Данашње Бранково коло, поред осталога, наставља традицију чувеног сремскокарловачког листа Бранково коло (1895-1914). Иначе, за синтагму Бранково коло први пут се чуло 1847. године у Бечу, поводом поеме Ђачки растанак Бранка Радичевића. Тада је Алексије Радичевић, богодаровити песник, неуспешни студент права, а потом и медицине, одлучио да своју прву књигу, Песме, потпише именом које ће у преводу са грчкога језика (Алексиос) на српски гласити – Бранко.
Опширније ➨
Пишући књигу поводом пола века постојања Бранковога кола, пред очи ми неки дан искрсну, из мноштва на радном столу, једна стара фотографија, у дворишту Карловачке гимназије (15. Бранково коло, 1986). Поред Бранковог споменика, у пролазу, на фотографији: Гроздана Олујић, Дара Секулић, Тонко Маројевић и моја сарадница из Бранковога кола, Рада Петронијевић. Фотографију сачинио Гаврило Грујић. И тек ме озарише јаке паслике (не праслике) са фотосом у руци, а већ сутрадан освану тужна вест да је Дара Секулић преминула. Та фотографија ће се, ако Бог дâ, наћи у поменутој књизи ове или наредне године.
Опширније ➨
Појава подлистка Бранково коло 1972. године у новосадском листу Дневник представља чудесан гест тога времена поводом почетка једне нове културне манифестације. Подлистак је излазио 22, 23, 24. и 25. септембра. Одисао ентузијазмом и љубављу према поезији и песницима, уметности и култури, Сремским Карловцима, Стражилову и Бранку, у могућностима, осећало се, идеолошких ограничења и контроле од стране тадашње власти. С обзиром да је подлистак уређивао Мирослав Антић, то је целом пројекту давало још већи песнички и културни значај.
Опширније ➨
У сусрет 50. Бранковом колу, ево једне потребне каже. Од самог почетка, од 1. Бранковога кола 1972. године, Мирослав Антић је имао важну улогу на овој песничкој и културној манифестацији. Бранково коло се, коначно, као таква манифестација било установило и отргло од панађурских светковина и циркуских шатри које су шездесетих година прошлог века биле зацариле у Сремским Карловцима. Чак се крајем помнеуте деценије догодило и једно убиство на рингишпилу. Због тога је неколико година таква вашарска манифестација била забрањена.
Опширније ➨
У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу (од 10 до 20. септембра ове године) и 200. годишњици (2024) Радичевићевог рођења, бавићемо се повремено занимљивостима и важним детаљима везаним за овог јединственог и непревазиђеног српског песника. Тако, на пример, сећања на Алексија Радичевића представљају калеидоскоп различитих описа и призора, који су до дана данашњега остали нека врста енигме и недовољно расветљених поређења. Миша Димитријевић у својим несређеним успоменама на Бранка, штампаним у „Бранику“ 1887. године, каже: “Тако се мало о Бранку знало. Заиста чудновато!”
Опширније ➨
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије
