Сусрет са песником Николом Шантом на “Пролећним Бранковим данима 2018“

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРЕСУДАН ЗА ПОЕЗИЈУ

У чувеној рубрици Бранковог кола “Сусрет с песником“, у новосадској гимназији “Исидора Секулић“, на “Пролећним Бранковим данима 2018“ наступио је угледни песник и писац Никола Шанта (1959, Ђурђево у Војводини). Пише на русинском, којим говори само петнаест хиљада људи, и на српском језику. Објавио је шест књига песама, три драме, два романа и књигу есеја. Ради као одговорни уредник издања на русинском језику у новинско-издавачком предузећу “Руске слово“ у Новом Саду. Члан је редакције књижевног часописа “Траг“ у Врбасу. Један је од покретача хришћанског часописа “Звона“ на русинском и украјинском језику. Радови су му преведени на руски, украјински, македонски, румунски, словачки и мађарски језик.

Као једноставан и вредан човек који живи у месту Куцура код Врбаса, у домаћинству које има пчелињак, воћњак и башту, Никола Шанта је привукао пажњу младе публике искреним и отвореним објашњењима о начину писања и сопственој поетици која се заснива на живородном приступу свакодневним темама и мотивима, у симбиози руралног у урбаног, без херметичког баласта у изразу.

Има нешто од списатељског фатума Исака Башевиса Сингера који је писао на јидиш језику којим је говорило тек хиљаду људи. То може бити и недостатак и предност за даровитог и способног аутора. Никола Шанта је говорио и о апатридној позицији билингвалних писаца наводећи примере Кундере, Сиорана и других. Није изоставио ни пример Данила Киша.

Као искуствени кредо, истакао је пресудан значај матерњег језика за поезију, као медијума из мајчине колевке, оне стваралачке “жлезде“ којом се најсуптилније именују живот и свет у поезији. Читао је песме које поткрепљују концепт стварања на темељу конкретног живота наглашавајући да људи који поседују таленат за поезију и уметност морају тај дар делити са другима, ширити позитивну енергију и љубав, не дистанцирати од других а тиме и од себе самих, и стално осећати питања човековог смисла и трајања кроз време: “Важне ствари се за нас догађају и пре нашег рођења./ Шта ли се тек догађа после смрти./ Ми смо мостови између две тајне.“ Аплаузи младе публике поводом сваке прочитане песме говорили су о оствареном контакту са песником и створили присан код разумевања, пун поверења и духовне светлости.

Модератор “школског часа с песником“ био је песник Дамир Малешев, професор филозофије у “Исидориној гимназији“, који је анимирао ђаке-песнике у интерактивном наступу са Николом Шантом. Био је то несвакидашњи и надахнут песников контакт са младим песницима, Милицом Потребић, Богданом Рапајићем, Милицом Урошевић, Драганом Црнчевићем и Александром Бугарином. Никола Шанта је коментарисао њихове песме понаособ и дао подршку сваком младом песнику уочавајући суштину њихове поетике са тематском окосницом. Програм је украсила музички талентована ученица гимназије Ива Почуча која је, уз пратњу гитаре Дамира Малешева, отпевала популарне евергрин стихове.

У наставку “Пролећних Бранкових дана 2018“, 27. марта, у Музеју Војводине, у оквиру чувене серије програма Бранковог кола “Нематеријално културно наслеђе“, биће приређен програм “Песме панонских Срба“, са мотом по песми Јована Суботића “Ја сам Србин, српски син“. Овај садржај ће обухватити географски терен од Темишвара до Славоније. У програму ће учествовати Миодраг Миша Близанац, Дејан Томић, Октет просветних радника Новог Сада, Хор карловачке богословије “Свети Арсеније Сремац“ и женска певачка група “Вила“ из Новог Сада.