БРАНКОВО КОЛО ДОБИТНИК "ПОВЕЉЕ ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА"

ПРЕСТИЖНО ПРИЗНАЊЕ ПОЛУВЕКОВНОМ ТРАЈАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА

Сремски Карловци, 12. август 2021.

У сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, које ће трајати од 10 – 20. септембра, Општина Сремски Карловци доделила је Бранковом колу високо признање, „Повељу Града Сремских Карловаца“ – за изузетан допринос развоју културе, за полувековни врхунски допринос неговању угледа и значаја Сремских Карловаца као јединственог места српске писмености, културе и духовности. На седници Скупштине 12. августа 2021. године, сремскокарловачки одборници ову одлуку донели су једногласно. У знаку дела и живота Бранка Радичевића, најчувенијег Карловчанина и ђака најстарије српске гимназије, узета је у обзир чињеница да Бранково коло континуирано, на креативан начин, пола столећа афирмише и прославља Сремске Карловце у Војводини, Србији, региону и свету, осветљавајући притом и оно старо и незаборавно „Бранково коло“ (1895-1914).

Ово престижно признање, „Повеља Града Сремских Карловаца“, биће свечано уручено Бранковом колу на „Дан Сремских Карловаца“, 16. септембра ове године, у време трајања јубиларног 50. Бранковог кола, а на дан када су 1753. године указом Марије Терезије Сремски Карловци проглашени за слободну војничку варош. Сутрадан биће свечано отворена традиционална "Карловачка берба грожђа".

На темељу реченог можемо додати да је, у оквиру утврђених и кроз време етаблираних програма и садржаја, Бранково коло било домаћином најостваренијим и најпознатијим именима из света поезије, књижевности, драмске, музичке и ликовне уметнoсти, те филозофије и хришћанске духовности. Покретане су бројне рубрике, циклуси и теме од навиталнијег значаја за поезију, уметност, културу и духовност. Увек се водило рачуна да учесници највеће песничке, и у том знаку културне манифестације буду личности од високог уметничког интегритета и антологијског духовног значаја:

Десанка Mаксимовић, Мирослав Антић, Весна Парун, Дејан Mедаковић, Стеван Раичковић, Драгутин Тадијановић, Блаже Конески, Мирослав Чангаловић, Живан Сарамандић, Милан Коњовић,  Петар Лубарда, Милан Кечић, Владета Јеротић, Иван Хајтл, Борислав Пекић, Миодраг Павловић, Цирил Злобец, Александар Тишма, Светлана Бојковић, Весна Чипчић, Милорад Павић, Иван В. Лалић, Љубомир Симовић, Душко Трифуновић, Изет Сарајлић, Оља Ивањицки, Раша Попов, Бошко Петровић, Радован Павловски, Борислав Михајловић Михиз,  Иван Гађански, Мирослав Егерић, Бошко Новаковић, Ксенија Марицки Гађански, Вида Огњеновић, Љубивоје Ршумовић, Вујица Решин Туцић, Милан Ненадић, Перо Зубац, Војислав Деспотов, Петар Краљ, Ружица Сокић, Милица Радаковић, Љиљана Петровић, Миша Јанкетић, Матија Бећковић, Светлана Велмар Јанковић, Гордана Ђурђевић Димић, Небојша Дугалић, Михаило Ђурић, Михаило Марковић, Симо Елаковић, Никола Милошевић, Љубомир Тадић, епископ сремски господин Василије, епископ бачки господин Иринеј, те раније игуман и епископ, а сада Патријарх српски господин Порфирије, и многи други. Наравно, ту су и песници и писци, филозофи и уметници из Европе и света: Валериј Латињин, Филип Танселен, Насо Вајена, Керол Ен Дафи, Бабкен Симоњан, Рихард Питрас, Вјачеслав Купријанов, Јирген Израел, Олга Мартинова, Вернер Зауер, Георг Мегле, Ентони Елис, Моника Канто-Спербер, Волфганг Гомбоц, Бојан Борстнер, Аудун Офести, Тимоти Вилијамсон, Андре Лакс и други. 

Посебан облик афирмације Сремских Карловаца, који је увелико превазилазио локални простор и допирао до широког иностранства, представљају престижне дугогодишње награде и признања Бранковог кола, додељивана угледним песницима и уметницима, као и оним најталентованијима који започињу песничку и уметничку каријеру: Међународна награда „Бранко Радичевић“ „Печат вароши сремскокарловачке“, „Стражилово“,  „Велика повеља Бранковог кола“ и „Статуета Бранка Радичевића“.

Посебну пажњу и бригу, и по томе се издваја од других институција и установа,  Бранково коло неуморно поклања талентованим младим песницима и ствараоцима, њиховој афирмацији и етаблирању у јавни културни живот са јасном институционалном подршком. У издању Бранковог кола, на пример, појавиле су се бројне књиге даровитих младих песника и књижевника са непрекидним призивањем вечито младог Бранка Радичевића и његовог Стражилова као српског Парнаса, али и са стваралачким захватањем савременог и (пост)модерног у потрази за авангардним и новим.  

Стварајући услове за потпуну афирмацију песника и уметника разних генерација, са богатим садржајима и програмима који су постали образац квалитета и вредности, Бранково коло је истовремено и утицајни корективни фактор развоја наше песничке, уметничке и културне сцене. Оно показује да су апсурдне и нетачне „тезе“ о крају поезије, књижевности, уметности и културе. Истина, свет у коме живимо константно прети демонским сценаријима и апокалиптичким визијама, међутим таленат, то јест таленат за таленат, свест о урођеном дару и његовом неговању кроз време и разноврсне препреке, мера је свему у сталној борби, освајању слободе и победи у свету деструктивних порука и материјалистичке прелести.

Велики медијски одјек Бранковог кола је од прворазредног значаја за јавно третирање врхунске културе која тражи своје заслужено место у иначе пренаглашено упрошћеној  дневнополитичкој и ријалити комуникацији, то јест логодијарејичном празноречју које нас лишава обоготворене духовне супстанце и дубине.

Изван површног и естрадног, далеко од аматерске патетике, без примеса кича и шунда, Бранково коло је педесет година било и остало бренд врхунске културе нашег поднебља. Оно ће и даље бити примером репрезентативног третирања поезије, литературе, уметности, културе, филозофије и духовности, у знаку вечито младог Бранка Радичевића, подједнако посвећено новим талентима као и већ увелико етаблираним ствараоцима и њиховим креативним енергијама.

                                                                                                                                            Н. Грујичић