Сремски Карловци, 11. септембар 2026.

У ЗНАКУ МЛАДОСТИ И ЊЕНИХ ТАЛЕНАТА ЗА БУДУЋНОСТ

У континуитету који траје преко пола века, у златоносној традицији прослављања стражиловске линије певања и вечите песничке младости Бранка Радичевића, данас је у Сремским Карловцима у библиотеци „Бранко Радичевић“ (Соба Дејана Медаковића) свечано отворено јубиларно 55. Бранково коло у знаку Радичевићевог славног двостиха: „Ој, Карловци, место моје драго,/ ко детенце дошао сам амо“.

У препуној библиотеци, у чаробном простору који подсећа на једног од највећих ђака Карловачке гимназије,  Дејана Медаковића, присутне је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакавши лепоту и нужност одржавања Бранковог кола као манифестације младости у Сремским Карловцима где се млади Радичевић под именом Алексије школовао и шест година живео као будући вечити орфеј српског романтизма, а пре њега и познати песник класициста, архимандрит Лукијан Мушицки.

Бранко је у Темишвару и Бечу био студент филозофије (мудрољубија), права и медицине. Ненад Грујичић је истакао привилегију младости која по законима природе омогућава развој поезије и живота у будућности. И као такво, Бранково коло својом бренд-мисијом привилеговано се одржава у Сремским Карловцима – српском Сиону, на Стражилову – српском Парнасу и у Новом Саду – српској Атини.

По дугој традицији, Бранково коло сваке године отвара један истакнути песник, понекад, и ређе, прозни писац. Ове године, јубиларно 55. Бранково коло својом беседом о Бранку Радичевићу отворио је угледни српски песник Душко Новаковић. Пре објављивања целине, доносима део те оригиналне беседе:

И ја волим Бранкову поезију и то, не само због оних песама које су постале колективни дух и дах српске поезије, као што су: „Ђачки растанак”, „Кад млидијах умрети”, „Пут”, „Туга и опомена”, већ и због оних кратких, од свега неколико стихова, елиптичних, насталих кад је песниково срце било гладно и младо, како каже Исидара Секулић, „кад је песник бректао као змај врели и пун потреба животних”, а додаје Исидара, „кад се умиљавао као златно маче”. То је, рецимо, изражено у његовој песмици, по дужини песмуљку, под називом „Клетва”, а гласи: „Зелена је трава / Моме на њој спава, / Вијар ветар пирну, / У сукњу јој дирну, / Сукњица се шири / А ножица вири, / Ао ноно бела, / Вода те однела / Па – мени донела!“ Какав љубавни трептај романтичног надреализма, пре оног нотираног надреализма као књижевног правца, какви сокови животних жеља, какве страсти које желе да припитоме и оне препреке природе, тешке за припитомљавање. Каква упорност Бранкове песничке инвенције да не сме одустати од унутрашњих најприснијих пламенова од којих тело гори.

Афирмишући јединствену стражиловску линију певања Бранка Радичевића и потоњих српских поета, на свечаном отварању 55. Бранковог кола наступили су врсни песници разних генерација: Ранко Чолаковић, Јулија Капорњаи, Дамир Малешев, Коста Косовац, Марија Пргомеља и Георгије Марковић. Разноврсне песме и поетике задржале су пажњу бројне публике и загрејале дланове одушевљених у првом хладнијем дану након тромесечне упорне жеге на Балкану и у Европи.

Глумачки таленат, кроз Бранкову антологијску песму „Укор“ и део монодраме Ненада Грујичића „Ја, Мина Бранкова“, засјао је у интерпретацији драмске уметнице Данице Петровић. И песма и монодрама одвеле су публику у деветнаести век, у столеће српског романтизма где је Бранко врхунио својим талентом, судбином и песнчким језиком који је остао за сва времена.

Музичке делове програма на  хармоници и уз гитару испунили су талентовани ученици основне школе „23. октобар“ из Сремских Карловаца, Петар Праћа и Јелена Јочић, који су извели, понаособ, најпре Бахову композицију „Мали прелудијум“ па музику из филма „Пирати из Кариба“. Део Бранкове поеме „Ђачки растанак“ извели су пуног срца Доротеја Бирчанин,  Петар Бауер и Лена Ковачевић. А песму за децу „Рибарчета сан“ („Циц“) говорио је Петар Бауер, а онда за њим на оригиналан начин заједно извеле Тијана Миљевић и Дуња Миљуш . Своју песму упечатљиво је говорио даровити ученик Сергеј Савић.

У музичком делу, у самој завршници свечаности, поново се укључио песник Дамир Малешев, сада као гитариста који је отпевао култну Бранкову песму „Певам дању, певам ноћу“ („Мини Караџић у споменицу“) композитора Корнелија Ковача. Дајући природан ритам току свечаног отварања, програм је успешно водила песникиња Бојана Јеленковић. На крају свечаности Бранково коло је даривало песнике и уметнике комплетом својим свечаних издања у знаку 200. годишњице Бранковог рођења, али и основну школу „23. октобар“ из Сремских Карловаца и њене ђаке, понаособ, књигама за децу, који су освежили својим јединственим наступом свечано отварање јубилаарног 55. Бранковог кола.

Већ сутрадан, у суботу 12. септембра биће одржани традиционални програми на Стражилову под мотом: „Амо, живо, цвећу поитајте,/ па га с` млади пуно накидајте“ Најпре, у 10 часова, биће положено цвеће и прислужена свећа на Бранков гроб, а сат касније код „Бранковог чардака“, уз други споменик Бранку биће уручене престижне награде „Стражилово“ и одржан познати „Стражиловски митинг поезије“.