Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

СВЕЧАНО УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ" ХУСЕИНУ ДЕРВИШЕВИЋУ

slika

Сремски Карловци 20. септембар 2021.

СВЕЧАНО ЗАТВОРЕНО ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

 

Јубиларно 50. Бранково коло успешно је приведено крају у Сремским Карловцима, месту школовања Алексија (Бранка) Радичевића у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији. Одржано је Свечано затварање великог песничког, духовног и културног фестивала који је трајао од 10. до 20. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. 

На Свечаном затварању јубиларног 50. Бранковог кола главни догађај било је свечано уручење  Међународне песничке награде „Бранко Радичевић“. Овогодишњи лауреат је Хусеин Дервишевић из Босне и Херцеговине. Досадашњи добитници били су из Русије, Велике Британије, Немачке, Грчке, Француске, Румуније,  Швајцарске, Мађарске, Хрватске, Јерменије, Црне Горе...

Видно обрадован и узбуђен, Дервишевић је захвалио домаћину на тако високом признању у знаку имена Бранка Радичевића који од раног детињства у Бихаћу представљао његову лектиру. Навео је и занимљив детаљ из прича свога земљака Крајишника, комшије из Хашана, Бранка Ћопића који је говорио да је име добио по Бранку Радичевићу много популарном у младости. На неким од ранијих својих гостовања на  Бранковом колу,  на Стражилову и у Карловачкој гимназији,  Дервишевић је говорио песму посвећену Бранку Радичевићу, што је и сада поновио.

Председник Бранковог кола, Ненад Грујичић, као главни облик награде, предао је лауреату у руке свежу, управо штампану, нову књигу песама Хусеина Дервишевића „Понављање градива“ у издању Бранковога кола. Нагласио је да Сремски Карловци и Бранково коло имају моћ да створе, како су неки ранији лауреати већ рекли, „произведу“ песнике, па тако и њихове значајне књиге, што је у овом случају избор из поезије Хусеина Дервишевића поводом Међународне награде „Бранко Радичевић“.

Као песничко уздарје угледном  лауреату из Бихаћа, наступиле су песникиње и песници Бранковога кола: Јелена Алексић, Јулија Капорњаи и Филип Божић Дејановић, говорећи своје репрезентативне песме из ранијих и нових књига.

Млада драмска уметница Даница Петровић, осим читања образложења жирија за награду, говорила је надахнуто две антологијске Бранкове песме: „Девојка на студнецу“ и „Укор“. Лауреат Дервишевић  повремено је "ускакао" и заједно с глумицом говорио напамет Радичевићеве стихове: " `де си данче мио, `де си сунце огрејано, `де си досад био". Дабоме, ту је и дугогодишњи одани сарадник Бранковог кола,  глумац Бошко Петров са интерпретацијом Бранкове песме која почиње чувеним стиховима „Никад није вито твоје тело,/ рука моја млада обавила“.

 Већ уходану на Бранковом колу „уметничку вињету“ приредили су млади флаутисти (дуо): Катарина Теофанов и Урош Гргић, у класи проф. Јасне Марковић Вујановић из Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Посебну духовну боју дао је млади квартет Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ који је извео композицију „Симонида“ Љубе Манасијевића. Дабоме, наступили су и незаобилазни даровити ђаци-песници Карловачке гимназије: Хелена Будимир, Ива Максимовић и Исидора Антонијевић.

 

Јубиларно 50. Бранково коло радосно је „протутњало“ кроз десетак дана по изузетно лепом сунчаном  времену, дар Божји на отвореном простору у Башти Бранковога кола (поред јединствене Палате „Илион“ која захтева и унутрашњу рестаурацију), у зеленилу бујних крошања и поред извора „Патријарховац“ подигнутог далеке 1864. године, чији је заштитиник Свети Јован Крститељ.

Пре свега - песници, они су барјактари сваког Бранковог кола: Анђелко Анушић (беседио о Бранку и свечано отворио јубиларно Коло, добитник "Статутете Бранка Радичевића"), Стеван Тонтић,  Петер Фелкер (Немачка), Слободан Зубановић, Радомир Стојановић, Иван Лаловић, Милан Ракуљ, Драгица Стојановић, Бранислав Зубовић, Зоран Хр. Радисављевић, Растко Лончар, Никола Раусављевић, Милан Ћосић, Зденка Валент Белић, Милан Громовић, Милош Пуђа и други, на чувеном „Стражиловском митингу поезије“. Одлазак на врх Стражилова до Бранковог старог споменика и гроба представља песничко-духовно ходочашће у којем су, након много година, поново учествовали ђаци Карловачке гимназије која ове године обележава 230. годишњицу постојања.  

Дабоме, ту су били и они, најмлађи песници, талентовани ђаци Карловачке гимназије, по први пут сабрани у једну панораму поезије коју је ексклузивно за ову велику годишњицу, једну и другу, објавило Бранково коло:  Хелена Будимир,  Алекса Вилић, Николина Дикић, Ива Максимовић, Наталија Ђорђевић и Исидора Антонијевић. Они су наступали неколико пута на 50. Бранковом колу уз асистенцију своје вредне професорице др Маје Стокин, чиме смо желели да дамо манифестацији печат бранковске  младости и генијалности,  које су потекле управо из Карловачке гимназије. А у Спомен–библиотеци најстарије наше гимназије, школски час на немачком језику одржао је гост из иностранства, угледни песник Петер Фелкер.

Славна драмска, телевизијска и филмска глумица Светлана Бојковић добитница је "Велике повеље Бранковог кола" која јој је била уручена на Свечаном отварању јубиларног 50. Бранковог кола, у знак вишедеценијске незаборавне сарадње, стваралачке лепоте и песничке љубави. 

Велику захвалност за вишегодишњу сарадњу и овога пута заслужују јединствени младолики Хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада, на челу са несвакидашњим диригентом и професором Јованом Травицом, чији ентузијазам и креативни квалитет досежу највише позитивне тачке уметничког ангажмана и јавног наступа и код нас и у свету.

Уручене су престижне награде Бранковог кола –  „Стражилово“, Бојани Кулиџан Громовић, Милану Вићићу, Јелену Вујановић и Филипу Божићу. Пусутни су били на Стражилову и неки актуелни лауреати „Печата вароши сремскокарловачке“, који су се пролетос окитили овим високим признањем (Р. Стојановић,  Б.Зубовић).

Монодрама „Прича о Десанки“ у извођењу младе глумице Данице Петровић, по тексту Растка Јевтовића, био је догађај за памћење, за лирски окадити душу – како рекоше жедни праве културе и поезије, програм којим је осветљена успомена на велику српску песникињу што је походила Бранково коло још од његовог првог издања 1972. године.

Пажње вредан је, дабоме,  и традиционални 29. Филозофски симпозијум на тему „Живот као филозофско и научно питање“. Учествовали: Зоран Аврамовић, Јован Бабић,  Борис Братина, Зоран Димић, Драго Ђурић, Слободан Кањевац, Вишња Кнежевић, Саво Лаушевић, Стеван Мићић, Петар Нуркић, Вања Суботић, Милан Попић, Уна Поповић, Душко Прелевић, Саша Ж. Радовановић, Горан Рујевић, Дејан Вук Станковић, Драган Хрнчић, Ненад Цекић, Давор Џалто, Срђан Шаровић и Стојан Шљука.

Посебну пажњу изазавао је долазак Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Порфирија, који је беседио о миру у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“. Први пут се догодило да један српски Патријарх одржи парастос песнику Радичевићу, овога пута заједно са епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и младим богословима. Долазак Патријарха српског Порфирија припада генези његових ранијих бројних наступа на Бранковом колу још из времена када је био игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“. Надамо се и верујемо да ће се доласци Патријарха српског господина Порфирија, у славу Божју, наставити на Бранковом колу.

Млади таленти из Музичке школе „Исидор Бајић“ красили су својим „уметничким вињетама“ цело јубиларно 50. Бранково коло уз инструменте флаута, кларинет и саксофон: Исидора Перуничић, Стефан Тодоровић, Вук Петровић, Катарина Теофанов и Урош Гргић.

Одржан је и 33. песнички шаховски турнир, ове године у форми "Шаховске симултанке – за поезију". Против младих талената на 24 табле играли су Жељко Медар (ФИДЕ мајстор), и Милан Гагић, актуелни омладински првак Србије из Новог Сада.

 

После успешно реализованог јубиларног 50. Бранковог кола, домаћин Ненад Грујичић, председник Бранковог кола,  рекао је поред осталог и ово:

"Била је велика привилегија учествовати у планирању и вођењу пројекта јубиларног 50. трајања Бранковога кола. У времену пандемијских и других ирационалности, успели смо без изостављања или одлагања и једног садржаја јубиларног 50. Бранковог кола да јавно представимо и у потпуности реализујемо замишљену целину пројкета.

Широк круг младих и искусних сарадника, вредних и талентованих гостију-учесника жељних врхунских наступа, те наш ентузијазам и наша вера, практичност и агилност, снажно осећање значаја јединствене песничке, духовне и културне мисије Бранковога кола и на тој основи постављених Сремскик Карловаца и Стражилова, представљали су предност у односу на учестала експериментална и естрадисана тумарања у покушавајима збрзаног етаблирања пошто-пото нечег „новог“ на јавној сцени.

Сремски Карловци и Стражилово, у аури бесмртног Бранка Радичевића, наслоњени на новосадско-београдску мрежу јаких институција, одавно представљају велики изазов за сваког путника намерника и градитеља културне слике нашег поднебља.  Хоћу да верујем да би садашња државна акција и напор за развој и културно уздизање Сремских Карловаца и Стражилова из вишедеценијског немара, уз радну поетику и формулу концепта Бранковога кола могли да уроде плодовима који ће остати у времену као сведочанство истинске посвећенсоти овом светом амбијенту духа и културе.

Ми смо поднебље и народ дисконтинуитета, па је сваки континуитет, попут ових педесет година Бранковога кола на пољу културе од огромне важности за Сремске Карловце и Србију. У Сремским Карловцима могу успети само реално постављени пројекти који су у сагласју са духовним вибрацијама српског Сиона и српског Парнаса испод свете Фрушке горе, али и ововременог пакета (пост)модерних могућности стваралачког израза. Затим – са реалним увидима у кративне културне капацитете становника данашњих Сремских Карловаца,  морамо се реално оријентисати наспрам такве локалне заједнице и њене потенцијалне публике за врхунске културне догађаје, те компетентних културних посленика и радника, стваралаца и визионара.

Данас ово чувено место нема ни девет хиљада становника, међутим, то не треба да онеспокојава. Близина Новог Сада и Београда омогућавају осмишљавање сложене и богате  сремскокарловачке и стражиловске тврђаве културе.  У време Алексија (Бранка) Радичевића, Сремски Карловци су имали дупло мање становника, па су ипак по својој духовној снази и просветно-културно-историјским дометима прочули се надалеко и васпоставили оригиналну животну слику у Аустроугарској.

С друге стране, сведок сам и оних збитија када су Сремски Карловци постајали „бермудски троугао“ за разне остапбендеровске авантуристе и минухаузеновске пустолове, осниваче разних "клубова", „центара“ и тзв. "галерија" заснованих на патетичном и пуком пресликавању туђих идеја које се нису могле накалемити и примити у специфичним Сремским Карловцима. Такви назови пројекти постајали су потемкиновска села рециклованих привида и потпуних промашаја.

Сетимо се преамбициозне изградње од стране државе једног позоришта у Сремским Карловцима пре тридесет година.  Из старих и славних карловачких кровова, деценију-две потом стршала је франкенштајновски недовршена грађевина нарушавајући ионако рањену душу запуштеног чувеног града са великим успоменама и надирућом влагом нове епохе. Сетимо се и тзв. „Института српског народа“ у просторијама Стефанеума, који је започео наоко солидно а онда се изгубио у лавиринту визија које нису биле реалне. Све то нестало је као велика утопија, збрисано из нашег времена, прогутано у дубинама поменутог карловачког „бермудског троугла“, ту испод Фрушке горе.

Успешно обележено и богато реализовано јубиларно 50. Бранково коло изванредан је увод у прославу 200. годишњице рођења Бранка Радичевића за три године (2024), што и за Бранково коло, и за Сремске Карловце, али и за целу Србију представља културни догађај и датум од националног значаја. До тада, уз пружену руку и понеки скромни савет из Бранковога кола, Организациони одбор за обнову и развој  Сремских Карловаца има идеалан период, историјску прилику да постигне конкретне и необориве резултате, да покаже да је био дорастао тако надахнутом и огромном задатку о коме сањају новије генерације."

 

                                                                                                             БРАНКОВО КОЛО