На самом отварању књиге Трећи круг снова Наташе Бундало Микић сусрећемо спасоносну песму под називом Имам песму, која предочава стваралачки процес, начин како се „хвата“ епифанија, како се пише, то јест пева: „Кад пожелим да је задржим, запишем/ Да не побегне/ Брзо утрчим у купатило/ Погледам себе у огледалу/ И почнем да рецитујем/ Тако сигурније делујем/ Тако храбро загризем/ То што ми се одједном/ Створило у глави/ Ту песму, неиспевану и крхку/ Пажљиво је придржим међу зубима/ Пажљиво и чврсто у исти мах/ Одлучно погледам у своје очи у огледалу/ И декламујем, декламујем/ Истрчим из купатила/ Хитро до најближе столице/ Уграбим оловку, мали папир/ И на колену/ Бележим, бележим, бележим/ Имам је!“
Опширније ➨
У сусрет 48. Бранковом колу, корице нове, треће по реду песничке књиге Наташе Бундало Микић „Трећи круг снова“. Ускоро у издању Бранковога кола!
Опширније ➨
У протеклих неколико деценија, сваки Мишин долазак на Бранково коло у Сремске Карловце и на Стражилово зрачио је истинском радошћу што се налази у обасјању вечно младог Бранка Радичевића и његових песама. Миша је био жедан поезије и гладан њеног присуства у свакодневном животу. Отуда је Сремске Карловце и Стражилово доживљавао као особена места српске поезије и културе у којима се преображавао у онај део себе који је вапио за апсолутним песничким остварењем, умивао се опипљивим митом српског Сиона и српског Парнаса. Он се хранио неусахлим духовним кореном Сремских Карловаца и вечитом свежином Стражилова, и њиховим симболима и природним темељима, које је Бог несебично даривао људима, а ови на махове, упрљани пролазним идеологијама и политикама, запуштали и заборављали.
Опширније ➨
Управо се у Бранковом колу појавио у штампаном облику рукопис духовне поезије, „Испоснице“, Милице Миленковић, писан са очигледном потребом да се у књижевној мисији, још у њеном младоликом лицу, не испусти привилегија завичајне духовне амблематике која поседује своју особену, а у нашем времену заборављену дубину и ширину. У томе је, намах, уочљив стваралачки напор ове вредне песникиње, њена духовна прозорљивост (и неминовност) да баш она замисионари на овај и овакав начин.
Опширније ➨
Милица Миленковић рођена је 1989. године у Нишу. Мастер филолог српске и компаративне књижевности, студије завршила на Филозофском факултету у Нишу. Објавила две књиге песама: Мање од длана (2012) и Via Militaris, Via Dolorosa (2013), а пре ових збирки роман Homunculi (2010), те књигу Критичка тумачења (2016). Приредила Сабрана дела Гордане Тодоровић (2018), као и Зборник радова Школе активног читања и креативног писања (2018). Поред низа признања, добитница је првих награда на Фестивалу поезије младих у Врбасу (2011) и Фестивалу културе младих у Књажевцу (2012), те Тимочке лире за најбољу песму на Радио Београду (2012). Лауреат награде Мирко Петковић за књижевну критику (2019). Оперативни уредник у часопису Бдење. Живи и ствара у Сврљигу.
Опширније ➨
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије
