ИЗАШАО ПРВЕНАЦ БОЈАНЕ КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 23.  јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, управо се појавио песнички првенац Бојане Кулиџан Громовић, "Небоглед",  у познатој едицији "Савремена поезија" Бранковога кола...

Овогодишњи јубилеј Бранковога кола врхуниће младим талентима, оним даровитим песницима којима је потребна институционална подршка у нашем друштву не баш тако склоном младим песницима и књижевницима, нарочито не онима који започињу своју неизвесну каријеру у амбијенту тзв. ријалити програма, кича и шунда у излозима наших књижара. Срећом, већ пет деценија постоји Бранково коло које окупља врхунске песнике, драмске, музичке и ликовне уметнике, као и филозофе и духовнике широког спектра интересовања. То је континуитет редак на нашој културној сцени која обилује разноврсним дисконтинуитетима и прекидима, наслеђеним из наше бурне историје. Дабоме, сећамо се и листа "Бранково коло" (1895 - 1914) који је основао чувени професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, српски приповедач, песник, есејиста, преводилац, публициста и новинар.

Доносимо рецензију у целини, то јест поговор овом првенцу из пера уредника Ненада Грујичића.

УРОЂЕНИ ДАР ЗА ПОЕЗИЈУ

Поезија је такав књижевни род да се одупире и самој књижевности. Та онтолошка независност поезије наспрам других родова (жанрова) представља круцијално њено духовно својство. Тако можемо за Бојану Кулиџан Громовић одмах казати да је одвајкада била песникиња, то јест рођена као песничка душа.

Песнички првенац Небоглед доноси разрогачен поглед на свет, отвара зоне зачуђености над животом као творевином без премца. Сусрећемо се са песмама које живот значе, где вера у то што се пева добија димензије култа. Вера у песничку реч, у моћ песничког говора, главна је карактеристика ове првеначке књиге. Отуда и питање, зашто се поетеса раније није појавила са самосталном књигом на савременој српској песничкој сцени.  Нема сумње да је могла, то јест постојале су песме за такав подухват.

ИЗАШАО ПРВЕНАЦ ФИЛИПА БОЖИЋА ДЕЈАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 23.  јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, управо се појавио песнички првенац Филипа Божића Дејановића, "Збогом, симболи" у познатој едицији "Савремена поезија" Бранковога кола...

Овогодишњи јубилеј Бранковога кола врхуниће младим талентима, оним даровитим песницима којима је потребна институционална подршка у нашем друштву не баш тако склоном младим песницима и књижевницима, нарочито не онима који започињу своју неизвесну каријеру у амбијенту тзв. ријалити програма, кича и шунда у излозима наших књижара. Срећом, већ пет деценија постоји Бранково коло које окупља врхунске песнике, драмске, музичке и ликовне уметнике, као и филозофе и духовнике широког спектра интересовања. То је континуитет редак на нашој културној сцени која обилује разноврсним дисконтинуитетима и прекидима, наслеђеним из наше бурне историје. Дабоме, сећамо се и листа "Бранково коло" (1895 - 1914) који је основао чувени професор Карловачке гимназије Павле Марковић Адамов, српски приповедач, песник, есејиста, преводилац, публициста и новинар.

Доносимо рецензију у целини, то јест поговор овом првенцу из пера песника Растка Лончара.

ОЧИМА КРОЗ СИМБОЛЕ

Могућност посматрања симбола као оружја једног ствараоца, код Филипа Дејановића се напушта у оном смислу у ком се и оружје оставља након рата – да би се њиме чувао мир. Естетско у природи човековој, и вечити преплетаји еросног са танатосним, чине нужним константно враћање и остављање симбола, као симбиозе материјалног и мисаоног.

Филип Дејановић, са друге стране, опраштајући се од њих, симболима само одузима ону апсолутну моћ носитеља свеапстрахујућег у песништву, и говори гласом генерације којој бригу представља чињеница да се интереси капитала за приватизовање свих исконских елемената сучељавају са питањима потребе дефинисања сопствености појединаца колико и народа.

КАДА ЈЕ РЕЦИТОВАЛА, ЊЕНИ СТИХОВИ ПРАЛИ СУ НАС ОД ИСКУШЕЊА И ГРЕХОВА

"Недељни Блиц", Београд, 20, јун 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу: ​           О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ, И НАОКОЛО

Пише: Ненад Грујичић

Када би Десанка Максимовић улазила у Карловачку гимназију, свечаност Бранковогa кола би се увећавала, а аура Сремских Карловаца расла, и  то би осећала цела културна Србија. А публика, ту присутна, и она поред екрана, добијала би појачани облик свести о значају таквога догађаја и места. Када би говорила своје песме, мењала је боју гласа, начин говора, све било је нова музика. Једноставно, код правих песника то се догађа, тренутак када се лате сопственога стиха пред публиком - преобразба бића, улазак у божанске привилегије.

ФИЛИП БОЖИЋ ДЕЈАНОВИЋ

Ускоро у едицији „Савремена поезија“ Бранковога кола, песнички првенац „Збогом, симболи“ Филипа Божића Дејановића,  који ће бити промовисан на јубиларном 50. Бранковом колу...

О самоме себи, за краћу биографију на корицама књиге, Божић Дејановић је написао: На овај свет овог пута дошао марта 1999. године у Нови Сад. Из породилишта изашао првог дана бомбардовања – од тада пацифиста. Одрастао као јединац, окружен породицом пуном љубави – тада научио да је у животу пре свега битно волети сваки дан. Похађао основну школу „Светозар Марковић Тоза“, средњу „Светозар Марковић“, уживао у обе, можда због тога често бркао имена. У настојању да боље разуме људску душу и патњу, тренутно на студијама психологије на Универзитету у Новом Саду, а са истим циљем у слободно време допушта мислима да му се роје испод чела. Машта.  Медитира. Чита. И пише. На крају крајева, само још један човек који живи живот са намером да полако ово „живи“ претвори у „је“.

БОЈАНА КУЛИЏАН ГРОМОВИЋ

Ускоро у издању Бранковога кола, у едицији „Савремена поезија“, првенац „Небоглед“  Бојане Кулиџан Громовић, који ће бити промовисан на јубиларном 50. Бранковом колу...

Ова млада песникиња рођена је 1988. године у Мостару. Основну и средњу школу похађала у Билећи. Основне и мастер студије завршила на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а мастер рад под називом ,,Фолклорна имагинација у Нечистој крви“ одбранила је 2014. године. Радила је као професор српског језика и књижевности у Чачку и Гучи. Мајка је троје деце, са породицом живи у Новом Саду, где је запослена у Гимназији „Светозар Марковић“. Пише поезију и прозу, објављује у периодици.

Ево нас над књигом која нуди разноврсну лепезу тематских боја: рефлексије са мотивима и питањима човековог постања и постојања, фантазмагорични блесци искуства, завичајни призори и снови, урбани свет са социјалним и друштвеним искушењима, људска бића као непредвидива и амбивалентна створења спремна  на све, човеков спољашњи и унутрашњи свет, љубавна поезија, однос мушког и женског принципа и, коначно, само песништво, то јест песма и стваралачки чин.