Нови Сад, 20. мај 2022.
ВЕДРАНА АДАМОВИЋ О СТРАДАЊУ СРБА У ПРИЈЕДОРУ, ПОТКОЗАРЈУ И НА КОЗАРИ
У оквиру манифестације „Представљање града Приједора“, у Културном центру Новог Сада промовисана је књига Ведране Адамовић „Године страдања 1941/42.“ у издању Музеја Козаре у Приједору. О књизи су говорили Ненад Антонијевић из београдског Музеја жртава геноцида и ауторка Ведрана Адамовић из Приједора. Говорећи о значају ове књиге која се појавила осамдесет година после геноцида у Поткозарју и на Козари, Антонијевић је навео њен садржај: “Успостављање власти НДХ“, „Успостављање власти НДХ у Приједору 1941. године“, „Три правца рјешавања српског питања,“ „Илиндански покољ у Љубији и околини 1941.“, „Страдање Срба жељезничара у данима Илинданског покоља“, „Прилике у Приједору до првог ослобођења града 16. маја 1942“, „Битка на Козари и акција чишћења Козаре“, „Сабирни логор у Циглани“, „Покољ у Великом Паланчишту и Горњем Јеловцу – октобар 1942.“, Страдање Јевреја у Приједору 1941/42.“, „Мјеста незаборава, култура сјећања – култура трајања“.
Прво издање ове монографије објављено је поводом 75 година од највећег страдања српског народа Поткозарја током Другог светског рата. Друго издање монографије „Године страдања 1941/1942“, појавило се 2020. године и из разлога што је прво издање било штампано у свега неколико десетина примерака. Међутим, нови, већи тираж био је неопходан и због тога „јер смо сведоци све чешћих негирања геноцида над Србима“ (В. Адамовић). Затим је ауторка додала: „Нова истраживања која сам урадила у међувремену освијетлила су још нека питања провођења геноцидних мјера усташа и окупатора у Приједору и Козари током 1941/42.“
На фотографији: Ведрана Адамовић и Ненад Грујичић после промоције монографије, 20. маја 2022.
Младен Стојановић
МАГЛЕ
Нико не зна одакле су
Магле пале
Сиве, мокре,
И покриле суве, гладне.
И сан, звезде, смрт и ноћи
Као бивство
Свих авети,
И гомиле звездâ жељне.
На подножју свести пале
Кратком смрћу,
Опојале
Умор жедних, и заспале.
Па заборав срећних дана,
Плач и песма,
Глад и срећа,
Под мокри су вео пале.
Милиони звезда трепте
И гасе се,
Док гомиле
Страхом прате покров сиви.
(1915)