ПРОГРАМ-КАТАЛОГ 54. БРАНКОВОГ КОЛА

Отворити овде

МЛАДОЛИКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ТРИ ЈУБИЛЕЈА НА 54. БРАНКОВОМ КОЛУ

У живој успомени на великог песника српског романтизма, вечитог младића наше лирике, антологијског песника младости, овогодишње 54. Бранково коло трајаће од 5. до 19. септембра у Сремским Карловцима, Новом Саду и на Стражилову. Чувена песничка манифестација протицаће у знаку три важна јубилеја: 190. годишњице доласка Алексија Бранка Радичевића у Карловачку гимназију, 140. годишњице подизања првог споменика Бранку на Стражилову и 130. годишњице оснивања листа „Бранково коло“ у Сремским Карловцима.

Уз мото првог дана манифестације: „Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није“, беседом о Бранку Радичевићу у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, 54. Бранково коло свечано ће отворити угледни српски песник и писац Ласло Блашковић.  Сутрадан, на Стражилову на Бранковом гробу свећу ће прислужити и цвеће положити истакнути српски песник Живко Николић. Биће одржан и парастос Алексију Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима, као и хришћанска трибина на тему „О младости и вери“, говориће архимандрит Клеопа Стефановић.

ПРОМОВИСАН НАГРАЂЕНИ ПРВЕНАЦ ЈОВАНЕ АНЂЕЛИЋ

Сремски Карловци, 17. септембар 2025.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ БЕСЕДАРНИКА „СВЕЧАНЕ РЕЧИ“ И ПЕСНИЧКОГ ПРВЕНЦА „ПЛАВО ПРОЛЕЋЕ“

У библиотеци "Бранко Радичевић" у Сремским Карловцима у 11 часова одржан је данас у славу младости, њене животне лепоте и снаге програм 54. Бранковог кола посвећен 190. годишњици доласка Алексија Бранка Радичевића у Карловачку гимназију. Под мотом "Ој, Карловци, место моје драго,/ ко детенце дошао сам амо" представљен је беседарник "Свечане речи", зборник беседа изговорених на свечаним отварањима Бранковог кола (1972-2024). О овој реткој књизи говорио је Растко Лончар наглашавајући драгоценост оваквог беседарника на коме је деценијама предано радио Ненад Грујичић.
То је књига која ће за сва времена представљати неупоредив извор за проналажење нових и оригиналних погледа на поезију и живот Бранка Радичевића. У беседарнику "Свечане речи" налазе се златни прилози најугледнијих песника и писаца:  Перо Зубац, Стеван Раичковић, Мирослав Антић, Десанка Максимовић, Драгутин Тадијановић, Душко Радовић, Бошко Петровић, Дејан Медаковић, Матија Бећковић, Милорад Павић, Рајко Петров Ного, Слободан Селенић, Иван В. Лалић, Борислав Пекић, Слободан Ракитић, Светлана Велмар Јанковић, Душко Трифуновић, Стеван Тонтић, Миодраг Павловић, Ранко Рисојевић, Павле Поповић, Љубомир Симовић, Драган Колунџија, Иван Гађански, Владимир Јагличић, Милан Ненадић, Раша Попов, Милисав Савић и други.

У другом делу програма, под мотом: "Ја сам млада овде сада", промовисан је песнички првенац Јоване Анђелић "Плаво пролеће", овенчан престижном полувековном наградом "Стражилово" 6. септембра поред Солдатовићевог споменика Бранку на Стражилову.  Јована Анђелић ( Сивац, 2006) пре неколико месеци као ђак-вуковац положила је матуру у Карловачкој гимназији и уписала се на Београдски универзитет. Талентована млада песникиња која је израна већ наступала на Бранковом колу са треперавом и природном тремом прочитала је неколико својих изабраних песама из награђене књиге, сваку пратио је јак аплауз публике из препуне библиотеке са Бранковим именом у славним Сремским Карловцима.

О награђеној књизи "Плаво пролеће" говорио је млади песник и есејиста Данило Јовановић, такође аутор запаженог песничког првенца прошле године у Бранковом колу, за који је добио награду "Стражилово". И он је такође био ученик чувене Карловачке гимназије, и то ђак генерације, талентовани млади књижевник, поета најпре, сада студент Новосадског универзитета. Ево његовог текста „Плаво пролеће у свим годишњим добима“, изговореног данас на промоцији "Плавог пролећа" Јоване Анђелић на 54. Бранковом колу:

ОДРЖАН ФИЛОЗОФСКИ СИМПОЗИЈУМ НА 54. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 14. септембра 2025.

"ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНОСТ" - ТЕМА ДВАДЕСЕТ ТРИ ФИЛОЗОФА

На Бранковом колу без престанка већ три деценије одвија се чувени Филозофски симпозијум у сарадњи са Српским филозофским друштвом, ове године са темом "Традиција и савременост".

Под мотом из Бранкове поезије: "А у вече, у својој старости/ да се сетиш сунашца младости", у суботу 13. септембра у 11 часова, у свечаној сали славне Карловачке гимназије, почео је програм на 54. Бранковом колу које протиче у знаку три несвакидашња јубилеја: 190. годишњица доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију, 140. годишњица подизања првог споменика Бранку Радичевићу на Стражилову и 130. годишњица оснивања листа "Бранково коло" у Сремским Карловцима.

За дводневни Филозофски симпозијум "Традиција и савременост"  (13. и 14. септембар) своје радове пријавила су двадесет три учесника.

Пленарно предавање: Борис Милосављевић — Традиција и савременост. Методолошки проблеми тумачења прошлости: пример биографије и дела Бранислава Петронијевића (поводом 150. годишњице рођења).

ПРОМОЦИЈА НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ СЛАЂАНЕ МИЛЕНКОВИЋ НА 54. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 11. септембар 2025.

ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ПЕСАМА ОВЕНЧАНА "СТРАЖИЛОВОМ"

У сремскокарловачкој библиотеци "Бранко Радичевић" о награђеној књизи говорио Данило Јовановић, разговор водила Јована Анђелић и наступио хор "Сунчана јесен"

У сремскокарловачкој библиотеци "Бранко Радичевић", у "Соби Дејана Медаковића", данас је промовисана књига поезије Слађане Миленковић "Испричај себи", овенчана 6. септембра престижном наградом "Стражилово" на 54. Бранковом колу поред споменика Бранку, рад вајара Јована Солдатовића.

Промоцију награђене књиге украсио је сремскокарловачки хор "Сунчана јесен" са диригенткињом Властом Малешевић, који је полетно отпевао две композиције на Бранкове стихове: "Бранково коло" Јована Пачуа и "Сретан пастир" Исидора Бајића.

Модераторка Јована Анђелић, талентована млада песникиња, ове године матурирала у славној Карловачкој гимназији, иначе актуелна добитница награде "Стражилово" за песнички првенац који ће 17. септембра у истом простору библиотеке такође  бити промовисан на 54. Бранковом колу, поставила је песникињи Слађани Миленковић неколико виспрених питања о њеним почецима, првој, другој и - трећој књизи ("Потпис сна") објављеној у Бранковом колу пре 28 година. Угледна песникиња, која је и критичарка и научница, те дугогодишњи професор универзитета, а уз то и искусна новинарка, говорила је о својим раним песничким заносима, утицајима и лепотама антологијских песника. Писање поезије, то јест певање стиха, истакла је, не може се научити, томе не може помоћи ни школа ни факултет, напросто то је урођени дар.

Притом је награђена песникиња изјавила: "Захваљујем Бранковом колу, свима који су допринели томе да баш ја понесем ово угледно песничко признање. Награда Стражилово подсећа на вечно зелену грану српског песништва, стражиловски линију, коју је започео наш велики песник Бранко Радичевић. За мене је књижевност увек била уточиште и начин да човек исприча сам себи оно што не може никоме другом - зато ову награду осећам као позив да и даље трагам, пишем и слушам језик срца."

У неколико наврата Миленковићева је читала своје песме из награђене књиге "Испричај себи". Публика је  прихватила свежину њене поезије награђујући аплаузима. На крају програма, у знаку обележавања 130. годишњице оснивања чувеног листа "Бранково коло" у Сремским Карловцима Слађана Миленковић је потписивала примерке награђене књиге онима који нису хтели, без таквог песничког дара, отићи са несвакидашње промоције пуне младости и стваралачког искуства.

Тим пре доживљај је био већи с обзиром да је промоција одржана у "Соби Дејана Медаковића", такође попут Бранка чувеног ђака Карловачке гимназије, а где се поред осталог налазе и Медаковићево одело, мантил и шешир.

"Песме моје, моја сирочади,/ децо моја, мојих лета млади", беше мото из Бранкове младолике поезије данашњег програма чиме је отворен  низ промоција нових издања Бранковог кола на чувеној септембарској манифестацији која ће по 54. пут, ове године, трајати до 19. септембра.

                                                                                                                     ***

О  награђеној књизи говорио је млади песник Данило Јовановић, прошлогодишњи добитник награде "Стражилово", ђак генерације Карловачке гимназије. Доносимо његов текст "Испричати себи - обред вредан Стражилова" у целости:                                                                                          

"Кроз читање, писање, стваралачко и конзументско искуство и усавршавање свих својих чула, дође моменат када аутор напросто мора напустити оквире земаљског, па и космичког, дати се у нешто метафизичко, квантно, необјашњиво, мора да открије и опева четврту димензију која је људима необјашњива, да нас подсети ко смо и одакле долазимо, куда идемо и где се враћамо. Песникиња Слађана Миленковић је у својој седмој песничкој књизи, Испричај себи, задала озбиљан задатак свакоме ко жели да се убудуће дотакне тематике словенске митологије, ритуала, обреда, природе, раста, живота, смрти, који су суштински само део једног великог космичког циклуса, точка који се окреће непрекидно.

Но, шта би се десило када би нека виша сила окренула тај точак у другом правцу? Немогуће је посматрати овакву поетику линеарно, у нама знаним оквирима. Како бисмо стварно опипали ткање универзума, можда морамо да ходамо унатрашке. Да не живимо онако како смо навикли, да будемо ми, а опет не ми, као што нам ауторка сугерише. Једно овако стилски и тематски комплексно дело захтева  анализу са различитих страна.  Са почетка (тј. са краја), песма Видимо се. Порука – Видимо се сутра. Форматирање текста одмах привлачи пажњу. Циклус – Спавачи у сенци света. Је ли ово поздрав за лаку ноћ, или сазнајемо да смо у успаваном стању, широм затворених очију? Ходамо унатрашке даље. Спавамо у сенци света, несвесни да ће нам Барут пролећа испалити хитац који ће нас својим одјеком све пробудити. Кратке, а моћне слике, распрострањене кроз простор и време, буђење од кога схватимо да ништа више није као пре. Изражен принцип женствености, самосталности, самоспознаје нам све више и више отвара очи, баш у правом тренутку, када долазимо до централног, насловног циклуса ове збирке. Са њоме не можемо поступати као са остатком књиге. Њој морамо прићи од почетка, лицем у лице, да кроз обред снова погледамо у огледало и сетимо се свега што смо заборавили. Све делује као неки велики ритуал, са висинским припремама спуштања у Нав, ослушкивањем Велесовог шапата, примањем Ладиног праха, па се мора чак и покиснути под Мокошиним кишама. Тек смо онда спремни за читав низ елементалних обреда у које нас ауторка уводи, у којима добијамо и губимо себе истовремено, у којима нисмо више исти. Овде је највећи сукоб мушког и женског принципа, скривен у елементима, у божанствима, у природи, камењу, ватри, а сами принципи постају, у крајњој линији, неважни пред величанственошћу космичких, животворних сила.

Ритуал се завршава, љубичасто је процветало у нама кроз сва четири годишња доба, поново пролеће пуца у оку урагана ове књиге, а ми се враћамо обичном, линеарном начину читања. Подебљане речи и реченице, суптилне поруке које су остале у сваком кораку ритуала, откривају нам суштину процеса сједињења са свиме, остављају нас са питањима која нас коренски мењају. И онда на крају – Видимо се сутра. Видимо се сутра, и сваког дана. Видимо се у вечности, са неке светлије стране космоса, видимо се у светлости која је у нама самима."

О МЛАДОСТИ И ВЕРИ НА 54. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 9. септембар 2025.

ПАРАСТОС БРАНКУ И „ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Данас је на 54. Бранковом колу, у 13:30 часова, у Саборној српској православној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, одржан традиционални парастос Алексију Бранку Радичевићу, а у знаку стихова: „Зефирима љуљан њежни цветић млад,/ множина липа тебе ту покрива,/ на тебе шиљућ благодатни лад.“ Ово је наш храм у којем ја млади Алексије Радичевић као ђак (1835-1841) Карловачке гимназије недељом појао за певницом.

На парастосу Алексију Радичевићу чинодејствовао је протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“, а појали су и карловачки свештеници и млади богослови. И ове године било је узвишено у молебану за Бранка чути његово име и видети са затвореним очима рајски цветњак где обитава песничка душа, а при чињеници да Бранкове земне кости налазе се ту надомак, на Стражилову испод велелепног споменика који су Срби свесни Бранковог божанског дара подигли 1885. године.

Парастос Бранку сваке године представља снажно духовно упориште Бранковог кола, тачку из које разумевамо нашу трошност и земну пролазност, те потребу да будемо свесни својих грехова и ограничених моћи у кратком веку. Отуда, парастос Бранку у исти мах је и позив присутнима да не забораве на молитву: „Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј ме грешног!“

Одмах после парастоса, у 14: 00 часова, у Српској православној богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ Бранковог кола, које трају преко тридесет година, на овогодишњој манифестацији у славу песника младости, Бранка Радичевића, на тему „О младости и вери“, беседио је архимандрит Клеопа Стефановић, професор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“.  

Он је на самом почетку рекао да „без младости нема старости“, указао на потребу да млади данас срцем треба да проналазе своје место у цркви, то јест потребу да се жртвују ако су већ постали богослови наспрам разних занимања и „слатких“ привида стварности, те да проучавајући Јеванђеље обогате своју душу на животним путевима, у разним изазовима и искушењима које свакодневица одувек намеће. У том смислу битно је да као млади постану свесни свога духовног мисионарства које представља неисказиву радост и поред опасности у свету мрака. Затим је додао да је Бог вечито млад.