Нови Сад, 16. септембар 2026.

Жива сећања на прве списатељске кораке и старије писце

На јубиларном 55. Бранковом колу, у новосадској гимназији „Исидора Секулић“, под мотом: „А у вече у својој старости,/ да се сетиш сунашца младости“, одржан је програм „Сусрет с песником“ где је наступио познати писац Ласло Блашковић (1966) из Новог Сада. Он је прошлогодишњи добитник високог признања Бранковог кола, Статуете Бранка Радичевића (рад вајара Јована Солдатовића) за укупни књижевни опус а поводом беседе о корифеју српског романтизма, коју је изговорио на свечаном отварању 54. Бранковог кола. А далеке 1988. године овенчао се и престижном наградом „Печат вароши сремскокарловаче“ на Стражилову.

Модератор програма био је професор филозофије у гимназији, Дамир Малешев, такође врсни песник, есјиста и преводилац. У средњошколском периоду оба су похађали Карловачку гимназију. И обојица су имали очеве песнике.

После представљања основних података из песникове биографије, програм је започео разговором између Дамира Малешева и Ласла Блашковића. Прво питање: „Какава је била Ваша иницијација у свет уметности?“

Блашковић је одмах рекао да је дипломирао на групи југословенска и општа књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. По завршетку студија за длаку је почео да ради у гимназији „Исидора Секулић“, али му је та могућност волшебно измакла. Ту гимназију потом завршила је његова кћерка. Никада није радио у просвети; спрва био је секретар Друштва књижевника Војводине, затим седам година уредник часописа „Поља“, те директор Културног центра Новог Сада и управник Народне библиотеке Србије. Тренутно ради у сектору издавачке делатности у Српском народном позоришту.

Блашковић је казао младој публици да је покушао да се бави књижевношћу за децу попут његовог оца истог имена, који је био изврсни песник за децу. Данашњи гост гимназије „Исидора Секулић“ рекао је да је покушао да крене очевим стопама, али да му та врста поезије није ишла од руке па је престао њоме да се бави. Нагласио је да је то веома тежак стваралачки пут, а осим тога: „Детињство обележи човека на сваки начин“. Нагласио је да је почео да пише још у основној школи и да је одувек желео да буде писац. А једном су отац и он давали заједнички интервју што је редак случај. Осим књижевног талента, од свога оца је наследио и потрошене писаће машине на којима је радосно куцао своје младе и потоње песме.

На питање – које би уметнике изабрао за узоре и инспираторе, Блашковић је рекао да је ове године био у Француској у једном месту где су давно боравили велики светски писци попут Ернеста Хемингвеја и Скота Фицџералда. Узгред је открио да када оде у место где је неки писац живео и стварао, воли да  баш ту чита његова дела. Сетио се и свога друга који му је рекао: „Кад почнеш да пишеш прозу, потпуно ћеш пропасти.“ Блашковић је међутим рекао да му је свеједно да ли пише прозу или поезију, и да су га формирали и добри и лоши писци. Прву пут Достојевског читао је са дванаест година, пронашао га у кућној библиотеци својих родитеља.

На питање, историјски посматрано, које би ауторе истакао из периода француског надреализма, Блашковић није дао конкретан одговор. А на питање како је изгледало објављивање његове прве књиге, гост-песник је објаснио да је прве своје песме објављивао ипак у дечјим листовима. Касније ће објављивати у Летопису Матице српске, а те ће песме изабрати нико други до Војислав Деспотов кога је веома ценио. Објавиће и прву књигу у истоименој едицији Матице српске, где ће у другој едицији овог издавача исте године објавити и чувени писац Оскар Давичо који ће нешто касније неке Блашковићеве песме штампати у Сарајеву.

Дамир Малешев замолио је песника да каже две своје песме, што је Блашковић са задовољством учинио. Биле су то песме „Крај цитата“ и „Клатно“, за које је добио снажан аплауз младе публике. Своје стихове говорила је талентована Николина Милошевић, ученица Исидорине гимназије, привлачећи пажњу своје генерације на стихове које надахнуто изговара. Уз гитару, Малешев је отпевао чувену песму Ђорђа Балашевића „Девојка у чардаш-ногама“. У целини гледано, био је то одличан програм на јубиларном 55. Бранковом колу, који је оставио диван утисак на младу публику што препознаје песничке вредности и – аплаудира.