом „Стражилово“, младог песника Филипа Божића Дејановића, а у склопу догађаја под називом "Повратак муза". Аутор је био позван од стране невладине организације "Mental hub", чија основна сврха јесте оснаживање младих људи са психосоцијалним потешкоћама. У духу онога чиме се организација бави, аутор је одржао интерактивно предавање у чијем склопу су заједнички истраживане теме попут креативности, уметничког надахнућа, лудила и маргинализације људи са психичким потешкоћама.

Опширније ➨

MИХАИЛО МИЋА ВАСИЉЕВИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 9. новембар 2021.

 

О ПРВОМ ДИРЕКТОРУ БРАНКОВОГА КОЛА

Пролазе године и бледе успомене на неке важне људе и догађаје у Сремским Карловцима.  Време је немилосни млин што меље сенке нашег постојања и баца их у заборав, често и неправично, а тек понекад избаци на површину мирисе и боје неувелих цветова из прошлости. И, гле, појави се тако прилика, и такав буде моменат, да временски млин на трен застане и покаже затурени исечак неког периода који нам је од великог значаја. 

Опширније ➨

ПЕСМЕ ИЗ КЊИГА НАГРАЂЕНИХ "ПЕЧАТОМ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. новембар 2021.

 

Додељујући и ове године „Печат вароши сремскокарловачке“, за најбоља песничка издања објављена између два септембарска Бранкова кола, указујемо на значај континуитета. A тиме што, на пример, није одржан Београдски сајам књига, већ други пут заредом, болно је нарушен континуитет ове значајне светковине књиге, створена огромна (двогодишња) „црна рупа“ у времену, из које ће се тешко, можда више никада подићи на онај незаборавни, у региону и Европи, препознатљиви начин. Отказивање Сајма књига догодило се заслугом (договором и одлуком) наших издавачких удружења која су маниром тврдице Кир-Јање, трговачким кукавичлуком, дакле, одустали од „раја књиге“ на Балкану. Сматрамо да је и у ирационалним пандемијским данима ипак било могуће пронаћи решење, па таман и у онлај-варијанти, и тако одабрати и доделити, рецимо, сајамска признања. Но, ево Бранковог кола и чувене награде „Печат вароши сремскокарловачке“, који не прекидају свој вишедеценијски континуитет, већ указују на значај непрекидног трајања и манифестационог промовисања песничких талената, награда и књиге као јединственог феномена.

 

 

Опширније ➨

НОВИ ДОБИТНИЦИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"


 

slika

Сремски Карловци, 1. новембар 2021.

 

С А О П Ш Т Е Њ Е   Б Р А Н К О В О Г А   К О Л А

Андрија Радуловић, Иван Деспотовић, Дајана Петровић и Милан Ракуљ нови лауреати "Печата вароши сремскокарловачке"

Престижна награда Бранковога кола, једна од најстаријих у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику равноправно је припала ове године Андрији Радуловићу, Ивану Деспотовићу, Дајани Петровић и Милану Ракуљу.  

На завршној седници 1. новембра 2021. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола: Крстивоје Илић, Јелена Алексић и Ненад Грујичић (председник). У најужем избору за награду „Печат вароши сремскокарловачке“ биле су и књиге Жељке Аврић, Бојана Васића, Соње Веселиновић, Јане Алексић и Слађане Ристић.

             

Опширније ➨

ЦРТИЦА О МАТАВУЉУ


 

slika

Сремски Карловци, 17. новембар 2021.

Још од школских дана, приповедање Симе Матавуља остављало је на мене утисак од којег расте душа, такав је то језик и – стил овог несвакидашњег српског писца. Родом из Далмације, као нико пре,  ни после њега, упечатљиво је сликао карактер, менталитет и живот нашега човека из тих предела („Бакоња фра Брне“ и „Пилипенда“), али и људи из Црне Горе и Србије.“ 

 

Опширније ➨

О СПОМЕНИЦИМА, ТРАЈНИЈИМ ОД БРОНЗЕ


 

slika

"ИЗБЕГАВАЈТЕ СВЕ ШТО СЕ СВИЂА МАСИ" (СЕНЕКА)

 

Недељни Блиц, 17. октобар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

У Новом Саду, 5. октобра 2000. године, у Дунавском парку срушен је споменик Бранку Радичевићу, рад Иванке Ацин Петровић, подигнут 1953. године о стогодишњици песникове смрти. Лежао је неколико дана лицем ка земљи, у разгаженој трави. Тужно и ружно за видети. Туга и опомена, рекао би и сâм Бранко.

Прошао сам Дунавским парком и забезекнуо се затеченим. Само је лист Дневник донео кратку цртицу о томе, у дну стране, из пера новинара и песника Милана Живановића, који иначе станује с те стране у близини парка и пролази свакодневно поред споменика Бранку. Након пар дана споменик је подигнут и учвршћен на постамент

Опширније ➨

НА ТРАГУ БОЖАНСКОГА ДАРА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 11. октобар 2021.

СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ: ПОЕЗИЈА ЈЕ ХИГИЈЕНА ДУХА

Запис: Ненад Грујичић

 

Фотографија је важан и снажан траг у времену. Тако и ова, настала пре тридесет година у подножју Стражилова. Управо смо сишли с врха, били поред Бранковогa гроба, а поред чувеног пирамидалног споменика подигнутог 1895. године, два лета после митског преноса песникових земних остатака из Беча на Стражилово. Светлана Бојковић казивала је Бранкове  „Враголије“.

И ове године, 10. септембра, говорила је ту антологијску песму на Свечаном отварању јубиларног 50. Бранковог кола. Послужила се двоструким папиром на којем је била исписана песма, нека се нађе при руци, да не би случајно заборавила који стих из те поприлично дуге и прелепе песничке творевине, и рекла: „Папирић је, папирић.“

Опширније ➨

О СПОМЕНИКУ БРАНКУ У РОДНОМ БРОДУ И ЈЕДНОМ ЗЛОКОБНОМ ЗНАКУ


 

slika

 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД

Недељни Блиц, 10. октобар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

Тек дошавши у Бранково коло, 1983. године, у двадесет деветој својој –  бранковској, предложим да подигнемо споменик Бранку Радичевићу у Славонском Броду. Представим план и програм, а Богдан Винокић, председник тадашњег Савета Бранковога кола,  одушевљен идејом, здушно прихвати, и своје расположење пренесе на остале чланове Савета. Тако се родила нова радна тачка Банковога кола, приоритетна – задатак који нас је инспирисао на нов начин. Славонски Брод, родно место Алексија (Бранка) Радичевића, оживео је тако на мапи наших активности.

Већ у пролеће 1984. године, „Бродски лист“, из броја у број, објављује, са фотографијама, у виду фељтона о Бранку, практично, целу моју будућу књигу о Радичевићу, која ће се с јесени појавити у тиражу од шест хиљада примерака, у издању агилне Књижевне заједнице Новог Сада. Већ наредне године, нови тираж – пет хиљада! Утом ће Завод за уџбенике и наставна средства, из године у годину, у Београду у великим тиражима објавити неколико издања.

Опширније ➨

ТРГОВАЧКИ КУКАВИЧЛУК


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 7. септембар 2021.

 

САЈАМ КЊИГА НИЈЕ ТРЕБАЛО ОТКАЗАТИ 

 

Вест да неће бити одржан  Сајам књига у Београду делује депримирајуће и узнемиравајуће, али – и као очекивани фалш-кец извучен из кукавичких рукава оних који о томе одлучују. Други пут заредом, две године узастоп, дакле, нема култног Сајма књига у Србији и у овом делу Европе. Разлози да не буде одржан делују лицемерно, без визије и осећања значаја континуитета мисије Међународног београдског сајма књига. Сетимо се оне бесловесности када је 2000. године одржан тзв. 1. Сајам књига у Београду, као да га пре тога никад није било..

 Ове године, одржани су и Егзит и Гуча (прошле године нису), разни фестивали пива, велики концерти и свадбе, спортски догађаји, конференције и симпозијуми разне врсте у хотелима (све уз јаку музику и ћускање до зоре, без маски), шта све не, али Сајма књига неће бити. Недавно, у Бањалуци одржан је Сајам књига, како тако, али ипак одржан, медији попратили, јавност је чула за књигу, издавачи поделили награде, нешто се на мапи српске културе ипак догодило.

Опширније ➨

ПО ЗАВРШЕТКУ ЈУБИЛАРНОГ 50. БРАНКОВОГ КОЛА


 

slika

Недељни Блиц, 3. септембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

ЗБОГОМ ДА СИ ПАНДЕМИЈО СУРА,

ТАМБУРА ТЕ ДАЉЕ ОД НАС ГУРА!

 

Јубиларно 50. Бранково коло успешно је приведено крају у Сремским Карловцима, месту школовања (1835-1841) Алексија (Бранка) Радичевића. Програми су одржани и на Стражилову и у Новом Саду, време нас послужило,  Божји дар Бранку, учесницима и публици.  Ведро небо над Фрушком гором и Дунавом, песнички матинеи пуни сунца што умива и младе и старе жељне живота и стварања. 

Опширније ➨

О НОВОЈ ПОЕМИ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА


 

slika

Над поемом "Шеснаест година разапет на великоме дрвеном крсту на Мраковици на Књижевним сусретима на Козари":

ЈЕЛЕНА АЛЕКСИЋ

ДАНИЈЕЛА РЕГОЈЕВИЋ

 

Опширније ➨

СКИДАЊЕ САМОГ СЕБЕ, РАСПЕТОГА, С КРСТА


 

slika

После шеснаест година - на "Књижевним сусретима на Козари"

Недељни Блиц, 26. септембар 2021. 

Пише: Ненад Грујичић

 

У Приједору су ми се обрадовали неки нови млади људи, видим им то у очима.  И ја сам се обрадовао, дабоме, а како и не бих. Они су ме након шеснаест година у име Града позвали да дођем у свој Приједор, на своју Козару, 17. и 18. септембра. Само да остану што дуже такви, јер политика квари. Надам се да су на Колунџијином и мом примеру могли видети сву немоћ дневне политике која бесловесно хоће да суди песницима, да их затре у завичају.

У тзв. пандемијским данима, нашавши се коначно на „49. Књижевним сусретима на Козари“ у Приједору, у завичају, наступио сам на Свечаној академији у тамошњем необично лепом позоришту заједно са осам песника и песникиња: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Ђорђо Сладоје, Ранко Павловић, Ђорђе Нешић, Дејан Алексић, Емсура Хамзић и Јана Алексић.

 

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" ХУСЕИНУ ДЕРВИШЕВИЋУ


 

slika

Сремски Карловци 20. септембар 2021.

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

 

Јубиларно 50. Бранково коло успешно је приведено крају у Сремским Карловцима, месту школовања Алексија (Бранка) Радичевића у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији. Одржано је Свечано затварање великог песничког, духовног и културног фестивала који је трајао од 10. до 20. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. 

На Свечаном затварању јубиларног 50. Бранковог кола главни догађај било је свечано уручење  Међународне песничке награде „Бранко Радичевић“. Овогодишњи лауреат је Хусеин Дервишевић из Босне и Херцеговине. Досадашњи добитници били су из Русије, Велике Британије, Немачке, Грчке, Француске, Румуније,  Швајцарске, Мађарске, Хрватске, Јерменије, Црне Горе...

 

Опширније ➨

ДОЛАЗАК НА „КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ НА КОЗАРИ“ НАКОН ШЕСНАЕСТ ГОДИНА


 

slika

Нови Сад, 19. септембар 2021

ПоемаШеснаест година разапет на великоме дрвеном крсту на Мраковици на Књижевним сусретима на Козари

 

У тзв. пандемијским данима, нашавши се коначно, након шеснаест година, на „49. Књижевним сусретима на Козари“, у завичају, у Приједору, наступио сам на Свечаној академији у тамошњем лепом позоришту заједно са осам песника и песникиња: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Ђорђо Сладоје, Ранко Павловић, Ђорђе Нешић, Дејан Алексић, Емсура Хамзић и Јана Алексић.

На почетку свечаности двојица младих момака, један је, рекоше ми касније, син мога пријатеља Младенка Саџака, отпеваше на диван начин, уз пијанино, песму Бранка Радичевића која започиње стиховима „Никад није вито твоје тело/ млада моја рука обавила“. (Та песма иначе нема наслов, Бранко ју је обележио само интерпункцијским знаком упитника – „?“. Касније сам им пришао и честитао, мало поразговарао с њима о томе да на Бранкове стихове постоји преко деведесет музичких композиција, нарочито за хорове.

Опширније ➨

ЖИВОТ КАО ФИЛОЗОФСКО И НАУЧНО ПИТАЊЕ


 

slika

Сремски Карловци, 19. септембар 2021.

ФИЛОЗОФСКЕ МИСЛИ С ТИХИМ ПРОБЛЕСЦИМА ЛИРИКЕ

 

На јубиларном 50. Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом,  одржан је 29. Филозофски симпозијум на тему „Смисао живота као филозофско и научно питање“. Од четрдесет предвиђених учесника, половина је имала готове радове. Овај програм представља тродеценијску традицију на којој би нам могли многи позавидети. То је још један значајан континуитет у оквиру јубилеја полувековног трајања Бранковога кола.

Није случајно да су се филозофи нашли на Бранковом колу. Донео их је сам Алексије Радичевић који је отишавши под тим именом из славне Карловачке гимназије, у Темишвару заједно са братом Стеваном студирао (1841-1843) мудрољубије илити философију. Филозофи у песницима виде један део свога лика, са лирским проблеском сопствене мисли. Они воле дружења и разговоре с песницима. И ту је Бранково коло јединствено, непоновљиво на нашој културној сцени.

Доносимо апстракте из обимнијих радова учесника филозофског симпозијума. Двадесет девети по реду симпозијум на Бранковом колу одржан је у суботу 18. септембра 2021. године  у зборници чувене Карловачеј гимназије.

 

Опширније ➨

ШЕСНАЕСТ БРАВА НА ТЕШКИМ ВРАТИМА ЗАВИЧАЈА


 

slika

Недељни Блиц, 19. септембар 2021.

Уз јубиларно 50. Бранково коло

Пише: Ненад Грујичић

ОДЛАЗАК НА КОЗАРУ НАКОН ШЕСНАЕСТ ГОДИНА

 

Тече лепо јубиларно 50. Бранково коло, а мени стиже позив да дођем на 49. Књижевне сусрете на Козари, у Приједор, у мој завичај –  да као песник наступим 17. и 18. септембра, на Свечаној академији у чувеном позоришту и на Поетском часу на Мраковици, на Козари. Наступиће песници који су били предвиђени прошле године на Козари, али због пандемијских (не)прилика, све отказанао, па прешло у ову годину, само сам ја придодан. Да није позив из завичаја, а с разлогом који није свакидашњи, нема шансе да бих се отргао од Бранковога кола које управо траје.

Ево редоследа песничких наступа на Свечаној академији у Приједору: Дејан Алексић, Мирослав Максимовић, Ненад Грујичић, Јана Алексић, Ранко Павловић, Ђорђо Сладоје, Љубивоје Ршумовић, Емсура Хамзић, Матија Бећковић и Ђорђе Нешић (овогодишњи лауреат награде „Скендер Куленовић“). Затим ми стиже и овај глас из Приједора – да ћу полагати цвеће на споменик борцима на Козари у Другом светском рату. Радо бих прислужио и свећу за њихове душе. Мој млади стриц Сретко Грујичић, дведесетједногодишњи партизан,  погинуо је пресечен немачким рафалима, никад му кости нису пронађене. Бака ми Зорка целога живота оплакивала свога најстаријег сина, ни гроба му није знала

Опширније ➨

ЂАЦИ-ПЕСНИЦИ КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ НА ПРОМОЦИЈИ НАГРАЂЕНЕ ПАНОРАМЕ


 

slika

По јутру се дан познаје, вели пословица стара, а млади песници оправдаше народну мудрост.

Опширније ➨

ДУХОВНА ЛЕПОТА НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Сремски Карловци, 16. септембар 2021.

О МИРУ БЕСЕДИО ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПОРФИРИЈЕ

 

На јубиларном 50. Бранковом колу Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије одржао је данас парастос Алексију Бранку Радичевићу, заједно са епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и богословима у Саборној цркви цркви Св. оца Николаја у Сремским Карловцима. То је први пут уопште да један патријарх српски држи парастос Алескију Бранку Радичевићу, догађај који је по себи дивно чудо.

Потом је на јубиларном 50. Бранковом коло, Патријарх српски господин Порфирије говoрио на тему: О миру. Представљајући Патријарха, Ненад Грујичић је нагласио вишедеценијску братску сарадњу у славу Божју  у оквиру „Хришћанских тема“ на Бранковом колу. Овај програм кренуо је на 20. Бранковом колу,  1991. године у Карловачкој гимназији на тему „О покајању данас“ о којој је говорио  епископ сремски господин Василије, а две године потом – на теме „О праштању“ и „О греху“, заредом, епископ бачки господин Иринеј.

Опширније ➨

СТРАЖИЛОВЦИ, БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ И МИЛАН ВИЋИЋ, ПРЕДСТАВИЛИ СВОЈЕ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ


 

slika

Сремски Карловци, 15. септембар 2021.

НАЗДРАВЉАЊЕ ЛЕПОТИ ЖИВОТА И ПЕСНИЧКОГ НАДАХНУЋА

 

Најлепши дани се нижу, један за другим, у јутарњем сунцу, на матинеима јубиларног 50. Бранковог кола. У башти палате „Илион“, данашњег  Музеја у Сремским Карловцима, представљене су две нове књиге Бранковог кола. Заправо, промовисана је књига песама  „Небоглед“  Бојане Кулиџан Громовић, а после награде „Стражилово“ уручене неки дан поред Бранковог споменика, поново представљена збирка поезије „Вечна пролећа“ Милана Вићића, која је уствари на „Пролећним Бранковим данима 2021“ већ била промовисана.

 

Опширније ➨

ЛАКОКРИЛА ИГРА МЛАДЕ ДРАМСКЕ УМЕТНИЦЕ ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ


 

slika

Сремски Карловци, 14. септембар  2021.

 

ПРИЧА О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ

 

У још једном прелепом дану јубиларног 50. Бранковог кола, у преподневним сатима, у башти палате "Илион" у Сремским Карловцима, одржан је програм „Позориште на отвореном“. Изведена је монодрама „Прича о Десанки Максимовић“, по тексту Растка Јевтовића. Десанка Максимовић је од првог Бранковог кола била учестали гост у Сремским Карловцима и на Стражилову, све до свога одласка са овога света, па је овај програм имао виши смисао и симболику.

Млада драмска уметница Даница Петровић приказала је живот велике српске песникиње кроз њену искрену и ничим спутану исповест од раног школовања и откривања сопственог дара за поезију, опчињености природом и годишњим добима,  те преко одласка у Париз где упознаје нову културу, језик и начин живота супротан балканском, па све до тумачења стваралачког односа са Исидором Секулић и њеним „оштрим“ књижевним световима.

Опширније ➨

ЈЕЛЕНА ВУЈАНОВИЋ И ФИЛИП БОЖИЋ ДЕЈАНОВИЋ НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Сремски Карловци, 13. септембар 2021.

 

МЛАДИ, ПЕСНИКИЊА И ПЕСНИК, ПРВЕНЦИ ОВЕНЧАНИ СТАРИМ „СТРАЖИЛОВОМ“

 

Данас су на јубиларном 50. Бранковом колу представљене две нове књиге Бранковога кола овенчане наградом „Стражилово“, која је у суботу, 11. септембра свечано уручена на Стражилову код споменика Бранку (рад вајара Јована Солдатовића). Представљене су збирке песама „Ма није ми ништа“ Јелене Вујановић и „Збогом, симболи“ Филипа Божића Дејановића. Модератор програма био је Милан Громовић. Аутори су говорили по шест својих песама у три наврата (3+2+1).

Пре поезије, наступио је млади саксофониста Вук Петровић, у класи проф. Зорана Кмицкијевича, из чувене Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду, која је недавно добила нову зграду, идеалну за рад и неговање озбиљних музичких талената.

Опширније ➨

ШАХОВСКА СИМУЛТАНКА - ЗА ПОЕЗИЈУ, С МЛАДИМ ТАЛЕНТИМА


 

slika

Сремски Карловци, 13. септембар 2021.

33. ШАХОВСКИ ПЕСНИЧКИ ТУРНИР НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Шах је за мене уметност, живео сам између шаха и музике.“ (Васја Смислов, бивши првак света)

Синоћ је у Новосадском шаховском клубу, који наредне године обележава стогодишњицу свога постојања, у Пашићевој 26, одиграна шаховска симултанка са најмлађим талентима и неколиким песницима млађе генерације, а у програму јубиларног 50. Бранковог кола под називом „Ао, Сремче, гујо љута, сваки јунак по сто пута.“ Играло се на двадесет шаховских табли против МИлана Гагића, актуелног омладинског првака Србије (након четврт века првак државе поново из Новог Сада) и Жељка Медара, FIDE мајстора, познатог шаховског педагога, преко две деценије сарадника Бранковог кола и судије на песничким турнирима и Сремским Карловцима и на Стражилову.

Опширније ➨

НЕМАЧКИ ПЕСНИК НАСТУПИО И У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ


 

slika

На јубиларном 50. Бранковом колу

ПЕТЕР ФЕЛКЕР С ЂАЦИМА ФИЛОЛОЗИМА НА ШКОЛСКОМ ЧАСУ

 

После запаженог учествовања на Свечаном отварању јубиларног 50. Бранковог кола, немачки песник Петер Фелкер наступио је и у Карловачкој гимназији, у чувеној Спомен –библиотеци где је имао сусрет за младим лингвистима. Програм је водила професорица српске књижевности у Карловачкој гимназији, др маја Стокин. У Програму је учествовао и Стеван Тонтић, на чији предлог угледни немачки песник дошао је на овогодишње јубиларно Бранково Коло. Гост из немачке говорио је песме на свом матерњем језику, А Тонтић их је, из његове радионице препеване на српски, читао публици.

Опширније ➨

ЧАСНИ ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ - ЦЕО ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН СРПСКОЈ КУЛТУРИ


 

slika

Уз јубиларно 50. Бранково коло

"Недељни Блиц", 12. септембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

О ОСНИВАЧУ ЛИСТА „БРАНКОВО КОЛО“

 

И, кренуло је јубиларно 50. Бранково коло! У петак, 10. септембра свечано је отворено у Башти Бранковога кола (Палата „Илион“) у Сремским Карловцима. Беседећи о Бранку Радичевићу, истакнути наш песник и писац Анђелко Анушић поред осталога је рекао:  „У Ђачком растанку, јединственој песми у светској поезији, тој песничкој чаши помешаних пића где кипти бол одрешења од животног прамалећа, горкасто пенуша дерт  младости и свечовечанске лепоте, кликће сећање на славу предака, песник, наоко дионизијски раздешен, позива на своју гозбу –  у Коло,   позива   близине  и  даљине, дубине и висине, призива  васколики Божји шир и вис.“ Тако је Анушић свечано отворио капије јубиларног 50. Бранковог кола које ће трајати до 20. септембра, и од домаћина добио високо признање за укупно књижевно дело, „Статуету Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића).

Опширније ➨

МЛАДИ ПЕСНИЦИ УЗ СТАРИ СПОМЕНИК НА СТРАЖИЛОВУ, ПОРЕД БРАНКОВОГА ГРОБА


 

slika

Стражилово, 11. септембар 2021.

ДЕ СИ, ДУШО, ДЕ СИ РАНО...

По традицији, другог дана Бранковога кола, у суботу, у 10 часова ујутро, кренуо је  уметнички садржај на врху Стражилова, уз стари споменик Бранку, поред гроба славнога песника српског романтизма. Одржан је програм под називом „Де си, душо, де си, рано“, у ком су учествовали млади песници и умезници. Најпре су, Никола Раусављевић и Милан Ћосић из Новог Сада, млади аутори и лаурети Бранковога кола, положили цвеће, а Милан Ракуљ из Бањалуке прислужио пламен свеће за Бранкову душу. Потом су казали своје песме посвећене Бранку, песницима и поезији. Затим, је млада драмска уметница Даница Петровић казала антологијску Радичевићеву песму „Укор“.

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"


 

slika

Стражилово, 11. 9. 2021.

МЛАДИ ЛАУРЕАТИ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

На Бранковом "рајском Стражилову", на јубиларном 50. Бранковом колу, свечано су уручене награде "Стражилово" младим песницима Бранковог кола, Милану Вићићу, Бојани Кулиџан Громовић, Јелени Вујановић и Филипу Божићу Дејановићу, и специјална др Маји Стокин за приређивање Панораме поезије ђака Карловачке гимназије. Награде је уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Потом је поред споменика Бранку одржан Стражиловски митинг поезије где су наступили: Драгица Стојановић, Радомир Стојановић, Иван Лаловић, Бранислав Зубовић, Зоран Хр. Радисављевић, Зденка Валент Белић,  Растко Лончар, Милан Громовић, Милош Пуђа и други.

Опширније ➨

АНЂЕЛКО АНУШИЋ ОТВОРИО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

"СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" АНЂЕЛКУ АНУШИЋУ ЗА УКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО

          Уважени  домаћине, директоре  Бранковог кола, господине  Грујичићу, даме и господо,  песничко моје братство и сестринство, 

         Вечан  је Бранко!  Млад у времену, зрене у вечности, јер он се сваке  године два пута  подмлађује, заправо млấди кано месец и врба, како пева  народни песник  из  Крајине.  И све гревне, сјајка  у његовој младини,  његово Стражилово и Карловци, и све моме и старосте  што уплетоше своју пјесан  у његово Коло, ту певанију која  заводи  звезде, и онога који не иде сам испод звијезда.

            У Ђачком растанку, јединственој песми у светској поезији, тој песничкој чаши помешаних пића где кипти бол одрешења од животног прамалећа, горкасто пенуша дерт  младости и свечовечанске лепоте, кликће сећање на славу предака, песник, наоко дионизијски раздешен, позива на своју гозбу –  у Коло,   позива   близине  и  даљине, дубине и висине, призива  васколики Божји шир и вис.

Опширније ➨

СВЕТЛАНИ БОЈКОВИЋ СВЕЧАНО УРУЧЕНА "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА"


 

slika

СВЕЧАНО ОТВОРЕНО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

Беседом о Бранку Радичевићу угледног српског песника и писца Анђелка Анушића, данас је  у 10 часова у Башти Бранковог кола (Палата „Илион“) свечано отворено јубиларно 50. Бранково коло. Поред осталога, Анушић је рекао: У Ђачком растанку, јединственој песми у светској поезији, тој песничкој чаши помешаних пића где кипти бол одрешења од животног прамалећа, горкасто пенуша дерт  младости и свечовечанске лепоте, кликће сећање на славу предака, песник, наоко дионизијски раздешен, позива на своју гозбу –  у Коло,   позива   близине  и  даљине, дубине и висине, призива  васколики Божји шир и вис.

На самом почетку свечаности, председник Бранковог кола Ненад Грујичић уручио је угледној драмској, телевизијској и филмској уметници „Велику повељу Бранковог кола“ за вишедеценијску успешну сарадњу, „за надахнути допринос лепоти и моћи  поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“. Славна глумица је потом захвалила бираним речима и понесено, на јединствен начин, интерпретирала антологијску Бранкову песму „Враголије“, попраћена бурним аплаузима.

Опширније ➨

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ОДРЖАЋЕ ПАРАСТОС АЛЕКСИЈУ (БРАНКУ) РАДИЧЕВИЋУ


 

slika

Сремски Карловци, 9. септембар 2021.

ПАРАСТОС 16. СЕПТЕМБРА У САБОРНОЈ ЦРКВИ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА

 

За сутра предвиђен парастос Алексију (Бранку) Радичевићу пролонгиран је за 16. септембар у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Парастос ће одржати Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије са Епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и младим богословима.

Опширније ➨

ПОЗИВНИЦА НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ЈУБИЛАРНОГ 50. БРАНКОВОГ КОЛА


 

slika

 

У СЛАВУ ВЕЧИТО МЛАДОГ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА И СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

      Част нам је позва­ти Вас на Све­ча­но отва­ра­ње јубиларног 50. Бран­ко­вог ко­ла у пе­так, 10. сеп­тем­бра 2021. године, у 10 часова, у Башти Бранковога кола (Завичајни музеј), палата "Илион" у Сремским Карловцима, Патријарха Рајачића 16. Чувену песничку и културну манифестацију  свечано ће отворити угледни књижевник Анђелко Анушић. Том приликом,  славној позоришној, телевизијској и филмској глумици Светлани Бојковић свечано ће бити уручена Велика повеља Бранковог кола за вишедеценијски „надахнути допринос лепоти и моћи  поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

                                                                

 

Опширније ➨

ПРОГРАМ ЈУБИЛАРНОГ 50. БРАНКОВОГ КОЛА


 

slika

Програм можете погледати овде

Опширније ➨

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ДОЛАЗИ НА ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

 

ДОБРО ДОШАО, СВЈАТЕЈШИ ВЛАДИКО!

 

На нашу велику радост, у славу Божју, на јубиларно 50. Бранково коло долази Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије. Наступиће 16. септембра, у 14 часова, у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ на Бранковом колу, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“. Том приликом Патријарх ће говорити на тему: О миру

Током три деценије постојања „Хришћанских тема“ на Бранковом колу, раније игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски, све до одласка на место митрополита загребачко-љубљанског, најчешће са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, непрекидно је долазио у Сремске Карловце и говорио на многе духовне и хришћанске теме.   

Опширније ➨

СТРАЖИЛОВО, ДИВНО СТРАЖИЛОВО...


 

slika

Недељни Блиц, 5. септембар 2021.

Пише: Ненад Грујичић

ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО...

У петак, 10. септембра, у Сремским Карловцима  свечано ће бити отворено  јубиларно 50. Бранково коло. Беседом о Бранку Радичевићу, Коло ће отворити угледни писац Анђелко Анушић. Наступиће истакнути песници Слободан Зубановић, Душко Новаковић, Стеван Тонтић, Петер Фелкер (Немачка), Милан Ракуљ, познате глумице Весна Чипчић и Даница Петровић, награђиван у свету и код нас хор и ансамбл новосадске Змај Јовине гимназије са диригентом Јованом Травицом,  и други. 

Том приликом свечано ће бити уручена „Велика повеља Бранковога кола“ славној позоришној, телевизијској и филмској уметници Светлани Бојковић за успешну вишедеценијску сарадњу и „надахнути допринос лепоти и моћи  поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

Опширније ➨

ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА "ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ" У ХЕРЦЕГ НОВОМ


 

slika

Херцег Нови, 23.август 2021.

"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ": НОВОСАДСКИ ПЕСНИК ОДУШЕВИО ПУБЛИКУ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

У Херцег Новом, на тргу Белависта (леп поглед), у оквиру културно-духовне манифестације "Трг од ћирилице", наступио је песник Ненад Грујичић из Новог Сада, управо овенчан наградом "Велика базјашка повеља" у Румунији. 

Опширније ➨

С ПУТА ПО РУМУНСКОМ БАНАТУ


 

slika

УЗ НАГРАДУ "ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА"

"Недељни Блиц", 22. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Више пута сам одлазио у Румунију, али сада, по први пут – да тамо свечано примим угледну награду –  „Велика базјашка повеља“, названу по чувеном манастиру Базјаш у Банатској клисури, на ушћу реке Нере у Дунав.   Дабоме, импонује ми да сам нови лауреат ове угледне награде која српским песницима представља прворазредно признање што га додељује лепо организовани и агилни   Савез Срба у Румунији. Најважнија књижевна награда у српском расејању, тако говоре и домаћини и гости,  јер за непуне три деценије досадашњи добитници –  прва лига: Иван В. Лалић, Миодраг Павловић, Слободан Ракитић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Стеван Тонтић, Рајко Петров Ного и други.  

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕНА "ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА" НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ


 

slika

Темишвар, 19. август 2021.

ЛАУРЕАТ НАПАМЕТ ГОВОРИО ПЕСМУ "ГОЛУБ И ЗМИЈА"

У среду, 18. августа,  у предвечерњим  сатима, уочи православног празника Преображење Господа Исуса Христа, на књижевно-духовној манифестацији 28. Дани преображења Срба у Румунији, у манастиру Базјаш на обали Дунава, свечано је уручена награда „Велика базјашка повеља“ Ненаду Грујичићу за укупно песничко и књижевно дело. Награду је уручио Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији, а о делу награђеног песника и писца говорио Славомир Гвозденовић, председник петочланог жирија састављеног од пет српских писаца из Румуније.

Опширније ➨

СИМО ЕЛАКОВИЋ, МУДРОЉУБАЦ И БОЕМ


 

slika

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу

"Недељни Блиц", 15. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

О ОСНИВАЊУ ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

 

И међу филозофима има боема, није та појава резервисана само за песнике. Ерудита, интелектуалац са широким интересовањима, нарочито за свакодневицу и њене животне манифестације, носио је у себи жар за еросом овога света, сијао емоцијом која има свест о себи, попут песничке душе осећао и волео Сремске Карловце, њихову историју, културу и песнички амблем. Упознали смо се пре нешто више од четврт века када смо, на његов предлог, кренули са новим програмом на Бранковом колу. Био је то Филозофски симпозијум (1995) у Сремским Карловцима на 24. Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом.  

Опширније ➨

БРАНКОВО КОЛО ДОБИТНИК "ПОВЕЉЕ ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА"


 

slika

ПРЕСТИЖНО ПРИЗНАЊЕ ПОЛУВЕКОВНОМ ТРАЈАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци, 12. август 2021.

 

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, које ће трајати од 10 – 20. септембра, Општина Сремски Карловци доделила је Бранковом колу високо признање, „Повељу Града Сремских Карловаца“ – за изузетан допринос развоју културе, за полувековни врхунски допринос неговању угледа и значаја Сремских Карловаца као јединственог места српске писмености, културе и духовности.  На седници Скупштине 12. августа 2021. године, сремскокарловачки одборници ову одлуку донели су једногласно. У знаку дела и живота Бранка Радичевића, најчувенијег Карловчанина и ђака најстарије српске гимназије, узета је у обзир чињеница да Бранково коло континуирано, на креативан начин, пола столећа афирмише и прославља Сремске Карловце у Војводини, Србији, региону и свету, осветљавајући притом и оно старо и незаборавно „Бранково коло“ (1895-1914).

Ово престижно признање, „Повеља Града Сремских Карловаца“, биће свечано уручено Бранковом колу на „Дан Сремских Карловаца“, 16. септембра ове године, у време трајања јубиларног 50. Бранковог кола, а на дан када су 1753. године указом Марије Терезије Сремски Карловци проглашени за слободну војничку варош. Сутрадан биће отворена и традиционална "Карловачка берба грожђа".

Опширније ➨

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА "СТРАЖИЛОВО" ЗА ПАНОРАМУ ПОЕЗИЈЕ КАРЛОВАЧКИХ ЂАКА


 

slika

Сремски Карловци, 10.август, 2021.

ИЗ КОШНИЦЕ МЛАДИХ ТАЛЕНАТА

Ове године Бранково коло доделило је и специјалну награду „Стражилово“. Ретко се догађа, али када се случи, то је с разлогом. На завршној седници 9. августа 2021. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ осим за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу, у виду специјалне припадне и панорами поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, професор српскога језика и књижевности у нашој најстаријој гимназији.

Опширније ➨

НОВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"


 

slika

Сремски Карловци, 9. августa  2021.

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГA КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“

Лауреати: Милан Вићић, Бојана Кулиџан Громовић, Јелена Вујановић и Филип Божић Дејановић; специјална награда за панораму поезије ђака Карловачке гимназије

На завршној седници 9. августа 2021. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу равноправно припадне Милану Вићићу, за књигу „Вечна пролећа“, Бојани Кулиџан Громовић – „Небоглед“, Јелени Вујановић – „Ма није ми ништа“ и Филипу Божићу Дејановићу – „Збогом, симболи“. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, професор српског језика и књижевности у нашој најстаријој гимназији.

Опширније ➨

ШАХОВСКИ ОКРШАЈИ ПЕСНИКА - УЗ ЈОВОВЕ ШАХОРИЗМЕ


 

slika

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу

О ПЕСНИЦИМА-ШАХИСТИМА (наставак)

"Недељни Блиц",  8. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

На Бранковом колу шах је опчинио један број песника, писаца и уметника, самим тим што је ту (не)видљиво присутан и Бранко Радичевић који је љубио ову древну игру. Шах у многоме личи на поезију, уствари, он је све, и математика, и музика, и наука и психологија, шах је живот како рече Боби Фишер. Оданост, чак и и фанатизам према шаху парадигма је за потпуну посвећеност поезији. На сличан, готово исти начин песници се односе према бескрају матерњег језика и његовим моћима у поезији.

Опширније ➨

ЖИВОТ КРЕНУ ИЗ ШАЈКАША


 

slika

Нови Сад, 8. август, 2021.

СУСРЕТ СА СИНОВЦИМА ГРУЈИЧИЋИМА, НИКОЛОМ, ДРАГАНОМ И СРЂАНОМ

Једно време с породицом живео сам у Шајкашу. Рођен сам у Панчеву, ту смо били свега три месеца, онда су уследиле селидбе у Падинску Скелу, Нову Пазову и – Шајкаш. Ту смо у Змај Јовиној 5 направили кућу, имао сам нешто више од две године. Отац и мајка – млади, Драшко – двадесет шест, Стоја – деветнаест година. Утом се 1958. године родила сестра Нада, четири лета млађа. Тек је била проходала кад се појавио у Шајкашу стриц Драгољуб Грујичић са необичним зврком косе преко чела, плавооки добрица, насмејан и ведар. Дошао из Приједора до нас, до свога брата, можда и да остане ако нађе посао ту, или у Новом Саду, негде. Но, у Шајкашу је упознао младу Купрешанку, Лепосаву,  Лепу, црнооку, такође насмејану и ведру. Загледали су се, и како то бива вишим смислом одређено, узели и одеселили у Нови Сад, на Адице. Добили троје деце, кћерке Зорицу и Снежану, и сина Миодрага.

Опширније ➨

ЈЕДИНСТВЕН ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ


 

slika

"Недељни Блиц", 1. август 2021.

Пише: Ненад Грујичић

И БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ЈЕ ИГРАО ШАХ

„Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“ (Пушкин)

Већ тридесет три године траје песнички брзопотезни шаховски турнир на Бранковом колу. Неки су покушали да нас копирају, и овде и у свету, или су чак пре нас организовали сличан песнички турнир, али то је потрајало кратко, нигде није заживело као на  Бранковом колу. Песнички турнир у шаху је један од најупечатљивијих наших програмских континуитета, нешто што се никад није прекидало откако се засновало.

Опширније ➨

ПАНЕЛ "ДИЈАСПОРА И ПРИЈЕДОР", И ПОЗИВ НА 49. КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ НА КОЗАРИ


 

slika

Нови Сад, 1. август 2021.

Ненад Грујичић

НОВИ ГЛАСОВИ ИЗ ЗАВИЧАЈА

Након шеснасет година непозивања од стране Града Приједора на „Књижевне сусрете на Козари“,  јављено ми је из завичаја да неки нови млади људи желе да ме виде у Приједору...  

 

Пре три недеље позван сам да 28. јула учествујем на панелу „Дијаспора и Приједор“, а у целини из  области  културе и друштва. Обрадовао сам се, а како и не бих, кад су ме неки чудни људи у име Организационог одбора Књижевних сусрета на Козари (на челу са Марком Павићем, бившим градоначелником) избрисали са мапе града у којем сам завршио основну и средњу школу, и стекао за цео живот несвакидашње аркадијске слике поткозарске лепоте, које ће ме у великом одредити и у делу поезије, и укупне моје књижевности, али и на пољу изучавања нематеријалног културног наслеђа тога краја.

Опширније ➨

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ, ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ БУДИО ДУХОВНУ КЛИЦУ У СВАКОМ СМРТНИКУ


 

slika

Недељни Блиц, 25. јули 2021.

Пише: Ненад Грујичић

 

У сусрет јубиларном педесетом Бранковом колу, сећање на Владету Јеротића не јењава.  Напротив, неки људи недостају снажно, и за свагда, нико их не може заменити. Такав је био Јеротић, духовна појава од комада, саговорник  за сва времена. Ако га привремено заборавите, он ће се појавити у сну и казати вам Истину. Познавао је и друге религије света, умео да прави паралеле, и налази исходишне тачке, препознаје исти извор из којега буја и расте човеков духовни зазив.  Оно што га је чинило особеним и драгоценим јесте његова пракса, рад са обичним и мање обичним људима, помагао је да надиђу сопствене кризе и трауме, давао утеху и савете. Некима говорио да сами себи напишу, и кад поштар донесе, одмах прочитају то писмо.

Опширније ➨

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ ДОБИТНИК "ВЕЛИКЕ БАЗЈАШКЕ ПОВЕЉЕ"


 

slika

Темишвар, 22. јули 2021.

 

Овогодишњи лауреат престижне награде „Велика базјашка повеља“ за укупно песничко и књижевно дело  је познати српски песник и писац Ненад Грујичић из Новог Сада.  Ову вест јавио је Савез Срба у Румунији  (Uninea Sârbilor din România) из Темишвара.

Одлуку о добитнику награде једногласно је донео петочлани жири састављен од српских писаца који живе у Румунији: Славомир Гвозденовић (председник), Љубинка Перинац Станков, Предраг Деспотовић, Горан Мракић и Миладин Симоновић.  Ово је највеће књижевно признање Срба у Румунији и једно од највећих у српском расејању.

Међу досадашњим добитницима „Велике базјашке повеље“ налазе се Миодраг Павловић,  Иван В. Лалић,  Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Слободан Ракитић,  Бранислав Петровић,  Гојко Ђого, Адам Пуслојић,  Душко Новаковић,  Милосав Тешић, Драган Јовановић Данилов , Злата Коцић,  Стеван Тонтић и други.

Опширније ➨

ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ КАРЛОВАЧКИХ ЂАКА


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 21. јули 2021.

 

Појавила се нова књига Бранковога кола, панорама поезије ђака Карловачке гимназије, Песме после нас. Поезија је највећа награда људском бићу у џунгли неизвесности, одувек била, остала и – биће, бесцен-богатство чије банковне картице носе имена: Орфеј, Хомер, Сапфо,  Блејк, Данте, Лопе де Вега, Пушкин, Гете, Еминеску,  Мицкјевич,  Његош, Бранко, Црњански, Аница Савић Ребац,  Ана Ахматова, Весна Парун, Скендер Куленовић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Мирослав Антић, Иван В. Лалић и многи други.

Опширније ➨

ПЕСНИЧКИ ПОДМЛАДАК БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. јули 2021.

 

Поезија је огледало лепоте природе и човека, одраз божанског у голој стварности, примордијална снага матерњега језика, највиши облик књижевне, а тиме и духовне писмености. Поезија је младост наше цивилизације, онтолошки зазив апсолутног говора и смисла. И коначно, поезија је емоција која нас чини људима са боголиким силуетама на Земљи, бићима обележеним небом  на свакој земној стопи. Без емоција и загрљаја човек не може певати, не може изразити своје животно Ја, не може живети. 

Опширније ➨

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ, МАГИЧНА УМЕТНИЦА БОЖАНСКОГ ДАРА


 

slika

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛО

"Недељни Блиц", 18. јула 2021.

 

О ЉИЉАНИ ПЕТРОВИЋ И ПОНЕЧЕМУ ЈОШ

Пише: Ненад Грујичић

Постоје ретка људска бића која целог свога века личе на анђеле, чија уметничка зрелост огледа се у лепршавој слободи и детињој игри. Таква је била Љиљана Петровић, врхунска музичка уметница, срце од човека, сва у латицама милозвучне лепезе поезије.

Вишедеценијска сарадница Бранковога кола, особена личност која је давала боју атмосфери и догађајима наше институције, била је препозната као идеална личност у славу поезије и песничких дарова.  И пре мога доласка у Бранково коло, а нарочито тада, уз организаторску асистенцију и визију Богдана Винокића, на сваки позив и предлог да наступи, узвраћала је крилато и радосно, није било препреке за њено учествовање на манифестацијама у знаку вечито младог Алексија – Бранка Радичевића.

Опширније ➨

ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ УСКОРО У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 15. јул 2021.

Панораму поезије, Песме после нас, коју јеприредила је др Маја Стокин, професор књижевности у Карловачкој гимназији, излази 21. јула. Оно што круцијално одређује ову необичну књигу као особену јесте њена младолика основа, поезија из кошнице младих талената, песме ђака Карловачке гимназије, а у духовној аури чувених Сремских Карловаца и Бранковога Стражилова. То је та привилегија, јединствена и непоновљива, обоготворена стопа сваког ученика и професора Карловачке гимназије, дар који припада реткима и одабранима. Доносимо текст профсорке Маје Стокин о поетикама младих аутора.

 

Опширније ➨

ЗАШТО ЈЕ СРПСКА КРАЈИШКА КУЛТУРА АПАТРИД У СРБИЈИ?


 

slika

У данашњем „Блицу недеље“ (Београд, 11. јул 2021), изашао је коментар угледног новинара Мирослава Коса о писму Ненада Грујичића, упућеног председнику  Републике Србије поводом нереаговања Министарства културе Републике Србије и њеног министра Маје Гојковић на слично писмо упућено од истог аутора након елиминисања неколико крајишких пројеката са конкурса Министарства, међу којима је и антологија љубавних крајишких ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“. Иако је на телефонски позив и питање да ли су примили писмо, из Министарства речено и обећано да ће одговор стићи за пар дана, чак  је поново тражен број телефона и и-мејл адреса аутора, уследило је мукло ћутање. Не одговарајући месец дана, Министарство културе Србије је као врхунска државна институција показало провинцијско лице и аматерски страх од истине, а најпре -  да не обавља свој посао штитећи оне који крше закон. Отуда је писмо отишло и председнику Републике Србије. Ево текста Мирослава Коса из данашњег „Блица“.

 

 

 

 

 

Опширније ➨

НЕМА ЈАЧИХ ЉУДИ ОД КРАЈИШНИКА (Изјава председника Републике Србије)


 

slika

 

ДЕЦА ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ ПОКЛОНИЛА МАКЕТУ ТРАДИЦИОНАЛНЕ КРАЈИШКЕ КАМЕНЕ КУЋЕ СА МАСЛИЊАКОМ

Novosti online  9. 7. 2021. у 10:34

 

Председник Републике Србије Александар Вучић угостио је српску крајишку децу из Федерације Босне и Херцеговине и Хрватске која у склопу летњег кампа за српску децу из региона бораве у Србији. Председник Србије Александар Вучић пожелео је најмлађима да се поново врате у свој Београд, а да ће се Влада потрудити да им помогне где и колико може.

Опширније ➨

АЛИ МИ СМО КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ...


 

slika

 

Сремски Карловци, 9. јул 2021.

 

ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ

ЂАКА КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

 

Поводом јубиларног 50. Бранковог кола и 230. годишњице Карловачке гимназије, ускоро у издању Бранковога кола излази панорама поезије  ђака Карловачке гимназије, оних који су управо завршили четврти разред. У уводном слову др Маје Стокин, професорке српске књижевности у Карловачкој гимназији стоји записан овај траг о књизи коју очекујемо ових дана:

Опширније ➨

ДРЖАВА СИСТЕМСКИ НЕ БРИНЕ О СРПСКОЈ КРАЈИШКОЈ КУЛТУРИ


 

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 5. јул 2021.

 

Писмо председнику Републике Србије,

господину Александру Вучићу

 

Поштовани председниче Републике Србије,

У сусрет обележавању 26. годишњице „Олује“, желим да Вас, кроз неколико речитих примера,  упознам са односом Министарства културе Републике Србије према духовној баштини Срба Крајишника у Србији.  Не постоји новац којим би се могло исплатити бесцен-благо културне баштине једнога народа. Та баштина је непроцењива и вечна. Међутим,  у нашем случају, и после свега доживљеног, требало би да постоје политичка воља и љубав свих нас да се системски помогне и афирмише српска крајишка култура.

 

Опширније ➨

СВЕТЛАНИ БОЈКОВИЋ "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА"


 

slika

Сремски Карловци, 30. јун 2021.

 

На завршној седници жирија Бранковога кола (Ненад Грујичић, председник, Весна Чипчић и Милан Плетел), једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ за 2021. годину, за узвишену сарадњу током протеклих деценија, припадне Светлани Бојковић, угледној српској драмској уметници, филмској, позоришној и телевизијској глумици.

Ово престижно признање поред осталога,  Бранково коло додељује  „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.

Опширније ➨

МИРОСЛАВ АНТИЋ ОД ПОЧЕТКА НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

МИКА АНТИЋ, ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ПОМОГАО ДА СЕ ЗАВРТИ БРАНКОВО КОЛО

"Недељни Блиц", 27. јун 2021.

Пише: Ненад Грујичић

Од самог покретања Бранковога кола 1972. године, Мирослав Антић имао је важну улогу на овој песничкој и културној манифестацији. Бранково коло се, коначно, као таква манифестација било установило и отргло од панађурских светковина и циркуских шатри које су шездесетих година прошлог века биле овладале Сремским Карловцима. Чак се крајем поменуте деценије догодило и једно убиство на рингишпилу, на вашару у Карловцима. То се догађало уз пругу, па је и воз одсекао и одбацио једну главу, причали ми стари Карловчани. Због тога је неколико година таква вашарска манифестација била забрањена.

 

Опширније ➨

СУСРЕТ У СВЕЖЕ ПОВЕЧЕРЈЕ


 

slika

 Нови Сад, 24. јун 2021.

Након тропског дана,  у смирај несносне врућине, нашли смо се у 20 часова у ресторану „Џентлемен“ у Новом Саду: Бојана Кулиџан Громовић и Филип Божић Дејановић (аутори нових песничких првенаца у Бранковом колу), Милан Громовић и Растко Лончар (ранији аутори Бранковог кола), и ја. Из штампарије су управо биле пристигле књиге, и младе ауторе чекали су пакети са по стотину ауторских примерака. Они радосни и збуњени у исти мах, велико озарење преливало се преко њихових лица, а онда и затечеост, јер догађа им се нешто по први пут у животу.

Ту су пале и прве посвете за уреднике и рецензенте, а онда опет чуђење како су тако брзо штампане књиге од тренутка предаје рукописа Бранковом колу. А онда и савет - да аутори посвете читаоцима пишу на трећој страни књиге, ту где је назив, не на првој, углавном празној страни. Такво је Бранково коло, нема мистификације, урадити конкретно и агилно, све учинити да млади песници осете институционалну подршку и заштиту. А богати смо онолико колико дарујемо друге. Тако су се и за "Пролећне Бранкове дане 2021" појавиле две свеже књиге, Милана Вићића "Вечна пролећа" и Јелене Вујановић "Ма није ми ништа".

 

 

Опширније ➨

ИЗАШАО ПРВЕНАЦ БОЈАНЕ КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 23.  јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, управо се појавио песнички првенац Бојане Кулиџан Громовић, "Небоглед",  у познатој едицији "Савремена поезија" Бранковога кола...

Овогодишњи јубилеј Бранковога кола врхуниће младим талентима, оним даровитим песницима којима је потребна институционална подршка у нашем друштву не баш тако склоном младим песницима и књижевницима, нарочито не онима који започињу своју неизвесну каријеру у амбијенту тзв. ријалити програма, кича и шунда у излозима наших књижара. Срећом, већ пет деценија постоји Бранково коло које окупља врхунске песнике, драмске, музичке и ликовне уметнике, као и филозофе и духовнике широког спектра интересовања. То је континуитет редак на нашој културној сцени која обилује разноврсним дисконтинуитетима и прекидима, наслеђеним из наше бурне историје. Дабоме, сећамо се и листа "Бранково коло" (1895 - 1914) који је основао чувени професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, српски приповедач, песник, есејиста, преводилац, публициста и новинар.

 

Доносимо рецензију у целини, то јест поговор овом првенцу из пера уредника Ненада Грујичића.

УРОЂЕНИ ДАР ЗА ПОЕЗИЈУ

Поезија је такав књижевни род да се одупире и самој књижевности. Та онтолошка независност поезије наспрам других родова (жанрова) представља круцијално њено духовно својство. Тако можемо за Бојану Кулиџан Громовић одмах казати да је одвајкада била песникиња, то јест рођена као песничка душа.

Песнички првенац Небоглед доноси разрогачен поглед на свет, отвара зоне зачуђености над животом као творевином без премца. Сусрећемо се са песмама које живот значе, где вера у то што се пева добија димензије култа. Вера у песничку реч, у моћ песничког говора, главна је карактеристика ове првеначке књиге. Отуда и питање, зашто се поетеса раније није појавила са самосталном књигом на савременој српској песничкој сцени.  Нема сумње да је могла, то јест постојале су песме за такав подухват.

Опширније ➨

ИЗАШАО ПРВЕНАЦ ФИЛИПА БОЖИЋА ДЕЈАНОВИЋА


 

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 23.  јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, управо се појавио песнички првенац Филипа Божића Дејановића, "Збогом, симболи", у познатој едицији "Савремена поезија" Бранковога кола...

Овогодишњи јубилеј Бранковога кола врхуниће младим талентима, оним даровитим песницима којима је потребна институционална подршка у нашем друштву не баш тако склоном младим песницима и књижевницима, нарочито не онима који започињу своју неизвесну каријеру у амбијенту тзв. ријалити програма, кича и шунда у излозима наших књижара. Срећом, већ пет деценија постоји Бранково коло које окупља врхунске песнике, драмске, музичке и ликовне уметнике, као и филозофе и духовнике широког спектра интересовања. То је континуитет редак на нашој културној сцени која обилује разноврсним дисконтинуитетима и прекидима, наслеђеним из наше бурне историје. Дабоме, сећамо се и листа "Бранково коло" (1895 - 1914) који је основао чувени професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, српски приповедач, песник, есејиста, преводилац, публициста и новинар.

 

Доносимо рецензију у целини, то јест поговор овом првенцу из пера песника Растка Лончара.

ОЧИМА КРОЗ СИМБОЛЕ

Могућност посматрања симбола као оружја једног ствараоца, код Филипа Дејановића се напушта у оном смислу у ком се и оружје оставља након рата – да би се њиме чувао мир. Естетско у природи човековој, и вечити преплетаји еросног са танатосним, чине нужним константно враћање и остављање симбола, као симбиозе материјалног и мисаоног.

Филип Дејановић, са друге стране, опраштајући се од њих, симболима само одузима ону апсолутну моћ носитеља свеапстрахујућег у песништву, и говори гласом генерације којој бригу представља чињеница да се интереси капитала за приватизовање свих исконских елемената сучељавају са питањима потребе дефинисања сопствености појединаца колико и народа.

Опширније ➨

КАДА ЈЕ РЕЦИТОВАЛА, ЊЕНИ СТИХОВИ ПРАЛИ СУ НАС ОД ИСКУШЕЊА И ГРЕХОВА


 

slika

"Недељни Блиц", Београд, 20, јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу: ​           О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ, И НАОКОЛО

Пише: Ненад Грујичић

Када би Десанка Максимовић улазила у Карловачку гимназију, свечаност Бранковогa кола би се увећавала, а аура Сремских Карловаца расла, и  то би осећала цела културна Србија. А публика, ту присутна, и она поред екрана, добијала би појачани облик свести о значају таквога догађаја и места. Када би говорила своје песме, мењала је боју гласа, начин говора, све било је нова музика. Једноставно, код правих песника то се догађа, тренутак када се лате сопственога стиха пред публиком - преобразба бића, улазак у божанске привилегије.

Опширније ➨

ФИЛИП БОЖИЋ ДЕЈАНОВИЋ


 

slika

Ускоро у едицији „Савремена поезија“ Бранковога кола, песнички првенац „Збогом, симболи“ Филипа Божића Дејановића,  који ће бити промовисан на јубиларном 50. Бранковом колу...

 

О самоме себи, за краћу биографију на корицама књиге, Божић Дејановић је написао: На овај свет овог пута дошао марта 1999. године у Нови Сад. Из породилишта изашао првог дана бомбардовања – од тада пацифиста. Одрастао као јединац, окружен породицом пуном љубави – тада научио да је у животу пре свега битно волети сваки дан. Похађао основну школу „Светозар Марковић Тоза“, средњу „Светозар Марковић“, уживао у обе, можда због тога често бркао имена. У настојању да боље разуме људску душу и патњу, тренутно на студијама психологије на Универзитету у Новом Саду, а са истим циљем у слободно време допушта мислима да му се роје испод чела. Машта.  Медитира. Чита. И пише. На крају крајева, само још један човек који живи живот са намером да полако ово „живи“ претвори у „је“.

 

Опширније ➨

БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ


 

slika

Ускоро у издању Бранковога кола, у едицији „Савремена поезија“, првенац „Небоглед“  Бојане Кулиџан Громовић, који ће бити промовисан на јубиларном 50. Бранковом колу...

 

Ова млада песникиња рођена је 1988. године у Мостару. Основну и средњу школу похађала у Билећи. Основне и мастер студије завршила на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а мастер рад под називом ,,Фолклорна имагинација у Нечистој крви“ одбранила је 2014. године. Радила је као професор српског језика и књижевности у Чачку и Гучи. Мајка је троје деце, са породицом живи у Новом Саду, где је запослена у Гимназији „Светозар Марковић“. Пише поезију и прозу, објављује у периодици.

Ево нас над књигом која нуди разноврсну лепезу тематских боја: рефлексије са мотивима и питањима човековог постања и постојања, фантазмагорични блесци искуства, завичајни призори и снови, урбани свет са социјалним и друштвеним искушењима, људска бића као непредвидива и амбивалентна створења спремна  на све, човеков спољашњи и унутрашњи свет, љубавна поезија, однос мушког и женског принципа и, коначно, само песништво, то јест песма и стваралачки чин.

Опширније ➨

МЛАДИ ПЕСНИЦИ НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Никола Раусављевић прислужује свећу, а Милан Ћосић полаже цвеће на гроб Бранка Радичевића, на камене коцке споменика подигнутог 1885. године, два лета после преноса песникових земних остатака из Беча на Стражилово...

Сваке године, на Бранковом колу традиционално се одвија програм поред Бранковога гроба а уз споменик (рад каменоресца Петра Китузија по идеји архитекте Светозара Ивачковића) сачињен 1885. године (два лета после преноса песникових земних остатака) од камених коцака планина из балканских предела где живи наш народ. При врху пирамидалног споменика златним словима у два реда пише: Бранку српски народ.

По традицији, један или, у новије време, два песника прислужују свећу и цвеће. Ове године то су млади песници Никола Раусављевић и Милан Ћосић, аутори Бранковога кола. Они су добитници награде „Стражилово“ (2017) за заједничку књигу поезије „Кад ухватим тишину“. Осим тога, основали су и више година водили познату рецитаторско-музичку групу „Међу нама“, казујући антологијску пезију наших и светских песника, као и млађих аутора. На Стражилову, ова два песника казаће по једну своју песму посвећену Бранку Радичевићу, а млада драмска уметница Даница Петровић Бранкову песму „Укор“.

 

Опширније ➨

КРАЈИНА ЈЕ ДАЛА ВРХУНСКЕ ПЕСНИКЕ, ПИСЦЕ И СЛИКАРЕ, СВЕ ДО - НИКОЛЕ ТЕСЛЕ


 

slika

Разговор с Ненадом Грујичићем поводом одбијања Министарства културе Републике Србије да финансира штампање антологије крајишких љубавних ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“, али и о другим темама из књижевног и друштвеног живота

Разговарао Мирослав Кос

 

КАО ШТО ЈЕ ФЛАМЕНКО ПРЕПОЗНАТЉИВ ЗА ЈУЖНИ АНДАЛУЗИЈСКИ ДЕО ШПАНИЈЕ, ТАКО ЈЕ ОЈКАЧА НАЈПРЕПОЗНАТЉИВИЈИ КУЛТУРОЛОШКИ АМБЛЕМ СРБА-ДИНАРАЦА КРАЈИШНИКА, КОЈИ СУШТАСТВЕНО ПОКАЗУЈЕ И ДОКАЗУЈЕ ИДЕНТИТЕТ И КОНТИНУИЕТЕТ ОВОГ КРИЛА СРПСКОГ НАРОДА, КАЖЕ НЕНАД ГРУЈИЧИЋ, ПЕСНИК, ПРОЗНИ ПИСАЦ, ЕСЕЈИСТА И ДИРЕКТОР БРАНКОВОГ КОЛА.

Да није било Ваше иницијативе и упорности, ојкача не би била уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије?

Након низа процедуралних степеница, с пролећа 2012. године позван сам у Министарство културе Републике Србије. У просторијама Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије, дочекало ме је десетак саговорника, махом етномузиколага и етнолога, ниједног књижевника и филолога. Хтели су да ме убеде да одустанем од номиновања ојкаче. Чак ми је пред свима Димитрије О. Големовић рекао: „Зашто да у Национални регистар Србије уписујемо оно што није настало у Србији?“ Сетих се једне ојкаче: „Око кола стоје адвокати,/ не дају ми пјесму запјевати.“ То што је Големовић рекао била је застрашујућа и поражавајућа изјава која пледира за то да постане наредба. И то изјава у Министарству културе Републике Србије, изјава тзв. експерта који, гле чуда, годинама је предавао етномузикологију и на Музичкој академији у Бањалуци. Одговорих му пред свима: „Значи ли то да прогнани Србин Крајишник у Србији с породицом не може засновати свој нови живот, запослити се и бити грађанин ове државе?“ Заћутао је и убрзо напустио скуп, а ојкача је уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. „Пјесму пјевам, устима не зјевам,/ ко ме слуша, зна да пјева душа.“

 

Опширније ➨

ВЕСНА ЧИПЧИЋ НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Деценијама Весна Чипчић долази на своје Бранково коло. Она је чедо несвакидашњег континуитета и укетничке лепоте на манифестацији у част Бранка Радичевића, најчувенијег Карловчанина који, гле, није рођен у Сремским Карловцима. Весна је убрала стражиловски пелцер већ при првом доласку на Бранково коло, пре неколико деценија, и однеговала велику ружу пријатељства и љубави у нашим срцима. Бранко и Стражилово, Сремски Карловци и Нови Сад, постали су за Весну много више од пуког гостовања и наступа. Весна је песникиња драмске уметности, људска душа која пева поезију, воли песнике и културу. Она је постала репрезентативним примером на Бранковом колу како се говори поезија и како се славе песници.

Опширније ➨

АНЂЕЛКО АНУШИЋ ОТВАРА ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

  Сремски Карловци, 7. јуни 2021.

 

 "СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"  АНЂЕЛКУ АНУШИЋУ ЗА УКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО

 

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, јубиларно 50. Бранково коло, својом беседом о Бранку Радичевићу и његовој поезији отвориће Анђелко Анушић, угледни српски песник, прозни писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар, публициста и новинар.

Том приликом, за укупно књижевно дело,  Анушићу биће свечано  уручено највише признање Бранковога кола, „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића).  Анђелко Анушић је одраније и лауреат двеју престижних награда Бранковога кола: „Стражилово“ и „Печат вароши сремскокарловачке“, и аутор двеју књига у издању Бранковога кола, уз четрдесетак других у разним жанровима.

Добитник је награда са именима Иве Андрића, Бранка Ћопића, Саве Мркаља, Петра Кочића, Светозара Ћоровића, Браће Мицић, Драгојла Дудића, Гордане Тодоровић, Младена Ољаче и Радета Томића, те годишње награде Удружења књижевника Републике Српске, „Златна сова“, „Шушњар“ и других признања.

 

Опширније ➨

НЕМАЧКИ ПЕСНИК ПЕТЕР ФЕЛКЕР НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Кратка биографија Петера Фелкера, интервју и стихови, а између – мање познати детаљи о Бранку Радичевићу, његовој првој песми и употреби немачког и српског језика у Карловачкој гимназији...

Петер Фелкер (Peter Völker) рођен је 1949. године у градићу Гриндау-Ротенберген близу Франкфурта, где и данас живи. Велики је путник, највише је посећивао Грчку, али и Републику Српску. Звршио је трговачку школу, радио у области саобраћаја и медија, био одговорни уредник за европску политику при једној националној агенцији. Био је и суиздавач једног алтернативног магазина, суоснивач Фонда солидарности с демократским медијима света, руководилац синдиката за медије и филм, те организатор међународних културних програма у завичајним градовима Мерхолц и Гелнхаузен.

Опширније ➨

СРПСКА КРАЈИШКА БАШТИНА НА ЛЕДУ


 

slika

ПИСМО МИНИСТРУ КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ГОСПОЂИ МАЈИ ГОЈКОВИЋ

 

                Поштована госпођо Гојковић,

На најновијем конкурсу Министарства културе Републике Србије, за финансирање и суфинансирање пројеката из области издавачке делатности – капитална дела, од 16. 1. 2021. године, бр. 451–04–5/2021–03, одбијен је рукопис антологије љубавних ојкача „Ноћу дику љубим у шљивику“ чији је приређивач Ненад Грујичић, а Вечерње новости издавач-предлагач.

Комисију Министарства културе Србије на поменутом конкурсу сачињавали су: Селимир Радуловић (председник), Енес Халиловић и Милан Бјелогрлић. Образложење којим је рукопис одбијен представља неубедљиву бирократску фразу са маском великог лицемерја.

Вечерње новости су усвојиле и, за издавање у популарном тиражу, за народ,  планирале ово специјално издање посвећено нематеријалном културном наслеђу Срба Крајишника, избеглим и прогнаним душама са Баније и Кордуна, из Лике, Далматинске загоре и Босанске крајине.

А одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије од 18. јуна 2012. године ОЈКАЧА је уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа  Србије, под инвентарним бројем 25,  као  "поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Србији". Предлагачи и носиоци идеје били су Бранково коло и Завичајно удружење „Никола Тесла“ из Пландишта. Отуда ово писмо са меморандумом Бранковог кола.

Опширније ➨

ХУСЕИН ДЕРВИШЕВИЋ НОВИ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"


 

slika

 

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“, коју додељује Бранково коло, припала је ове године угледном песнику и писцу Хусеину Дервишевићу из Босне и Херцеговине. На данашњој, завршној седници, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић. 

Међу досадашњим добитницима међународне награде „Бранко Радичевић“ налазе се истакнути песници и писци из света: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Јирген Израел (Немачка), Олга Мартинова (Русија – Немачка) и Будимир Дубак (Црна Гора).

 

Опширније ➨

О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ, И НАОКОЛО


 

slika

Када би Десанка Максимовић улазила у Карловачку гимназију, свечаност Бранковогa кола би се увећавала, а аура Сремских Карловаца расла, и  то би осећала цела културна Србија. А публика, ту присутна, и она поред екрана, добијала би појачани облик свести о значају таквога догађаја и места. Када би говорила своје песме, мењала је боју гласа, начин говора, све било је нова музика. Једноставно, код правих песника то се догађа, тренутак када се лате сопственога стиха пред публиком - преобразба бића, улазак у божанске привилегије.

Опширније ➨

ПЕСНИЦИ ВОЛЕ ШАХ


 

slika

О ОСНИВАЊУ ПЕСНИЧКОГ ШАХОВСКОГ ТУРНИРА НА БРАНКОВОМ КОЛУ: ТРИДЕСЕТ ТРИ ГОДИНЕ КОНТИНУИТЕТА

         „Нека је благословена моја душа што сам научио да играм шах.“ (Пушкин)

Далеке 1849. године, 2. априла, у Земуну, млади књижевник Јован Ђорђевић затекао је свога врсника Бранка Радичевића како игра шах, и тим поводом записао: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре.“ То је онај Јован Ђорђевић који је основао Српско народно позориште, аутор текста химне Боже правде. Овај његов запис о Бранку одговор je за многе који нас питају зашто смо шаховски турнир уврстили у програме песничкога Бранковог кола.

Опширније ➨

О ЖИВКУ МАРКОВИЋУ, "ФИЛИГРАНСКОЈ" ЕНЦИКЛОПЕДИСТИЦИ И О НЕЧЕМУ ЈОШ


 

slika

Сећање на нашег, пре дванаест година минулог, сарадника и пријатеља, истраживача прошлости српске Атине и Сремских Карловаца, списатеља, кустоса и туристичког водича на Петроварадинској тврђави; an pasant, и о Српској енциклопедији (Том III, књига 1), чије омашке и грешке тешко да би се поткрале чика Живку…

Опширније ➨

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ И БРАНКОВО КОЛО


 

slika

         Постоје ретка људска бића која целог свога века личе на анђеле, чија уметничка зрелост огледа се у лепршавој слободи и детињој игри. Таква је била Љиљана Петровић, врхунска музичка уметница, срце од човека, сва у латицама милозвучне лепезе поезије.

Опширније ➨

СИМО ЕЛАКОВИЋ, ФИЛОЗОФ И БОЕМ


 

slika

О ОСНИВАЊУ ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ

И међу филозофима има боема, није та појава резервисана само за песнике. Ерудита, интелектуалац са широким интересовањима, нарочито за свакодневицу и њене животне манифестације, носио је у себи жар за еросом овога света, сијао емоцијом која има свест о себи, попут песничке душе осећао и волео Сремске Карловце, њихову историју, културу и песнички амблем. Упознали смо се пре нешто више од четврт века када смо, на његов предлог, кренули са новим програмом на Бранковом колу. Био је то Филозофски симпозијум (1995) у Сремским Карловцима на 24. Бранковом колу, у сарадњи са Српским филозофским друштвом.  

Опширније ➨

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


 

slika

O МОЛИТВИ, УЗ СЕЋАЊА НА НЕЗАБОРАВНА ПРЕДАВАЊА ТОКОМ ТРИ МИНУЛЕ ДЕЦЕНИЈЕ У ОКВИРУ ЧУВЕНИХ "ХРИШЋАНСКИХ ТЕМА" НА БРАНКОВОМ КОЛУ

На Васкрс, најрадоснији хришћански празник, надвремено се радујући Христовој победи над смрћу, надносимо се над Јеванђељем по Филипу: „Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкресење за живота, ни када умру неће примити ништа.“

Опширније ➨

О ВЛАДЕТИ ЈЕРОТИЋУ, ОПЕТ


 

slika

У сусрет јубиларном педесетом Бранковом колу, сећање на Владету Јеротића не јењава. Једноставно, неки људи недостају снажно , и за свагда, нико их не може заменити. Такав је био Јеротић, духовна pојава од комада, саговорник  за сва времена. Ако га привремено заборавите, он ће се појавити у сну и казати вам Истину.

 

Опширније ➨

О СПОМЕНИЦИМА, У БРОНЗИ И ЈЕЗИКУ


 

slika

У Новом Саду, 5. октобра 2000. године, у Дунавском парку срушен је споменик Бранку Радичевићу, рад Иванке Ацин Петровић, подигнут 1953. године о стогодишњици песникове смрти. Лежао је неколико дана лицем ка земљи, у разгаженој трави. То је било много тужно и ружно за видети. Лично сам прошао Дунавским парком и забезекнуо се затеченим. Само је лист Дневник донео кратку цртицу о томе, из пера новинара и песника Милана Живановића, који иначе станује с те стране у близини парка и пролази свакодневно поред Бранка. Након три дана споменик је подигнут и учвршћен на постамент. 

Опширније ➨

КОЛО У БРАНКОВОМ „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ – СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?


 

slika

У сусрет 200. годишњици (2024) рођења Бранка Радичевића, осврнућемо се на његову антологијску поему Ђачки растанак, која је интригантна из више разлога, а посебно због чувеног Кола у њеном саставу.  То Kоло било је предметом разноврсних (зло)употреба, понајпре са становишта дневнополитичких и идеолошких интервенција у историјској пракси.  Отуда, прилика је да објаснимо о чему је заправо реч у том Колу. 

Опширније ➨

О ДУШКУ ТРИФУНОВИЋУ, И МАЛО УОКОЛО


 

slika

Писати књигу или, пак, књиге (једна је мало), о полувековној мисији Бранковога кола, значи осветљавати безброј имена и догађаја. Међу песничким личностима истиче се и Душко Трифуновић, који је од почетка, од 1. Бранковог кола долазио у Сремске Карловце, наступао и чинио душу манифестације. Само о њему могло би једно богато поглавље, једна књига у књизи, толико је оставио трагова у Бранковом колу.  Душкови земни остаци налазе се на карловачком гробљу Черат, а на олимпском Видиковцу, наспрам Стражилова, подигнут је споменик (рад вајара Стевана Филиповића) овом песнику који је досегао размере народног поете, јединственог и по томе што је преко три стотине његових песама компоновано и певало их је и пева тушта и тма поп-певача и рок-група.

Опширније ➨

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД


 

slika

До мога доласка у Бранково коло, у Славонском Броду, родном граду Алексија Радичевића, нису одржавани заједнички програми у славу Бранка.  Заправо, није их ни било у Броду на Сави онако како заслужује велики српски песник,  у то време се говорило – југословенски. У Бранковом колу, 1983. године предложио сам да подигнемо споменик Бранку Радичевићу у Славонском Броду. Представио сам цео програм, а Богдан Винокић, председник тадашњег Савета Бранковога кола,  одушевио се идејом, здушно прихватио, додао своје предлоге – на конкретан начин укључио и Нови Сад и Сремске Карловце у овај пројекат. Важна културна тачка Банковога кола, чак приоритетна – нови задатак, постао је тако  занемарени Славонски Брод на мапи наших активности, родно место Алексија Радичевића.

Опширније ➨

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ У БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Живећи у Лондону од 1971. године, под стигмом емигранта и дисидента, Борислав Пекић је за власт у СФР Југославији (од које не остаде ни камен на камену) био непожељна личност. Но, кад је мало, што би рекао један мој пријатељ богослов, ојужило, Пекић је почео да долази у земљу, и два пута је боравио на Бранковом колу

 

Опширније ➨

ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ


 

slika

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу (септембар, 2021) и 200. годишњици (2024) рођења Алексија-Бранка Радичевића, свакако је потребно јаче осветлити личност и дело Павла Марковића Адамова који припада збиру бисера српске књижевности и културе из друге половине деветнаестог и с почетка двадесетог века.  Посебно значајна беше његова мисија везана за Бранка Радичевића кроз етаблирање великог српског песника, пре свега, у сремскокарловачком и стражиловском миљеу, а онда и шире, на укупном српском језичком простору. Адамов је чак и своме сину наденуо име по Радичевићу чија се прва књига песама појавила у Бечу (1847). Опчињен Бранком и његовом поезијом, Адамов је конкретним акцијама у Сремским Карловцима допринео да се трајно установи култ великог песника српског романтизма. Без дилеме, и са великим поносом, данас можемо казати да је Павле Марковић Адамов поставио и конкретан темељ за постојање данашње институције Бранково коло.

Опширније ➨

НА РАЈСКОМ СТРАЖИЛОВУ 1985.


 

slika

Писати књигу поводом јубиларног 50. Бранковог кола а не имати Стражилово међу највећим приоритетима, потпуно је немогуће. На Стражилову су се догађале и догађају за песнике и уметнике најузвишеније ствари и доживљаји за памћење. Доћи на Стражилово током одржавања Бранковога кола је привилегија првога реда, ходочашће Бранку у част и српском Парнасу, песничком Олимпу наше културе. Тај чин оплемењује и оправдава разлоге песничког и уметничког стваралаштва, културне и духовне мисије на овоме свету.  

Опширније ➨

ТРАДИЦИЈЕ ЛИСТА „БРАНКОВО КОЛО“


 

slika

Данашње Бранково коло, поред осталога, наставља традицију чувеног сремскокарловачког листа Бранково коло (1895-1914). Иначе, за синтагму Бранково коло први пут се чуло 1847. године у Бечу, поводом поеме Ђачки растанак Бранка Радичевића. Тада је Алексије Радичевић, богодаровити песник, неуспешни студент права, а потом и медицине,  одлучио да своју прву књигу, Песме, потпише именом које ће у преводу са грчкога језика (Алексиос) на српски гласити – Бранко.

Опширније ➨

ДАРА СЕКУЛИЋ: ДОМ СВОЈ САМ ОДСАЊАЛА


 

slika

Пишући књигу поводом пола века постојања Бранковога кола, пред очи ми неки дан искрсну, из мноштва на радном столу, једна стара фотографија, у дворишту Карловачке гимназије (15. Бранково коло, 1986). Поред Бранковог споменика, у пролазу, на фотографији: Гроздана Олујић, Дара Секулић, Тонко Маројевић и моја сарадница из Бранковога кола, Рада Петронијевић. Фотографију сачинио Гаврило Грујић. И тек ме озарише јаке паслике (не праслике) са фотосом у руци, а већ сутрадан освану тужна вест да је Дара Секулић преминула. Та фотографија ће се, ако Бог дâ, наћи у поменутој књизи ове или наредне године.

Опширније ➨

ПОДЛИСТАК „БРАНКОВО КОЛО“ У ЛИСТУ „ДНЕВНИК“


 

slika

Појава подлистка Бранково коло 1972. године у новосадском  листу Дневник представља чудесан гест тога времена поводом почетка једне нове културне манифестације. Подлистак је излазио 22, 23, 24. и 25. септембра. Одисао ентузијазмом и љубављу према поезији и песницима, уметности и култури, Сремским Карловцима, Стражилову и Бранку, у могућностима, осећало се, идеолошких ограничења и контроле  од стране тадашње власти. С обзиром да је подлистак уређивао Мирослав Антић, то је целом пројекту давало још већи песнички и културни значај.

Опширније ➨

О МИРОСЛАВУ АНТИЋУ, И О ЈОШ ПОНЕЧЕМ


 

slika

У сусрет 50. Бранковом колу, ево једне потребне каже. Од самог почетка, од 1. Бранковога кола 1972. године, Мирослав Антић имао је важну улогу на овој песничкој и културној манифестацији. Бранково коло се, коначно, као таква манифестација било установило и отргло од панађурских светковина и циркуских шатри које су шездесетих година прошлог века биле зацариле у Сремским Карловцима. Чак се крајем поменуте деценије догодило и једно убиство на рингишпилу. Због тога је неколико година таква вашарска манифестација била забрањена.

Опширније ➨

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ: СЕЋАЊА НА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА


 

slika

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу (од 10 до 20. септембра ове године) и 200. годишњици (2024) Радичевићевог рођења, бавићемо се повремено занимљивостима и важним детаљима везаним за овог јединственог и непревазиђеног српског песника.  Тако, на пример, сећања на Алексија Радичевића представљају калеидоскоп различитих описа и призора, који су до дана данашњега остали нека врста енигме и недовољно расветљених поређења. Миша Димитријевић у својим несређеним успоменама на Бранка, штампаним у „Бранику“ 1887. године, каже: “Тако се мало о Бранку знало. Заиста чудновато!”

Опширније ➨

ЈЕДНО ЋУ ВРЕМЕ БИТИ С ВАМА: ОДЛАЗАК ВЛАДИМИРА ЈАГЛИЧИЋА


 

slika

Напустио нас је Влада Јагличић, песник и пријатељ какав се ретко среће. То је оно кад имате прекогнитивну блискост и разумевање, када се посвећено радујете постојању таквога човека, његовом таленту и раду. Биле су то године узвишене сагласности на многе теме, уз непрекидно узајамно уважавање. И  када би се учинило да бисте се могли разићи у понечем ситном, и то је био наслућени одраз креативне комплементарности и могућности допуњавања обостраног искуства.

Опширније ➨

НОВИ ТЕРМИН ПРЕМИЈЕРНОГ ЕМИТОВАЊА ТВ-СЕРИЈАЛА „ПАЛЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“


 

slika

Због прошлонедељног тродневног заседања скупштине Републике Србије,  изостали су и одгођени многи садржаји и емисије Радио-телевизије Србије на 2. програму, међу којима и премијера „Палета културног наслеђа –  Крајишке ојкаче“. Из наведеног разлога, одређен је нови термин емитовања – 10. април, у 14:50 часова,  на РТС2.

Опширније ➨

ЗАВРШЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2021“: ОБЕЛЕЖЕН 197. РОЂЕНДАН АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА


 

slika

Сремски Карловци, 28. март 2021.

Данас је дан рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, великог песника српског  романтизма. Рођен је у Броду на Сави, то јест у Славонском Броду  пре 197. година. Родни песников град нажалост данас не обележава успомену на Бранка и његове Радичевиће који су у више генерација живели и стварали у том граду. То институционално чини Бранково коло већ пуних педесет година у Сремским Карловцима и Новом Саду. Данас се завршавају „Пролећни Бранкови дани 2021“, који су по традицији и ове године  започели 15. марта, када је по старом календару рођен Бранко Радичевић уочи Светог Алексија, те је тако и добио крштено име.

Опширније ➨

ПРОФЕСОР ДАМИР МАЛЕШЕВ О БРАНКУ И ИСИДОРИ


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2021“, у оквиру редовне школске онлајн-наставе, песник Дамир Малешев, професор филозофије у Гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду, написао је текст о Бранку и Исидори за обраћање ђацима. При том, ученица гимназије, Мила Пајић, припремила је и казала две Радичевићеве антологијске песме, „Укор“ и „Враголије. Доносимо текст Дамира Малешева „Сентиментална школска цртица о Бранку и Исидори“.

Опширније ➨

ПРОФЕСОР РАСТКО ЛОНЧАР О БРАНКУ И ЗМАЈУ


 

slika

У оквиру редовне школске онлајн-наставе, песник Раско Лончар, професор српскога језика и књижевности у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, припремио је текст о Бранку и Змају за обраћање ђацима који су за ту прилику припремили Бранкове и Змајеве песме за казивање, и тако се и сами укључили у ову врсту програма „Пролећних Бранкових дана 2021“. Доносимо текст „Бранкова, и жеља Змајева“ Растка Лончара.

Опширније ➨

ПРЕМИЈЕРА СЕРИЈАЛА „ПАЛЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“ РТС-а


 

slika

У среду,  24. марта 2021. године, у 13:20 часова, на РТС2, у оквиру серијала „Палета културног наслеђа“, биће премијерно приказана емисија „Крајишке ојкаче“ ауторке Славице Стефановић  поводом изласка антологије „Пјевај, ори, прозоре отвори“ Ненада Грујичића, шестог допуњеног издања култне књиге „Ојкача“.  Ову антологију заједно су 2017. године објавили Радио-телевизија Србије и Бранково коло. Антологија је овенчана престижном наградом „Сава Мркаљ“.

 

Опширније ➨

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ У БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Бранково коло има  привилегију да „Светски дан поезије“ пада баш у „Пролећне Бранкове дане“ који се увек одвијају од 15. до 28. марта. То су датуми рођења Алексија (Бранка) Радичевића, по старом и новом календару. Дан доласка пролећа, то јест „Светски дан поезије“, 21. март, срећно се, дакле, нашао у радном календару Бранковога кола. Ове године, представићемо и читати поезију грчког песника Наса Вајене и британске песникиње Керол Ен Дафи. Они су добитници наше  међународне награде „Бранко Радичевић“ поводом које су им, поред других лауреата, штампане књиге у Бранковом колу на српском језику: Насо Вајена: Песме (2008) и Керол Ен Дафи: Светске жене (2011). За ову прилику, руковет песама можете читати на сајту www.brankovokolo.org.

Опширније ➨

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ: НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГА КОЛА ЗА 197. РАДИЧЕВИЋЕВ РОЂЕНДАН


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2021“, 18. марта, у 11 часова, у просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, одржана је Конференција за медије поводом изласка двеју нових књига поезије за Радичевићев 197. Рођендан (15. март по старом и 28. март по новом календару). У издању Бранковог кола представљен је првенац Јелене Вујановић, „Ма није ми ништа“, и друга по реду књига песама Милана Вићића, „Вечна пролећа“.

Опширније ➨

ПРОФЕСОРИЦА МАЈА СТОКИН О БРАНКУ


 

slika

У оквиру школске онлајн-наставе, Маја Стокин, професорица српског језика и књижевности у Карловачкој гимназији, приредила је текст о Алексију (Бранку) Радичевићу за обраћање ђацима који су за ту прилику припремили Бранкове песме за читање, и тако се сами укључили у ову врсту програма „Пролећних Бранкових дана 2021“. Доносимо текст професорице Маје Стокин о великом песнику српског романтизма, и „Песму Бранку“ Симониде Јовин, ученице 4-6 разреда Карловачке гимназије.

Опширније ➨

"АЛЕКСИЈЕ РАДИЧЕВИЋ": ОНЛАЈН ПРЕДАВАЊЕ


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2021“, у среду, 17. марта, у 10:10 часова, у облику онлајн-наставе, биће одржан школски час на тему „Алексије Радичевић“. У том виду, ђацима ће се обратити Маја Стокин, професорица српског језика и књижевности. 

Опширније ➨

ДУШАН ЗАХАРИЈЕВИЋ, НАЈМЛАЂИ ЛАУРЕАТ „ПЕЧАТА“


 

slika

Примајући награду „Печат авроши сремскокарловачке“, на јучерашњем свечаном уручењу, 15. марта 2021.године, лауреати су говорили по једну своју песму у просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, које много памте. За нову малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Душану Захаријевићу, и једну његову песму.

Опширније ➨

БРАНИСЛАВ ЗУБОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

На отварању „Пролећних Бранкових дана 2021“, на јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на дан Бранковога рођења по старом календару, лауреати су говорили по једну своју песму у славним просторијама Бранковога кола у Сремским Карловцима. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Браниславу Зубовићу и једну његову песму.

Опширније ➨

JОВИЦА ЂУРЂИЋ, ЛАУРЕАТ СА МАЛИНСКЕ НА КРКУ


 

slika

На јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на дан рођења Алексија Радичевића, по старом календару у Броду на Сави, лауреати су говорили по једну своју песму у славним просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Јовици Ђурђићу и једну његову песму.

Опширније ➨

РАДОМИР СТОЈАНОВИЋ, НАЈСТАРИЈИ ОВОГОДИШЊИ ЛАУРЕАТ БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

У чувеним просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, на јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на 197. рођендан Бранка Радичевића по старом календару, лауреати су говорили по једну своју песму. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, за ову лепу прилику, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Радомиру Стојановићу и једну његову песму.

Опширније ➨

УРУЧЕН „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“ ЂУРЂИЋУ, СТОЈАНОВИЋУ, ЗУБОВИЋУ И ЗАХАРИЈЕВИЋУ


 

slika

На дан рођења Алескија Радичевића, потоњег славног Бранка, 15. марта 2021. године, у чувеним  просторијама Бранковог кола у Сремским Карловцима, свечано је уручена престижна награда, једна од најстаријих и најугледнијих у Србији у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'' за најбоље песничке књиге на српском језику. Диплому Бранковог кола Јовици Ђурђићу, Радомиру Стојановићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу свечано је уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Тиме је на најлепши начин обележен 197. рођендан вечито младог Бранка Радичевића.

Опширније ➨

ОТВОРЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2021“


 

slika

Свечано уручен "Печат вароши сремскокарловачке"

На дан рођења Бранка Радичевића, по старом календару, данас је у просторијама  Бранковог кола свечано уручена престижна награда "Печат вароши сремскокарловачке" Радомиру Стојановићу, Јовици Ђурђићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу, чиме су отворени "Пролећни Бранкови дани 2021". Ова награда се додељује за најбоље песничке књиге на српском језику. Дипломе је лауреатима уручио председник Бранковог кола Ненад Грујичић.

Опширније ➨

ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2021.


 

slika

Порграм можете погледати овде.

Опширније ➨

ОДЛАЗАК МИЛАНА НЕНАДИЋА И ИЛЕАНЕ УРСУ


 

slika

У истом дану, напустили су нас Милан Ненадић и Илеана Урсу, песнички  брачни пар, пријатељи Бранковога кола, и моји дугогодишњи.  Наступали су много пута и били истакнути гости-песници  у Сремским Карловцима, на Стражилову, и у Новом Саду.  И не само ту, наша друговања у Србији и региону, у Румунији, расцветавају мноштво незаборавних  доживљаја и успомена. Милан Ненадић  је 2019. године својом беседом о Алексију Радичевићу  свечано отворио 48. Бранково коло. Том приликом  уручена му је „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића), високо признање за укупно песничко дело. Док је читао беседу о Бранковој поезији, низ лице су му засјале сузе. По завршетку рекао ми је да му се срце било стегло и сузе кренуле јер се сетио своје деце, Марије у Румунији и Филипа у Канади, који су били ђаци управо Карловачке гимназије.  Далеке 1971. године, тачно пре пола столећа, Ненадић је постао је лауреат „Печата вароши сремскокарловачке“ (рад Милана Тркуље), заједно са Драгомиром Брајковићем, Миланом Лалићем и Радивојем Шајтинцем.   Илеана Урсу добила је „Печат вароши сремскокарловачке“ 1979. године, заједно са Гораном Симићем и мојом маленкошћу.

Опширније ➨

„МА НИЈЕ МИ НИШТА“, ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ЈЕЛЕНЕ ВУЈАНОВИЋ


 

slika

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2021“, у издању Бранковог кола појавиће се песнички првенац Ма није ми ништа Јелене Вујановић. 

Опширније ➨

„ВЕЧНА ПРОЛЕЋА“, НОВА КЊИГА МИЛАНА ВИЋИЋА


 

slika

У сурет „Пролећним Бранковим данима 2021“, у штампи је књига Милана Вићића, друга по реду у његовом песничком опусу.

Опширније ➨

НОВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ – ЊЕГОВА СВЕТОСТ ГОСПОДИН ПОРФИРИЈЕ


 

slika

Сећања на незаборавна гостовања на Бранковом колу током три минуле деценије у оквиру чувених „Хришћанских тема“

Опширније ➨

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!


 

slika

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВОДОМ НАГРАДЕ „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“


 

slika

Сремски Карловци, 9. новембар 2020.

        На завршној седници жирија Бранковог кола (Ненад Грујичић, Јелена Алексић и Крстивоје Илић) за награду „Печат вароши сремскокарловачке“, 9. новембра 2020. године, једногласно је одлучено да ово престижно песничко признање припадне Јовици Ђурђићу, Радомиру Стојановићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу.

Опширније ➨

НОВИ ДОБИТНИЦИ „ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“: ЂУРЂИЋ, СТОЈАНОВИЋ, ЗУБОВИЋ И ЗАХАРИЈЕВИЋ


 

slika

Сремски Карловци, 9. новембар, 2020.

Престижна награда Бранковог кола, једна од најстаријих у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику, објављене између два свечана уручења овог угледног признања, равноправно је припала Јовици Ђурђићу за књиге изабраних песама „Врх тишине“ и „Лековита светлост“ (Bookland, Београд, 2020), Радомиру Стојановићу за књигу „Наличје тишине“ (Панорама – Јединство, Приштина – Косовска Митровица, 2019), Браниславу Зубовићу за збирку поезије „Тремор“ (Удружење књижевника Србије, Београд, 2020)  и Душану Захаријевићу, за књигу „(Не)доглед“ (Битије, Нови Сад, 2020).

Опширније ➨

ПЕСНИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА


 

slika

Милица МИЛЕНКОВИЋ

     Између две сјајне фотографије на предњој и задњој корици књиге Сремскокарловачке терцине Ненада Грујичића стала је једна невероватна збирка песама каква се по први пут јавља у нашем песништву...

Опширније ➨

Одлазак Амфилохија Радовића: МИТРОПОЛИТ ЧЕРНОГОРСКИ, СВЕТИМА СЕ ПРИДРУЖИО


 

slika

Пре осамнаест година, у двосатној емисији Телевизије Војводине,посвећеној Светом Сави, учествовали смо митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Весна Чипчић, Софија Љуковчан (модератор) и ја. Митрополит је говорио о Светом Сави као монаху, ја о Сави Немањићу као песнику, Весна казивала његову поезију, а Софија водила програм који је прошао  – дланом о длан.

Опширније ➨

Сећање на Манојла Гавриловића СТРАЖИЛОВСКИ ПЕСНИК ОРФЕЈСКЕ ЛИРЕ


 

slika

Један од наших песника који је волео и умео напамет да казује поезију на Стражилову, и другде, био је орфејски кликтави посвећеник стиха, непоновњиви Манојле Гавриловић. 

Опширније ➨

ДВЕ НОВЕ И ЈЕДНА ДАВНА КЊИГА : Сусрет Растка Лончара и Ненада Грујичића


 

slika

Данас су се по лепом сунчаном времену, у башти новосадског ресторана „Џентлмен“,  сусрели песници двеју генерација, Ненад Грујичић и Растко Лончар. Ненад је на поклон добио два песничка,  свежа издавачка првенца из новоосноване куће „Битије“: „(Не)доход“ Душана Захаријевића и „Тобом овенчани (све)мир“ Николе Искића. 

Опширније ➨

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ "ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"


 

slika

Опширније ➨

ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ РАСТКА ЛОНЧАРА


 

slika

На "49. Бранковом колу" промовисана је друга по реду књига Раста Лончара "Сумоврат".

Опширније ➨

ПРОМОВИСАНА НАГРАЂЕНА КЊИГА ЗДЕНКЕ ВАЛЕНТ БЕЛИЋ


 

slika

На "49. Бранковом колу" промовисана је песничка књига Зденке Валент Белић.

Опширније ➨

ПРОМОЦИЈА ГРОМОВИЋЕВОГ НАГРАЂЕНОГ ПРВЕНЦА


 

slika

У Башти Музеја у Сремским Карловцима промовисана је прва књига песама Милана Громовића, "Спирала", овенчана 5. септембра наградом "Стражилово". 

Опширније ➨

СНАЖНА МОНОДРАМА "ПРИНЦЕЗА ОЛИВЕРА" НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

На "49. Бранковом колу" приређена је монодрама "Принцеза Оливера". Текст је приредила, режирала и монодраму извела млада драмска уметница Даница Петровић.

Опширније ➨

СЛОВО О БРАНКУ


 

slika

Растко ЛОНЧАР

Драги пријатељи,

о Бранку песнику младости, Бранку Вуковој перјаници, Бранку прерано отишлом, Бранку оцу модерног српског песништва, Бранку песнику народног језика, Бранку Карловчанину, Бранку Србину, ја ништа ново не могу да вам кажем. Многи, умнији, начитанији и речитији од мене су о томе већ и говорили и казивали – и лепше, и тачније.

Опширније ➨

БЕСЕДА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ „49. БРАНКОВОГ КОЛА“ И „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2020“


 

slika

Бранко Радичевић је први песник за кога сам чуо и први песник који је личио на песника како сам песнике замишљао.

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“


 

slika

По дугој традицији, поред старог споменика (1885) Бранку Радичевићу, на песникoвом гробу, цвеће је положио и свећу запалио млади песник Бранковог кола, Растко Лончар, ранији добитник награде „Стражилово“, „Матићев шал“, и титуле најбољег младог песника у Србији пре три године у чувеној анкети листа „Политика“ – „То је била њихова година“. 

Опширније ➨

Свечано отворено 49. Бранково коло УРУЧЕНА "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА" МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ


 

slika

Данас је у Сремским Карловцима на Свечаном отварању 49. Бранковог кола и "Пролећних Бранкових дана 2020", Матији Бећковићу свечано уручена "Велика повеља Бранковог кола" за "допринос лепоти и развоју поезије, за стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара и дела Бранка Радичевића".

Опширније ➨

У сусрет 49. Бранковом колу СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА


 

slika

У новим оклностима, Бранково коло ће од 4 - 14. септембра одржати две сједињене манифестације: „49. Бранково коло“ и „Пролећне Бранкове дане 2020“ (који су требало да буду одржани у марту). Програми ће бити реализовани у термину матинеа, од десет часова на отвореним просторима, у башти Музеја и Бранковог кола и на Стражилову.

Опширније ➨

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „КОЧИЋЕВА НАГРАДА“ ГРАДА БАЊАЛУКА


 

slika

На завршетку „55. Кочићевог збора“, 29. августа, у Градској кући у Бањалуци свечано је уручена „Кочићева награда“ Ненаду Грујичићу, за укупно књижевно дело.

Опширније ➨

ДВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У СЕПТЕМБРУ


 

slika

Програм можете погледати ОВДЕ.

Опширније ➨

О НАГРАЂЕНОЈ КЊИЗИ ЗДЕНКЕ ВАЛЕНТ БЕЛИЋ


 

slika

Ана Маргарета ЛАЧОК

АПОКРИФИ ПО ЛИЛИТ

Две године након песничког првенца ЕТЕРИЗАЦИЈА ван конТЕКСТа (2018) Зденка Валент Белић, преводилац словачке књижевности на српски језик и обрнуто, главна и одговорна уредница књижевног часописа Нови живот, у фебруару ове године објавила је збирку песама Апокрифи по Лилит (и друга проклетства) у издању Бранковог кола. 

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“ 2020.


 

slika

На завршној седници 3. августа 2020. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу равноправно припадне Зденки Валент Белић из Новог Сада, Марку Миловановићу Маруну из Сребренице и Милану Громовићу из Новог Сада (Чачка).  

Опширније ➨

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ "КОЧИЋЕВА НАГРАДА" ГРАДА БАЊАЛУКА, ЗА ЦЕЛОКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО


 

slika

БАЊАЛУКА, 22. ЈУЛА /СРНА/ - Овогодишња "Кочићева награда" града Бањалука додијељена је писцу Ненаду Грујичићу за укупно књижевно дјело, саопштио је стручни жири 55. "Кочићевог збора".

Опширније ➨

ОРФЕЈСКА СВЕТЛОСТ ДРАГАНА КОЛУНЏИЈЕ


 

slika

Ненад ГРУЈИЧИЋ

Посебно је волео да наступа на Стражилову, да оде до Бранковог гроба. Начин на који је говорио поезију био је посве особен. Била је то ватра која врца речи и тка озвучену светлост стихова у заносу Драгановог казивања напамет. Све је увек било подређено потпуном срастању бића са тим чином. Био је то ерос речитатива, орфејски вид певања бића које је било прожето фаталистичком радошћу да се живи и пише, афирмише и дарује поезија. 

Опширније ➨

ОДА ГОСПОДСТВЕНОМ ВРЕМЕНУ


 

slika

Љиљана ЛУКИЋ

Након низа објављених дјела, Ненад Грујичић се прихватио задатка да у поезији остави свједочанство о Сремским Карловцима као духовном центру и језгру културне елите која је годинама исијавала своје интелектуално преимућство над осталим нашим крајевима.  

Опширније ➨

ИЗАШАО ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ МИЛАНА ГРОМОВИЋА


 

slika

Књига ће бити представљена у септембру  на 49. Бранковом колу ...

Опширније ➨

УСКОРО У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА: „СПИРАЛА“ МИЛАНА ГРОМОВИЋА


 

slika

Песнички првенац Милана Громовића, Спирала, представља рукопис над којим се бдело више година. Као да се аутор држао оне Винаверове мисли да је песников циљ стварање, а не створено. То није, дакле, поетски рукопис настао у стању lucida intervalla, са божанским блеском, како би рекли наши и ини романтичари. Није рукопис који је излетео из лепрша надахнућа и постао свети текст над којим више нема никаквих промена.

Опширније ➨

Јелена Марићевић Балаћ o „Сремскокарловачким терцинама“ Ненада Грујичића


 

slika

НА ИЗВОРУ СТРАЖИЛОВА

Симболички настављајући стражиловску линију српског песништва, Ненад Грујичић објављује у издању Бранковог кола Сремскокарловачке терцине. Топос Сремских Карловаца отвара у песничкој књизи теме античких инспирација, метафизичких и духовних прожимања, свакодневних, али и, може се рећи, заветних аманета, па и питања задужбинарства. 

Опширније ➨

ОТКАЗАНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2020“


 

slika

Због пандемије вируса корона, отказујемо „Пролећне Бранкове дане 2020“, који су требало да трају од 16. до 28. марта у Сремским Карловцима и Новом Саду.  

Опширније ➨

„ЗЛАТНИ ОРФЕЈ“ НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ


 

slika

Награда за свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини

Песник Ненад Грујичић, нови је лаурет престижне награде „Златни орфеј“, за 2020. годину.  Ову одлуку једногласно је донео жири  35. Међународног књижевног фестивала „Српско перо“ у саставу Проф. др Виолета Јовановић, Милан Јаковљевић, и Иван Лаловић. Награда „Златни орфеј“  додељује се истакнутим песницима за свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини.

Опширније ➨

БРАНКОВО КОЛО НА САЈМУ КЊИГА У НОВОМ САДУ


 

slika

На штанду секретаријата за културу АП Војводине, представљене су три нове књиге Бранковог кола штампане ове, 2020. године - Ненад Грујичић: "Сремскокарловачке терцине", Зденка Валент Белић: "Апокрифи по Лилит и друга проклетства", и Растко Лончар: "Сумоврат". Аутори су сами говорили о својој поетици и начину како су написали књигу, а потом казивали своје песме из новобјављених књига.

Опширније ➨

ИЗАШЛЕ „СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ ТЕРЦИНЕ“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА


 

slika

Нова књига поезије Ненада Грујичића, „Сремскокарловачке терцине“ (Бранково коло, 2020), садржи 80 песама, на 180 страна. У целини посвећена Сремским Карловцима и Стражилову, прохујалим и актуелним временима, незаборавним и свакодневним појавама, личностима и гогађајима везаним за овај јединствени културни амбијент.

Опширније ➨

УСКОРО, НОВА КЊИГА ПЕСАМА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА, „СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ ТЕРЦИНЕ“


 

slika

Песничка књига о Сремским Карловцима и Стражилову,  о прошлости и садашњости овог чувеног амбијента српске духовности и писмености, лирске  рефлексије и реминисценције о значајним личностима и појавама,  о карловачким светињама, о Гимназији и Богословији,  о Капели мира, о песницима и уметницима – гостима Бранковога кола,  о берби грожђа, винарима и бермету, о куглофу,  о чесмама и изворима,  о Дворској башти, о годишњим добима, о карловачкој пијаци и сватовима, о обичним људима и свакодневици овог несвакидашњег културног и животног простора.

Опширније ➨

МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“


 

slika

На завршној седници жирија за „Велику повељу Бранковога кола“ (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел) , једногласно је одлучено да нови лауреат за 2020. годину, поводом „узвишене и непрекинуте сарадње“ током протеклих деценија, буде песник Матија Бећковић, дугогодишњи гост и учесник, пријатељ и градитељ Бранковога кола. 

Опширније ➨

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2020“: ТРИ СВЕЖЕ ПЕСНИЧКЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГ КОЛА


 

slika

Три нове,  на почетку 2020. године, управо штампане изузетне песничке књиге Бранковог кола: Растко Лончар – „Сумоврат“; Зденка Валент Белић – „Апокрифи по Лилит и друга проклетства“; Марко Миловановић Марун – „Свевидећи мрак“. У оквиру представљања издавачке делатности Бранковог кола, књиге ће бити промовисане на „Пролећним Бранковим данима 2020“ који ће трајати од 15. до 28 марта.

Опширније ➨

У СУСРЕТ НОВОЈ КЊИЗИ РАСТКА ЛОНЧАРА У БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2020“ појавиће се и бити промовисана друга по реду књига песама Растка Лончара, „Сумоврат“, такође у издању Бранковога кола. Она доноси онај преко потребни стваралачки помак оличен у резултату који, с једне стране,  говори о задржавању препознатљиве и већ освојене у првенцу поетичке матрице, али и, с друге,  о више него очигледном ауторском напретку у вишестепеном  освајању јединства форме и садржаја новог рукописа. 

Опширније ➨

Поводом одласка Љиљане Петровић: ЉУБАВ ЗА ПОЕЗИЈУ И ПЕСНИКЕ


 

slika

Постоје ретки људи који целог свог века личе на анђеле и децу, чија уметничка зрелост огледа се у ангелској слободи и детињој игри. Таква је била Љиљана Петровић, врхунска музичка уметница и срце од човека, сва у латицама милозвучне лепезе поезије и душевних тикова лепог лица које исказује срећу што се расцветава у урођеном таленту за певање . Вишедеценијска сарадница Бранковога кола, особена личност која је давала боју атмосфери и догађајима наше институције, била је препозната као идеална личност у славу пезије и песничких дарова.  Одмах по мом доласку у Бранково коло, уз организаторску асистенцију и визију Богдана Винокића, на сваки позив и предлог да наступи, узвраћала је крилато и радосно, није било препреке за њено учествовање на манифестацијама у знаку вечито младог Алексија – Бранка Радичевића.

Опширније ➨

У СУСРЕТ НОВИМ АУТОРИМА БРАНКОВОГ КОЛА: ЗДЕНКА ВАЛЕНТ БЕЛИЋ


 

slika

Пред нама су корице друге по реду књиге песама Зденке Валент Белић „Апокрифи по Лилит (и друга проклетства)“ у издању Бранковога Кола. Књига ће се ускоро појавити и бити промовисана на „Пролећним Бранковим данима 2020“ који ће трајати од 15. до 28. марта у Сремским Карловцима и Новом Саду.

Опширније ➨

У СУСРЕТ НОВИМ АУТОРИМА БРАНКОВОГА КОЛА: МАРКО МИЛОВАНОВИЋ МАРУН


 

slika

Пред нама су корице нове песничке књиге „Свевидећи мрак“ Марка Миловановића Маруна, која ће се ускоро појавити и бити промовисана на „Пролећним Бранковим данима 2020“, који ће трајати од 15. до 28. марта у Сремским Карловцима и Новом саду, у знаку 196. рођендана Алексија Радичевића.

Опширније ➨

НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА


 

slika

Свим нашим драгим пријатељима и сарадницима честитамо нову 2020. годину,  и желимо пуно стваралачког надахнућа и успеха, здравља и мира, љубави и среће.  Са новим песмама, књигама, уметничким и духовним делима, многе од њих очекујемо на мартовским  „Пролећним Бранковим данима 2020.“  и септембарском  „49. Бранковом колу“.         

                                                                                             Ненад Грујичић,

председник Бранковогa кола

Опширније ➨

Јелена Марићевић Балаћ: ПОРТРЕТ ПЕСНИКА У МЛАДОСТИ


 

slika

Није реткост да се песници и писци огласе у домену мемоаристике. Међутим, јесте интересантна појава да се нека врста мемоара објави у виду песничке књиге, као што је то случај са рецентним Песмама о младости Ненада Грујичића. Одговор на питање због чега се наш еминентни песник определио баш за песнички израз није тешко изнедрити, будући да у личности Ненада Грујичића, који, мада ствара и дела у различитим уметничким и културним сферама, јесте превасходно песник. Отуда пред нема стоји књига као отелотворење Портрета песника у младости, зачињеног и медом и жучи младог човека и његовог песничког опредељења и судбине.

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГА КОЛА ЗА НАГРАДУ ''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''


 

slika

Престижна награда Бранковог кола, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбољe песничкe књигe на српском језику, равноправно је припала ове године, за књиге изабраних песама: Недељку Бабићу и Данилу Јокановићу, и за самосталне збирке поезије: Милошу Јанковићу и Радмилу В. Радовановићу.            

Опширније ➨

„ПЕСМЕ О МЛАДОСТИ“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА ПРЕДСТАВЉЕНЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА


 

slika

После промоције у библиотеци града Београда, запажена књига „Песме о младости“ Ненада Грујичића представљена је и у библиотеци „Бранко Радичевић“ у Сремским Карловцима.  О књизи си говорили проф. др Јелена Марићевић Балаћ,  проф. др Јован Пејчић и песник-критичар Растко Лончар. Књига садржи седамдесет песма подељених у четири циклуса, писаних у слободном стиху, а на тему песникових књижевних почетака у студенстким данима у Новом Саду, разноликих препрека и искушења на књижевној сцени и потом уклапања у свакодневне токове живота после одслужуења војног рока у ЈНА.  

Опширније ➨

У СУСРЕТ ПРЕДСТАВЉАЊУ „ПЕСАМА О МЛАДОСТИ“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА


 

slika

   После промоције у Библиотеци Града Београда, књига Ненаада Грујичића „Песме о младости“ биће представљена у уторак, 3. децембра у 18 часова у библиотеци „Бранко Радичевић“ у Сремским Карловцима. О књизи говоре Јован Пејчић, Јелена Марићевић и Растко Лончар. Уз песника, песме казују Јована Крстић и Никола Раусављевић.

Опширније ➨

ПРОМОВИСАНЕ „ПЕСМЕ О МЛАДОСТИ“


 

slika

У библиотеци Града Београда, у чувеној Римској дворани, 6. новембра 2019. године, промовисана је нова књига Ненада Грујичића „Песме о младости“ у издању Бранковог кола, о којој су говорили Бошко Сувајџић и Растко Лончар. Песме су казивали Ненад Грујичић и Даница Петровић, млада драмска уметница, а публика је сваку наградила аплаузом.

Опширније ➨

У ИЗЛОГУ КЊИЖАРЕ „ГЕЦА КОН“ – „ПЕСМЕ О МЛАДОСТИ“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА


 

slika

Опширније ➨

„ПЕСМЕ О МЛАДОСТИ“ – НОВА КЊИГА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА


 

slika

У издању Бранковога кола управо се појавила књига Ненада Грујичића, „Песме о младости“ (уредник Растко Лончар). То је четрнаеста по реду самостална Грујичићева песничка књига, уз осам избора поезије, са још петнаест књига разних жанрова. Нова књига песама је документаристичког карактера,  својеврсна аутобиографија предочена на поетски начин, и како се кроз сам наслов може претпоставити, обухвата период из студентског живота и првих корака на књижевној сцени. 

Опширније ➨

Будимир Дубак: БРАНКО РАДИЧЕВИЋ – ПРОРОК ПОЕЗИЈЕ


 

slika

Беседа на свечаном уручењу међународне награде „Бранко Радичевић“ на свечаном затварању 48. Бранковог кола у Сремским Карловцима, 16. септембра 2019. године

Опширније ➨

Милан Ненадић: МЛАДАЦ СТРАЖИЛОВСКИ


 

slika

Беседа на Свечаном отварању 48. Бранковог кола у Сремским Карловцима, 6. септембра 2019.

Опширније ➨

НАЈКРУПНИЈИ ДУХОВНИ ГРОЗД


 

slika

Реч Ненада Грујичића поводом „Повеље Града Сремских Карловаца“ - за вишедеценијску мисију посвећену афирмацији Сремских Карловаца, кроз конкретне и континуиране акције Бранковог кола

„Повељу Града Сремских Карловаца“ доживљавам као најкрупнији и најслађи грозд из богатих винограда подно Стражилова, као духовни плод  чије капи вина небески светлуцају у маштарским очима  и распламсавају нове снове и животна прегнућа.

 

Опширније ➨

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО 48. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

Свечано уручена међународна награда „Бранко Радичевић“ Будимиру Дубаку из Црне Горе

Опширније ➨

ФИЛОЗОФИ НА 48. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

 У свечаној сали Карловачке гиманзије отворен је "27.филозофски симпозијум" на тему "Појам наде" на којем је два дана учествовало двадесет пет филозофа. 

Опширније ➨

НАГРАДЕ КРОЗ ВРЕМЕ


 

slika

Вечерас су на Тргу Републике у Новом Саду у срадњи са "3. новосадским фестивалом књиге" представљене добитнице "Печата вароши сремскокарловачке" из периода 1974-2019.

Опширније ➨

ОЖИВЕЛИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК КРАЈИШНИКА


 

slika

На 48. Бранковом колу, у Музеју Војводине, у рубрици "Нематеријално наслеђе Срба" одржан је програм "Говор Баније, Кордуна, Лике и Босанске Крајине" а поводом књиге песама "Са друге стране штреке" Јагоде Кљаић из Глине.

Опширније ➨

ОСНИВАЧ „ПОРОДИЦЕ БИСТРИХ ПОТОКА“ НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Данас је на 48. Бранковом колу, у новосадској гимназији „Исидора Секулић“, у рубрици „Тако говоре песници“, гостовао Божидар Мандић, песник, писац  и уметник. Своје уметничко деловање започео је као један од зачетника новосадске концептуалне сцене. 

Опширније ➨

ТАКО ГОВОРЕ МЛАДИ ПЕСНИЦИ


 

slika

Шестог дана 48. Бранковог кола у рубтици "Тако говоре песници"наступио је млади бањолучки песник Милан Ракуљ.

Опширније ➨

ГИМНАЗИЈСКИ ЛИСТОВИ „БРАНКО“ И „СКАМИЈА“ НА 48. БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

Данас су се састали даровити и вредни ђаци Карловачке и Змај Јовине гимназије у Новом Саду, на 48. Бранковом колу.  То су млади уредници и сарадници листова „Бранко“ и „Скамија“ ових двеју најстаријих српских гимназија. 

Опширније ➨

НАДАХНУТО О ВЕРИ


 

slika

На 48. Бранковом колу, у вишедеценијској рубрици „Хришћанске теме“ било је говора - о вери. Више од три деценије, у континуитету траје овај програм на Бранковом колу у којем су најчешће и највише учествовали Владета Јеротић,  те садашњи митрополит загребачко-љубљански господин  Порфирије, као и Небојша Дугалић. Неколико пута су учествовали и епископ сремски господин Василије и епископ бачки господин Иринеј, као и понеко из широког спектра православног свештенства у Срему и Бачкој.  У последњих пет година, на Бранковом колу непрекидно наступа богонадахнути  јеромонах Клеопа Стефановић, професор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“.

Опширније ➨

ЧУДЕСНО ЛЕП И НЕСВАКИДАШЊИ ПРОГРАМ ЗА НАЈМЛАЂЕ


 

slika

Данашњи матине на 48. Бранковом колу био је посвећен деци у сремскокарловачкој основној школи „23.октобар“. 

Опширније ➨

Поезија Мирослава Антића на 48. Бранковом колу: ПРЕМИЈЕРА ПОЕТСКО-МУЗИЧКОГ КОМАДА „КАД ДОЂЕ ЦРВЕНА ЈЕСЕН“


 

slika

На 48. Бранковом колу, у простору Градске библиотеке у Новом Саду, премијерно је изведен поетско -музички комад „Кад дође црвена јесен“ на стихове Мирослава Антића. 

Опширније ➨

ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ


 

slika

По дугој, и у свету јединственој традицији, данас је на 48. Бранковом колу, у „Бранковом чардаку“ на Стражилову, одигран  „32. песнички турнир у шаху“ под насловом у стиховима Банка Радичевића: „Дође момче црна ока,/ на коњицу лака скока.“ Пре 170 година,  2. априла у Земуну, Јован Ђорђевић је поводом сусрета са Бранком Радичевићем записао: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре.“

Опширније ➨

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“


 

slika

На Стражилову поред споменика Бранку Радичевићу, рад вајара Јована Солдатовића, свечано су уручене награде „Стражилово“ за најбоље књиге објављене у Бранковом колу.  Награде је уручио председник Бранковог кола Ненад Грујичић, који је истакао значај песничког ходочашћа на Стражилово, српски Парнас,  и истакао да млади песници и уметници данас представљају стубове Бранковог кола и његову будућност у знаку вечито младога Бранка Радичевића.

Видео прилог о додели награде

Опширније ➨

Свечано отворено 48. Бранково коло: ЈЕЗИЧКИ ЖУБОР БРАНКА РАДИЧЕВИЋА


 

slika

У прелепом амбијенту Карловачке гимназије, најстарије у Срба,  данас је свечано отворено 48. Бранково коло у знаку 195. годишњице рођења Бранка Радичевића. Највећу песничку, и у том знаку, културну манифестацију својом новом беседом о Бранку радичевићу свечано је отворио угледни песник Милан Ненадић.

Видео прилог поводом почетка 48. Бранковога кола

Опширније ➨

Почиње 48. Бранково коло: У СЛАВУ НЕПРОЛАЗНОГ ПЕСНИКА МЛАДОСТИ


 

slika

По дугој традицији, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, првог петка у  септембру, свечано ће бити отворено 48. Бранково коло, највећа песничка и, у том знаку, културна манифестација у земљи и региону.  

Опширније ➨

НАГРАДА "МАТИЋЕВ ШАЛ" ЗА ПЕСНИКИЊУ БРАНКОВОГА КОЛА АЛЕКСАНДРУ БАТИНИЋ


 

slika

Опширније ➨

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ ДОБИТНИК „ПОВЕЉЕ ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА“


 

slika

 

Опширније ➨

ДОБРО ДОШЛИ НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 48. БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

ПРОГРАМ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ.

Опширније ➨

ПРОГРАМ 48. БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

Програм 48. Бранковога кола можете погледати и ОВДЕ.

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“, ЗА ЦЕЛОКУПНИ ПЕСНИЧКИ ОПУС: ЛАУРЕАТ КРСТИВОЈЕ ИЛИЋ


 

slika

Ове године у Бранковом колу уведена је и награда „Стражилово“ – за целокупни песнички опус. На завршној седници, 8. августа,  једногласном одлуком жирија у саставу: Ненад Грујичић (председник), Иван Лаловић и Растко Лончар, ова награда припала је истакнутом српском песнику Крстивоју Илићу.

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“, ЗА НАЈБОЉЕ ПЕСНИЧКЕ КЊИГЕ


 

slika

Лауреаткиње Милица Миленковић, Наташа Бундало Микић, Сузана Рудић и Александра Батинић

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“


 

slika

Нови лауреат  Будимир Дубак из Црне Горе

Угледна међународна књижевна  награда „Бранко Радичевић“, коју додељује Бранково коло, припала је ове године Будимиру Дубаку из Црне Горе.  На данашњој, завршној седници, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Валентина Милачић и Мићо Савановић. 

Опширније ➨

МИЛАН НЕНАДИЋ ОТВАРА 48. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, 48. Бранково коло, својом беседом о Бранку Радичевићу, отвориће угледни српски песник Милан Ненадић, којем ће том приликом, за укупно песничко дело,  бити свечано  уручено највише признање Бранковога кола, ''Статуета Бранка Радичевића'' (рад вајара Јована Солдатовића).''

Опширније ➨

ПЕСНИЧКИ САЛОН БРАНКОВОГ КОЛА


 

slika

Опширније ➨

ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ У БАЊИ „КАЊИЖА“


 

slika

У чувеној бањи "Кањижа",  20. јула 2019. године, у оквиру вишедневног културног програма  за студенте са инвалидитетом Новосадског универзитета, који се налазе на десетодневној рехабилитацији, наступио је песник Ненад Грујичић, у организацији Покрајинског секретаријата за науку и  високо образовање и Новосадског удружења студената са инвалидитетом.

Опширније ➨

Управо изашла из штампе књига: „ТРЕЋИ КРУГ СНОВА“ НАТАШЕ БУНДАЛО МИКИЋ


 

slika

      На самом отварању књиге Трећи круг снова  Наташе Бундало Микић сусрећемо спасоносну песму под називом Имам песму, која предочава стваралачки процес, начин како се „хвата“ епифанија, како се пише, то јест пева: „Кад пожелим да је задржим, запишем/ Да не побегне/ Брзо утрчим у купатило/ Погледам себе у огледалу/ И почнем да рецитујем/ Тако сигурније делујем/ Тако храбро загризем/ То што ми се одједном/ Створило у глави/ Ту песму, неиспевану и крхку/ Пажљиво је придржим међу зубима/ Пажљиво и чврсто у исти мах/ Одлучно погледам у своје очи у огледалу/ И декламујем, декламујем/ Истрчим из купатила/ Хитро до најближе столице/ Уграбим оловку, мали папир/ И на колену/ Бележим, бележим, бележим/ Имам је!

Опширније ➨

НОВА ПЕСНИЧКА КЊИГА НАТАШЕ БУНДАЛО МИКИЋ


 

slika

У сусрет 48. Бранковом колу, корице нове, треће по реду песничке књиге Наташе Бундало Микић „Трећи круг снова“. Ускоро у издању Бранковога кола!

Опширније ➨

ПЕСНИЧКА ДУША ДРАМСКОГ УМЕТНИКА: Михаило Миша Јанкетић, пријатељ и лауреат Бранковога кола


 

slika

У протеклих неколико деценија, сваки Мишин долазак на Бранково коло у Сремске Карловце и на Стражилово зрачио је истинском радошћу што се налази у обасјању вечно младог Бранка Радичевића и његових песама. Миша је био жедан поезије и гладан њеног присуства у свакодневном животу. Отуда је Сремске Карловце и Стражилово доживљавао као особена места српске поезије и културе у којима се преображавао у онај део себе који је вапио за апсолутним песничким остварењем, умивао се опипљивим митом српског Сиона и српског Парнаса.  Он се хранио  неусахлим духовним кореном Сремских Карловаца и вечитом свежином Стражилова, и њиховим симболима и природним темељима, које је Бог несебично даривао људима, а ови на махове, упрљани пролазним идеологијама и политикама, запуштали и заборављали.

Опширније ➨

ШТАМПАНЕ „ИСПОСНИЦЕ“ МИЛИЦЕ МИЛЕНКОВИЋ


 

slika

Управо се у Бранковом колу појавио у штампаном облику рукопис духовне поезије, „Испоснице“,  Милице Миленковић, писан са очигледном потребом да се у књижевној мисији, још у њеном младоликом лицу, не испусти привилегија завичајне духовне амблематике која поседује своју особену, а у нашем времену заборављену дубину и ширину. У томе је, намах, уочљив стваралачки напор ове вредне песникиње, њена духовна прозорљивост (и неминовност) да баш она замисионари на овај и овакав начин.

Опширније ➨

НОВА КЊИГА МИЛИЦЕ МИЛЕНКОВИЋ УСКОРО У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

Милица Миленковић рођена је 1989. године у Нишу. Мастер филолог српске и компаративне књижевности, студије завршила на Филозофском факултету у Нишу. Објавила две књиге песама: Мање од длана (2012) и Via Militaris, Via Dolorosa (2013), а пре ових збирки роман Homunculi (2010), те књигу Критичка тумачења (2016).  Приредила Сабрана дела Гордане Тодоровић (2018),  као и Зборник радова Школе активног читања и креативног писања (2018). Поред низа признања, добитница је првих награда на Фестивалу поезије младих у Врбасу (2011) и Фестивалу културе младих у Књажевцу (2012), те Тимочке лире за најбољу песму на Радио Београду (2012). Лауреат награде Мирко Петковић за књижевну критику (2019). Оперативни уредник у часопису Бдење. Живи и ствара у Сврљигу.

Опширније ➨

„СТРАЖИЛОВЦИ“ РАУСАВЉЕВИЋ И ЋОСИЋ НА МИНИ-ТУРНЕЈИ


 

slika

Талентовани млади  песници Бранковога кола, Никола Раусављевић и Милан Ћосић, наступили су у једном дану на два места, у Пригревици и Стапару, код Сомбора. Петог априла 2019. године,  представљена је њихова заједничка првеначка књига песама „Кад ухватим тишину“ у издању Бранковог кола, за коју су пре две године добили престижну награду „Стражилово“.

Опширније ➨

ТРИ ВЕЛИКА СВЕТСКА УМЕТНИКА: ОВИДИЈЕ, МОЦАРТ И БРАНКО


 

slika

Желим пре свега да захвалим организатору „Пролећних Бранкових дана“ што настоји да одржи трајно сећање на Бранка Радичевића, ево поводом обележавања већ 195 година од његовог рођења, а којом приликом се, ето, сетио и мене и мог такође трајног присуства у Сремским Карловцима.

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“ КСЕНИЈИ МАРИЦКИ ГАЂАНСКИ


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2019“, на Свечаном затварању ове познате манифестације која је почела од 15. марта, на дан рођења Бранка Радичевића по старом календару, у чувеној Карловачкој гимназији, 28. марта, на дан Бранковог рођења по новом, уручена је „Велика повеља Бранковог кола“ Ксенији Марицки Гађански за животно дело. Она је пре шездесет година завршила Карловачку гимназију и припада реду најчувенијих ђака ове славне школске установе у Срба, која траје 228 година.

Опширније ➨

ОРИГИНАЛНО КАЗИВАЊЕ ПОЕЗИЈЕ: ЈЕЛЕНА АЛЕКСИЋ, БЛАГОРОДНА И НЕСВАКИДАШЊА ПЕСНИКИЊА


 

slika

Опширније ➨

ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВЉЕН КУЛТНИ „СПОМЕНАР МИНЕ КАРАЏИЋ“


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2019“, који протичу у знаку 195. годишњице рођења Бранка Радичевића,  у Градској библиотеци у Новом Саду, промовисан је вечерас  „Споменар Мине Караџић“ у издању Вукове задужбине. То је ново издање које за своју иницијалну основу има прво издање „Споменара“  Голуба  Добрашиновића из 1974. године. Потом се појавило још пет издања (1975, 1983, 1988, 2004, 2008). Ово је шесто издање са преводима на немачки и руски језик, у чему је уствари  кључна иновација.  Урeдница новог „Споменара“ је Мина Ђурић са преводима на два поменута језика. Одговорни уредник Бошко Сувајџић, а рецензент Миодраг Матицки.

Опширније ➨

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ НА „ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА“


 

slika

Срећна је и благородна околност да Светски дан поезије  пада баш у датумски оквир „Пролећних Бранкових дана“ који се сваке године одвијају од 15–28. марта, обележених притом даном рођења Алексија (Бранка) Радичевића по старом, јулијанском и новом, грегоријанском  календару у Сремским Карловцима и Новом Саду.  У препуној свечаној сали Градске библиотеке у Новом Саду, 21. марта обележен је Светски дан поезије, основан при Унеску, пре тачно двадесет година, у време када је Србија варварски бомбардована од стране деветнаест земаља тзв. западног света.

Опширније ➨

Монодрама на „Пролећним Бранковим данима 2019“ СЕЋАЊЕ НА ДУШКА ТРИФУНОВИЋА


 

slika

На „Пролећним Бранковим данима 2019“,  20. марта, у изузетно лепој и функционалној  позоришној сали гимназије „Лаза Костић“ у Новом Саду, изведена је монодрама „Има нека тајна веза“, посвећена животу и поезији Душка Трифуновића. Монодраму је маестрално извео талентовани млади глумац Милан Димић из Бањалуке, који је и писац сценарија и режисер. Као технички сарадник помогао му је колега са бањолучке академије, такође млади глумац, Мирослав Синкић.

Опширније ➨

Са „Пролећних Бранкових дана 2019“ ПЕВАЊЕ УЗ ГУСЛЕ КАО ДИВНО ЧУДО


 

slika

Уз упис овог елемента нематеријалног културног наслеђа Србије на Репрезентативну листу Унеска

Гусле моје, овамоте мало,

амо и ти танано гудало,

да превучем и мало загудим,

да ми срцу одла`не у грудим`.

                       (Бранко Радичевић)

Опширније ➨

ТАКО ГОВОРЕ ПЕСНИЦИ: СЛОБОДАН ЗУБАНОВИЋ


 

slika

У чувеној рубрици Бранковог кола „Тако говоре песници“, на „Пролећним Бранковим данима 2019“, у познатој новосадској гимназији „Исидора Секулић“, 18. марта,  наступио је угледни српски песник Слободан Зубановић. У препуној свечаној сали, гимназијалци су са великом пажњом и уз аплаузе пратили и награђивали сваку Зубановићеву  песму. 

Опширније ➨

СЛОВО ЗАХВАЛНОСТИ БОШКА СУВАЈЏИЋА У ИМЕ ПЕСНИКА НАГРАЂЕНИХ „ПЕЧАТОМ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“


 

slika

Опширније ➨

СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2019“


 

slika

Уручене престижне награде „Печат вароши сремскокарловачке“ Бошку Сувајџићу, Ивану Лаловићу, Јасни Миленовић и Саши Нишавићу

Опширније ➨

ПРОГРАМСКИ ПЛАКАТИ БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

ОВДЕ ОТВОРИТИ!

Опширније ➨

ПРОГРАМ „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2019“


 

slika

ОВДЕ видети садржај програма!

Опширније ➨

ИЗАШЛЕ ИЗ ШТАМПЕ ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГА КОЛА


 

slika

У сусрет „Пролећним Бранковим днаима 2019“  - свеже штампане нове књиге песама: Сузане Рудић „Друга страна огледала“ и Александре Батинић „Антикитера“.

Промоција ових књига, штампаних у част 195. годишњице рођења Бранка Радичевића“ биће промовисане за Светски дан поезије, 21. марта у Градској библиотеци у Новом Саду, на „Пролећним Бранковим данима 2019“.  Добро дошли на најлепши пролећни песнички фестивал!

Опширније ➨

Корице каталога „Пролећних Бранкових дана 2019“, који ће протицати у знаку 195. годишњице Радичевићевог рођења. Ускоро излази и програм манифестације. Добро дошли!


 

slika

Опширније ➨

„ДРУГА СТРАНА ОГЛЕДАЛА“ СУЗАНЕ РУДИЋ У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГ КОЛА – Књига ће бити промовисана за Светски дан поезије, 21. марта, на „Пролећним Бранковим данима 2019“ (15 – 28. марта)


 

slika

Опширније ➨

ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ АЛЕКСАНДРЕ БАТИНИЋ УСКОРО У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГ КОЛА – Књига ће бити промовисана за Светски дан поезије, 21. марта, на „Пролећним Бранковим данима 2019“ (15 – 28. марта)


 

slika

Опширније ➨

„ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“ КСЕНИЈИ МАРИЦКИ ГАЂАНСКИ


 

slika

На завршној седници, 4. фебруара 2019. године, жири Бранковогa кола (Ненад Грујичић, председник, Весна Чипчић и Милан Плетел),  донео је једногласну одлуку  да за новог лауреата „Велике повеље Бранковогa кола“ прогласи Ксенију Марицки Гађански. Међу досадашњим добитницима „Велике повеље Бранковога кола“ налазе се Владета Јеротић, Вера Ковач Виткаи, Михаило Миша Јанкетић, Љиљана Петровић, Весна Чипчић, Милан Плетел, Богдан Винокић и Вицо Дардић.

Опширније ➨

ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

У Коларчевој задужбини у Београду, 24. децембра 2018. године,  Бранковом колу је свечано уручено високо признање, „Повеља-захвалница Српског филозофског друштва“, за 26-огодишњу успешну и непрекинуту сарадњу и „значајан допринос развијању и афирмацији филозофске културе у Србији“, а поводом 120. годишњице постојања овог угледног филозофског удружења.

Опширније ➨

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!


 

slika

Опширније ➨

БЕРЛИНСКО И ЗАВИЧАЈНО ИСКУСТВО ВЛАДАНА РАКИЋА


 

slika

Прошлогодишњи лауреат „Печата вароши сремскокарловачке“,  песник Владан Ракић,  представљен је у Градској библиотеци у Новом Саду, 11.  децембра у вечерњем термину.

Уз госта библиотеке, у програму су учествовали и Ненад Грујичић и Бошко Петров, модератор програма била је Весна Живковић.  

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГА КОЛА О ДОБИТНИЦИМА НАГРАДЕ ''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ'' ЗА 2018.


 

slika

Престижна награда Бранковог кола, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбољe песничкe књигe на српском језику у 2018. години, равноправно је припала, за књиге изабраних песама: Бошку Сувајџићу и Ивану Лаловићу, и за нове самосталне збирке поезије: Јасни Миленовић и Саши Нишавићу.

Опширније ➨

ГРУЈИЧИЋ И МАРКОВ У БИБЛИОТЕЦИ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ У ЖИТИШТУ


 

slika

У библиотеци „Бранко Радичевић“ у Житишту, 14. новембра 2018. године, представљене су књиге Ненада Грујичића и Перице Маркова, „Матерњи језик“ (Просвета, Београд, 2018)  и „Песмице“ (Бранково коло, Сремски Карловци, 2018). 

Опширније ➨

У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНО „ВЕЛИКО ТОПЛО“ ИРЕНЕ ПЛАОВИЋ, ДОБИТНИЦЕ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“


 

slika

У Студентском културном центру у Београду, промовисана је књига песама „Велико Топло“ Ирене Плаовић у издању Бранковог кола. Ирена Плаовић је актуелна лауреаткиња престижне награде „Стражилово“ за поменуту књигу поезије. У дупке пуној сали СКЦ-а,  о књизи су говорили Милица Миленковић, Милош Живковић и Урош Ристановић, те Ненад Грујичић, као уредник и рецензент књиге. У неколико наврата, поезију из књиге „Велико Топло“ говориле су Ирена Плаовић и  млада песникиња Јана Петровић, из публике. 

Опширније ➨

ОДЈЕЦИ 47. БРАНКОВОГ КОЛА У НЕМАЧКОЈ


 

slika

 Lisje žuti veće po drveću,
    Lisje žuto dole veće pada;
     Zelenoga više ja nikada
     Videt neću! (...)

     Gelblich wird das Waldlaub auf den Höhen
     Gelb das Laub, es fällt zur Erde nieder,
     Grünen werde ich dasselbe niemals wieder,
     niemals sehen. (…)

        Перед смертью

    Листья желтые слетают с веток,
    Листья желтые летят все ниже...
    Я зеленых листьев напоследок
    Не увижу! (...)

Опширније ➨

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО 47. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА“ ВЕРИ КОВАЧ ВИТКАИ“

На Свечаном затварању 47. Бранковог кола, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, где се Алескије (Бранко) Радичевић школовао од 1835. до 1841. године, свечано је уручена „Велика повеља Бранковог кола“ оперској диви Вери Ковач Виткаи за животно дело,  „за надахнути допринос лепоти и животу поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.  Ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел.

Опширније ➨

ЧЕТВРТ ВЕКА ФИЛОЗОФСКОГ СИМПОЗИЈУМА НА БРАНКОВОМ КОЛУ


 

slika

У чувеној Карловачкој гимназији, на 26. Филозофском симпозијуму Бранковог кола отворена је тема „Појам узрочности“.  У програму учествује преко тридесет филозофа.  У поздравној речи, Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, подсетио је скуп на контуинуитет филозофског симпозијума на Бранковом колу, присећајући се незаборавних беседа чувених филозофа у Сремским Карловцима, Михаила Ђурића, Михајла Марковића, Љубивоја Тадића, Николе Милошевића, Симе Елаковића и других.  Они су нас одушевљавали својим умом и погледима, а потом напустили овај свет остављајући у аманет значајно дело за младе генерације филозофа који су ове године својим присуством видно освежили симпозијум. 

Опширније ➨

НЕСВАКИДАШЊИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН ЛАУРЕАТА НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“


 

slika

Осми дан 47. Бранковог кола протекао је у незаборавном „Песничком маратону“ на  другом по реду „Новосадском фестивалу књиге“ на отвореном простору, на  платоу Спенса.  У пријатној  вечери, као да се са Фрушке горе на Нови Сад спустио благи поветарац, чувени„стражиловац“, озарена публика је пратила нешто потпуно ново на песничкој и уметничкој сцени Новога Сада.  Обрадовани што наступају у таквом амбијенту, своје најбоље песме надахнуто су казивали ранији лауреати престижне награде  Бранковог кола „Стражилово“. Своје песме у два круга, прво по две а онда једну, казивали су песници-лауреати: Ранко Чолаковић, Иван Лаловић, Ивана Гађански,  Милан Ракуљ, Иван Деспотовић, Горан Гаврић Грга, Растко Лончар,   те домаћини фестивала Никола Раусављевић и Милан Ћосић.

Опширније ➨

ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ: СМИСАО ЗЕМАЉСКОГА ЖИВОТА


 

slika

У Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, у оквиру „Хришћанских тема“ на 47. Бранковом колу, било је говора о „Смислу земаљскога живота“.  У програму је требало да учествује и Владета Јеротић који је недавно напустио овај свет. 

Опширније ➨

ВИЦИ ДАРДИЋУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА“ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО


 

slika

На 47. Бранковом колу, у Градској библиотеци у Новом Саду, свечано је уручена „Велика повеља Бранковог кола“  драмском уметнику Витомиру Вици Дардићу за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и животу поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.  

Опширније ➨

АНДРЕЈ ЈЕЛИЋ МАРИОКОВ СА НОВОСАДСКИМ ГИМНАЗИЈАЛЦИМА


 

slika

На другом по реду програму „Песничка читања“ на 47. Бранковом колу наступио је угледни српски песник Андреј Јелић Мариоков, којем се далеке 1977. године појавила прва, веома  запажена књига песама „Раних годова прах“. Програм је био уприличен у прелепој сали Змај Јовине гимназије у Новом Саду.

Опширније ➨

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У ВОЈВОДИНИ СТАРОЈ


 

slika

У оквиру циклуса „Нематеријално културно наслеђе“ на 47. Бранковом колу, у Музеју Војводине у Новом Саду, пред многобројном публиком,  изведен је програм „Српска народна песма у Војводини старој“.  Учествовали су Весна Димић и Миодраг Миша Близанац – вокални солисти, Мића Јанковић –солиста на хармоници и Максим Мудринић, гајдаш.

Опширније ➨

ДУШКО НОВАКОВИЋ СА НОВОСАДСКИМ ГИМНАЗИЈАЛЦИМА


 

slika

Пети дан 47. Бранковог кола започео је програмом „Песничка читања“ у гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду. Гостовао је угледни српски песник Душко Новаковић чија се прва књига „Зналац огледала“, у чувеној едицији „Пегаз“ Књижевне омладине Србије, појавила 1976. године.  У препуној свечаној сали гимназије, уз велику пажњу и аплаузе за сваку прочитану песму,  сусрет је протекао у знаку узајамног разумевања и поштовања. То је поезија у којој ни једна реч не смета другој, већ граде хармоничан и природан однос у уметничком распореду смисла, оно што песник жели да каже с песмом која има „главу и реп“.  

Опширније ➨

НЕСВАКИДАШЊЕ ПОЕТСКО-МУЗИЧКО ВЕЧЕ


 

slika

У оквиру новог циклуса „Цветник за душу“, на 47. Бранковом колу, у Градској библиотеци у Новом Саду, приређено је поетско-музичко вече „Поезија под чашама“. Млада рецитаторска дружина „Међу нама“ (Никола Раусављевић, Јована Крстића и Милана Ћосић), која постоји неколико година,  на изузетан начин, надахнуто и професионално,  преставила је и говорила поезију Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Владислава Петковића Диса, Тина Ујевића, Десанке Максимовић, Мирослава Антића и других антологијских песника, али и песме сасвим младих песника који су своје прве књиге објавили у Бранковом колу, попут награђиваног Растка Лончара. Казивачи поезије су изненадили публику казујући и своје песме.

Опширније ➨

ПЕСНИЧКИ ТУРНИР У ШАХУ БРАНКУ У ЧАСТ


 

slika

У недељу, 9. септембра, на 47. Бранковом колу, на Стражилову, у ресторану „Бранков чардак“ , одржан је 31. песнички турнир у шаху.  Овај у свету јединствени турнир песника у шаху основан је у Бранковом колу пре три деценије на основу податка о Бранку Радичевићу, који пронашао Ненад Грујичић: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре“ (Јован Ђорђевић о Бранку поводом сусрета у Земуну 2. априла 1849. године).

Опширније ➨

Свечано уручење награде "Стражилово"


 

slika

У преподневним сатима, на „рајском Стражилову“ свечано су уручене престижне награде „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене  у Бранковом колу.  Поред Бранковог споменика (рад Јована Солдатовића) , код „Бранковог чардака“, награде су примили: Перица Марков за књигу „Песмице“, Ивана Стојић за збирку„Путник са Тачком“, Ирена Плаовић за књигу „Велико Топло“ и Милош Пуђа за првенац „Колска игра“.

Опширније ➨

Свечано отварено 47. Бранково колo


 

slika

У најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, у којој се Алескије (Бранко) Радичевић школовао од 1835 – 1841. године, свечано је отворено 47. Бранково коло, највећа песничка и културна манифестације те врсте у нас и у региону. Чувени фестивал отворио је угледни књижевник Милисав Савић својом беседом о Бранку Радичевићу.

Опширније ➨

Владета Јеротић на Бранковом колу - 30 година непрекидне сарадње


 

slika

Погледати галерију

Опширније ➨

„ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“ ВЕРИ КОВАЧ ВИТКАИ И ВИЦИ ДАРДИЋУ


 

slika

На завршној седници жирија Бранковог кола (Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел),  27. августа, за „непрекинуту и узвишену сарадњу“ током протеклих деценија чувене песничке и културне манифестације, једногласно су проглашени нови лауреати ''Велике повеље Бранковог кола''  за 2018. годину.

То  су  оперска уметница Вера Ковач Виткаи и драмски уметник Витомир Вицо Дардић, дугогодишњи учесници, пријатељи и градитељи Бранковога кола. Обоје награђених уметника равноправно и заслужено  добијају ово престижно признање за оригинални и врхунски стваралачки печат на јавној културној сцени.

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“


 

slika

На завршној седници 20. августа 2018. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда ''Стражилово'' за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу припадне следећим ауторима: Перици Маркову за књигу „Песмице“, Ивани Стојић за збирку песама „Путник са тачком“ и Ирени Плаовић за књигу поезије „Велико Tопло“. Награда „Стражилово“ за најбољи песнички првенац припала је Милошу Пуђи за збирку песама „Колска игра“.

Опширније ➨

Нова прва књига песама у издању Бранковога кола МИЛОШ ПУЂА: КОЛСКА ИГРА


 

slika

Песнички првенац Милоша Пуђе, Колска игра, доноси песнички таленат који сија старачким искуством, односно, из рукописа избија симбиоза poete vatesa и poete doctusа, младога човека са прекогнитивним (пророчким) моћима и, у исти мах,  веома ученог и образованог, са видљиво присутном ерудицијом, нарочито из сфере старогрчке и староримске митологије, и књижевности уопште, а тиме и из побочних интелектуалних светова који врхуне својеврсном филозофском светлицом. 

Опширније ➨

МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" ОЛГИ МАРТИНОВОЈ - ОДЈЕЦИ


 

slika

 

 

Опширније ➨

РУСКА ПЕСНИКИЊА ОЛГА МАРТИНОВА ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"


 

slika

Престижна међународна песничка награда „Бранко Радичевић“ припала је ове године угледној руској песникињи Олги Мартиновој. 

Опширније ➨

МИЛИСАВ САВИЋ ОТВАРА 47. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, својом беседом о Бранку Радичевићу, отвориће угледни српски писац Милисав Савић, којем ће том приликом, за укупно књижевно дело,  бити свечано  уручено највише признање Бранковога кола, „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића).

Опширније ➨

БЕЗ КАТАНЦА НА УСТИМА


 

slika

 

 

 

Опширније ➨

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА „ПЕЛАГИЋЕВ РУНОЛИСТ“ НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ


 

slika

Бањалука, 24. мај 2018.

У вјећници Банског двора у Бањалуци свечано је, по јубиларни пети пут,  уручена престижна награда „Пелагићев рунолист'' Ненаду Грујичићу, за цјелокупно књижевно дјело.  Оснивачи награде су Књижевна заједница „Васо Пелагић'' – Бањалука и Завичајно удружење ''Змијање''  – Бањалука.  Награда је оличена у дипломи-повељи, новчаном износу и умјетничкој слици за Ликовне колоније ''Змијање''.

Опширније ➨

ПРОМОВИСАН ''МАТЕРЊИ ЈЕЗИК'' У БЕОГРАДУ


 

slika

Култна песничка књига која је први пут штампана пре 40 година, ''Матерњи језик'',  као књижевни првенац Ненада Грујичића,  наставља свој младалачки живот и не престаје да изазива пажњу љубитеља књижевности и песничке уметности.  То је књига о којој је, већ при њеној појави, писало неколико десетина истакнутих критичара и песника у бившој Југославији, и то се наставља до данашњих дана.

Опширније ➨

ПРОМОЦИЈА "МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" У ПРОСВЕТИНОЈ КЊИЖАРИ "ГЕЦА КОН" У БЕОГРАДУ


 

slika

Четвртак, 17. мај у 13 часова

Књижара ''Геца Кон'', Београд

Кнeз Михаилова бр. 12

 

40 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА КЊИГЕ ПЕСАМА ''МАТЕРЊИ ЈЕЗИК''

 

ПРОМОЦИЈА

 

Ненад Грујичић: 

Матерњи језик (четврто допуњено издање)

Просвета, Београд, 2018.

 

Учествују:

Мина Ђурић

Ирена Плаовић

Иван Деспотовић

Душан Захаријевић

и аутор

Опширније ➨

ЧЕТВРТО ИЗДАЊЕ „МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА


 

slika

У београдској Просвети појавило се четврто допуњено издање књиге песама „Матерњи језик“ Ненада Грујичића.  Овај песнички првенац први пут је штампан 1978. године у едицији „Пегаз“ Књижевне омладине Србије изазивајући неуобичајено велику пажњу критике и публике широм претходне Југославије.  Одмах по изласку, у најважнијим часописима и листовима, почев од Београда и Новог Сада преко Сарајева и Сплита, све до Скопја, и у другим срединама,  о књизи је писало неколико десетина критичара и песника. 

Опширније ➨

У НОВОМ САДУ ПРОМОВИСАНА АНТОЛОГИЈА „ПЈЕВАЈ, ОРИ, ПРОЗОРЕ ОТВОРИ“ У ИЗДАЊУ РТС-а и БРАНКОВОГ КОЛА


 

slika

У Културном центру Новог  Сада, у препуној сали,  промовисана је антологија крајишких ојкача  ’’Пјевај, ори, прозоре отвори’’ Ненада Грујичића, у издању РТС-а и Бранковог кола. Реч је о шестом допуњеном издању у којем се налази 2000 ојкача, за око 600 више него у претходном.

Промоцији је присуствовала петочлана екипа РТС-а која се снимила цео програм у намери да направи и ускоро емитује специјалну емисију посвећену овој антологији и феномену крајишке ојкаче.

Опширније ➨

НОВО ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ ''ПЈЕВАЈ, ОРИ, ПРОЗОРЕ ОТВОРИ'' НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА


 

slika

После промоције на Београдском сајму књига и у Библиотеци Града Београда, на реду је треће представљање антологије крајишких ојкача ''Пјевај, ори, прозоре отвори'' (Радио-телевизија Србије и Бранково коло, 2017), у Културном центру Новог Сада. Ова Грујичићева антологија је, заједно са његовом антологијом српске избегличке поезије ''Прогнани Орфеји'' у издању Бранковога кола, понела високо признање  - награду ''Сава Мркаљ''.  Ова нова промоција послужиће РТС-у, који ће бити присутан са својом петочланом екипом,  да направе специјалну емисију о антологији Ненада Грујичића и феномену ојкаче.

Опширније ➨

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНИ ''ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2018''


 

slika

ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ...

На дан рођења Бранка Радичевића,  28. марта, свечано су затворени ''Пролећни Бранкови дани 2018'' који су трајали од 15. до 28 марта.  У Сремским Карловцима, У основној школи ''23. октобар'' приређен је програм у част 194. рођендана Алексија (Бранка) Радичевића. 

Опширније ➨

ПЕСМЕ ПАНОНСКИХ СРБА


 

slika

Несвакидашње вече на ''Пролећним Бранковим данима 2018''

У оквиру традиционалног циклуса Бранковог кола ''Нематеријално културно наслеђе Срба'', на ''Пролећним Бранковим данима 2018'', у препуном Музеју Војводине, представљена је тема ''Песме поанонских Срба'',  са мотом по називу чувене песме ''Ја сам Србин, српски син'' Јована Суботића (1817-1886).

Опширније ➨

Сусрет са песником Николом Шантом на ''Пролећним Бранковим данима 2018''


 

slika

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРЕСУДАН ЗА ПОЕЗИЈУ

У чувеној рубрици Бранковог кола ''Сусрет с песником'', у новосадској гимназији ''Исидора Секулић'', на ''Пролећним Бранковим данима 2018'' наступио је угледни песник и писац Никола Шанта (1959, Ђурђево у Војводини).  Пише на русинском, којим говори само петнаест хиљада људи, и на српском језику. Објавио је шест књига песама, три драме, два романа и књигу есеја. Ради као одговорни уредник издања на русинском језику у новинско-издавачком предузећу ''Руске слово'' у Новом Саду. Члан је редакције књижевног часописа ''Траг'' у Врбасу. Један је од покретача хришћанског часописа ''Звона'' на русинском и украјинском језику. Радови су му преведени на руски, украјински, македонски, румунски, словачки и мађарски језик.

Опширније ➨

Svetski dan poezije na ‘’Prolećnim Brankovim danima 2018’’


 

slika

PROMOVISANE ČETIRI NOVE KNJIGE BRANKOVOG KOLA

Svetski dan poezije na ''Prolećnim Brankovim danima 2018'' protekao je u punoj  Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Predstavljene su četiri za ovu priliku štampane knjige pesama u izdanju Brankovog kola. U pozdravnoj reči, pesnik Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, ukazao je na jedinstvenost projekta Brankovog kola  na globalnom planu –  sa četiri sveže knjige pesama štampane za 194. rođendan Aleskija (Branka) Radičevića, a pripremljene za promociju na Svetski dan poezije na ’’Prolećnim Brankovim danima 2018’’.

Опширније ➨

МЛАДОЛИКА ПРОМОЦИЈА ЛИСТА ''БРАНКО''


 

slika

На ''Пролећним Бранковим данима 2018'', промоција јубиларног 110. броја листа ''Бранко'' ђака и професора Карловачке гимназије одржана је у чувеној Спомен-библиотеци ове најстарије српске школе у своме рангу, где се налазе и приватне библиотеке чувених карловачких ђака, а међу њима и Бранковог оца Тодора Радичевића, Лукијана Мушицког и других.

Опширније ➨

Са ''Пролећних Бранкових дана 2018''


 

slika

ДРАМСКО КАЗИВАЊЕ ИВЕ АНДРИЋА

У наставку ''Пролећних Бранкових дана 2018'' приређено је драмско казивање фрагмената из романа ''На дрини Ћуприја'' Иве Андрића у свечаној сали угледне  новосадске гимназије ''Јован Јовановић Змај'', друге по старини у Срба.

Опширније ➨

ПРОМОВИСАН ЧАСОПИС ''СРП'


 

slika

 

На ''Пролећним Бранковим данима 2018'' промовисан је часопис за књижевност и уметност ''Срп'' из Републике Српске.  Поздрављајући госте из Републике Српске, председник Бранковог кола Ненад Грујичић  истакао је да Бранково коло и те како води рачуна о целини екавско ијекавског јединства српске културе. Оно је досад објавило преко двадесет песничких књига и доделило знатан број угледних награда (''Стражилово'' и ''Печат вароши сремскокарловачке'')  талентованим и вредним песницима ијекавског језичког израза преко Дрине.

Опширније ➨

СВЕЧАНО ОТОВОРЕНИ "ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2018."


 

slika

ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО...

Уручена престижна награда ''Печат вароши сремскокарловачке'' Владану Ракићу и Милану Пађену за књиге песама ''Капија времена'' и ''Пут без путоказа''.

Опширније ➨

АПЛАУЗИ ПЕСНИЦИМА БРАНКОВОГ КОЛА НА САЈМУ КЊИГА У НОВОМ САДУ


 

slika

На Међународном сајму књига у Новом Саду наступило је Бранково коло са својим актуелним лауреатима награде ''Стражилово'' и међународне награде ''Бранко Радичевић''. 

Опширније ➨

ПРОГРАМ "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2018."


 

slika

Програм манифестације можете преузети овде.

Опширније ➨

БРАНКОВО КОЛО НА МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ


 

slika

На главној бини Међународног салона књига у Новом Саду, 8. марта 2018. године,  у 15 часова биће представље награђена песничка издања  Бранковог кола:

Опширније ➨

Ненад Грујичић поред Бранкове бисте у Славонском Броду, 1984.


 

slika

Опширније ➨

У СУСРЕТ ''ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2018''


 

slika

Опширније ➨

Ирена Плаовић: Велико Топло


 

slika

 

 

 

Опширније ➨

Горан Гаврић Грга: Записи са малтешке хриди


 

slika

 

 

Опширније ➨

Перица Марков: Песмице


 

slika

Опширније ➨

Ивана Стојић: Путник са тачком


 

slika

Опширније ➨

Владан Ракић и Милан Пађен лауреати "Печата вароши сремскокарловачке"


 

slika

 

Престижна награда Бранковог кола ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбољe песничкe књигe на српском језику у 2017. години, равноправно је припала двојици песника: Владану Ракићу, за књигу изабраних песама  ''Капије времена'' (Метафизика и КПЗ Београда) и Милану Пађену за збирку поезије ''Пут без путоказа'' (Српско културно душтво ''Зора'' и КЗК, Београд). 

Опширније ➨

Песник Бранковог кола, Растко Лончар, у чувеној "Политикиној" рубрици "Ово је била њихова година"


 

slika

 

Млади песник Растко Лончар,  аутор првенца ''Нерви од фолфрама'' у Бранковом колу, добио је значајно  признање листа ''Политика'':  уврштен је у чувену новогодишњу рубрику ''Ово је била њихова година''! Представљен је као најуспешнији млади аутор на пољу књижевности у Србији 2017. године.  Растко Лончар је за свој песнички првенац,  проглашен најбољим на српском језику,  добио две престижне награде: ''Стражилово'' и ''Матићев шал''.

Опширније ➨

Ненаду Грујичићу награда "Пелагићев рунолист" за целокупно дело


 

slika

 

Књижевник Ненад Грујичић, родним коријенима Крајишник са новосадском адресом, пјесник, прозни писац, есејиста, антологичар и полемичар, културни посленик, пети је добитник награде „Пелагићев рунолист“ која се од 2011. године додјељује у Бањалуци.

О овогодишњој награди је одлучивао жири у саставу Мирко Вуковић, предсједник и чланови – Зоран Хр. Радисављевић и Милан Ракуљ. Награду, која се састоји од умјетничког дјела једног од учесника Ликовног саборовања „Змијање“ и грамате, додјељују Књижевна заједница „Васо Пелагић“ и Завичајно друштво „Змијање“, из Бањалуке.

Опширније ➨

Награда "Сава Мркаљ" Ненаду Грујичићу


 

slika

 

 

 

Опширније ➨

Беседа Стевана Тонтића на Свечаном отварању 46. Бранковог кола


 

slika

Опширније ➨

СВЕЧАНО ОТВОРЕНО 46. БРАНКОВО КОЛО


 

slika

Опширније ➨

ПЕСНИКУ БРАНКОВОГА КОЛА, РАСТКУ ЛОНЧАРУ, И НАГРАДА ''МАТИЋЕВ ШАЛ''


 

slika

Опширније ➨

"Велика повеља Бранковог кола" Владети Јеротићу и Милану Плетелу


 

slika

Опширније ➨

САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ ''СТРАЖИЛОВО'' 2017.


 

slika

Опширније ➨

Песник Стеван Тонтић отвара 46. Бранково коло


 

slika

Увелико трају програмске припреме за 46. Бранково коло, које ће трајати од 8. до 18. септембра у Сремским Карловцима,  на Стражилову и у Новом Саду. У оквиру тридесет разноврсаних програма, у десет јединствених амбијената и простора, наступиће неколико стотина песника, писаца, музичких и драмских уметника, филозофа и духовника разних генерација. 

Опширније ➨

У сусрет 46. Бранковом колу


 

slika

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" 2017.

 

Опширније ➨

Песнички првенци у Бранковом колу


 

slika

У Бранково коло стигла су јуче три свеже штампана песничка првенца и најављено је 46. Бранково коло које ће трајати од 8-18. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

 

Опширније ➨

Пролећни Бранкови дани 2017. у медијима


 

slika

Програм манифестације можете преузети овде.

Пролећни Бранкови дани од 15. до 28. марта

Пјесници пјевају у част Бранка Радичевића

Видео: Гостовање Марије Слобода у емисији „Разгледнице“ РТВ1: Од сутра „Пролећни Бранкови дани 2017.“

Аудио снимак: Гостовање Ненада Грујичића у емисији „Поводом“ РТВНС1 

„Печат вароши сремскокарловачке“ Прерадовићу и Кордићу

Бранков „Печат“ Кордићу и Прерадовићу

„Печат“ Кордићу и Прерадовићу

„Пролећни Бранкови дани“ почели у Сремским Карловцима

Почели „Бранкови дани“

Културни куриозитет прве врсте на „Бранковом колу“

Jутарњи програм РТС1: Пролећни Бранкови дани

Интервју са Милошем Кордићем: Никад се нисам гурао у редовима за награде

Велико интересовање за првенац Растка Лончара

Представљен песнички првенац „Нерви од волфрама“ Раста Лончара

Интервју са Ранком Прерадовићем

Упознајте Растка Лончара, аутора збирке „Нерви од волфрама“

У част Радичевића промовисана нова дјела „Бранковог кола“

Промовисане књиге „Кућишта“ Саве Крнета и „На шкрге“ Ивана Лаловића

Јелена Марићевић: „Пандорина музичка кутија“ ( о књизи „Нерви од волфрама“ Растка Лончара)

Свечано затворени Пролећни Бранкови дани 2017.

Свечано затворени Пролећни Бранкови дани 2017.

Опширније ➨

45. Brankovo kolo


 

slika

Комплетан програм можете преузети овде.
 

Опширније ➨

Пролећни Бранкови дани 2016.


 

slika

Алексије Радичевић рођен је у Славонском Броду 15. марта, по старом, или 28. марта, по новом календару, 1824. године. Од 1830. до 1835. године живео у Земуну и учио српску па онда немачку основну школу. У најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимнази­ји, школовао се од 1835. до 1841. године. У Темишвару учи ''мудрословије'' од 1841. до 1843. године, када одлази у Беч да учи право. Приликом изласка његове прве књиге, ''Песме'', у Бечу 1847. године, са грчког језика (Алексиос) преводи своје име на српски – Бранко.

Преузми програм овде.

Опширније ➨

Ненад Грујичић уручује Бранкову статуету Ђорђу Сладоју


 

slika

Беседом песника Ђорђа Сладоја о Бранку Радичевићу, свечано је отворено 44. Бранково коло у најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, где се Алексије (Бранко) школовао од 1835. до 1841. године. Поред осталог, Сладоје је истакао: ''Нема сумње да је Бранко најбоље пјесме написао пред крај свог потресно кратког живота.

Опширније ➨

Весна Чипчић уручила награду Енесу Кишевићу


 

slika

Престижна међународна награда ''Бранко Радичевић'' свечаноје уручена угледном песнику Енесу Кишевићу из Загреба. У част лауреата, позната драмска уметница Весна Чипчић, прошлогодишња добитница ''Велике повеље Бранковог кола'', свечано је уручила песнику диплому ''Бранко Радичевић''.

Опширније ➨

''Велика повеља Бранковог кола'' Михајлу Миши Јанкетићу


 

slika

У најстаријој српског гимназији, у Сремским Карловцима, свечано је уручена ''Велика повеља Бранковог кола'' истакнутом драмском уметнику Михајлу Миши Јанкетићу ''за надахнути допринос развоју и лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према поезији и песницима на трагу вечно младог талента Бранка Радичевића''. 

Опширније ➨


 

slika

ДВЕ АНУШИЋЕВЕ ПЕСМЕ 

И после Свечаног отварања јубиларног 50. Бранковог кола, у башти палате „Илион“ у Сремским Карловцима, где се иначе налазе просторије Завичајног музеја и Бранковога кола, настале су многе лепе и значајне фотографије, међу којима и ова: Анђелко Анушић и Грујичићи, тако ћемо је назвати. На фотографији су и моји синовци, Даничина браћа: Драган, Никола и Срђан.

Опширније ➨