ПРОМОВИСАНО „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

О ПОЈАВАМА И ПОРТРЕТИМА ЗНАМЕНИТИХ ПЕСНИКА И УМЕТНИКА

Сремски Карловци, 19. март 2023.

У славној спомен-библиотеци Карловачке гимназије, на „Пролећним Бранковим данима 2024“, данас је промовисан први том пројекта „Коло, коло, наоколо“ Ненада Грујичића, у издању Бранковог кола, штампан о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића. Аутора Ненада Грујичића, и књижевног критичара и уредника овог дела, Растка Лончара, као и присутне госте и махом младу публику, поздарвила је Јелена Рудовић, помоћница директора Карловачке, који је с разлогом био одсутан у Београду.

Она је захвалила Бранковом колу што својим програмима оплемењује Карловачку гимназију, па тако и поводом два века од рођења њеног најчувенијег ђака – Алексија Радичевића. Програм је водила потписница ових редова Ана Гојковић.

Ненад Грујучић је истакао да ово дело има генезу у својим (ултра)почецима који сежу све до 1984. године када је, у својим бранковским годинама, објавио књигу „Бранко – песник младости“ у издању тадашње агилне Књижевне заједнице Новог Сада. Тираж је био 5000 хиљада примерака, а већ наредне године друго издање књиге изашло је у тиражу од 6000 примераке. Потом су уследила бројна издања у сличним тиражима у београдском Заводу за уџбемнике и наставна средства.

Затим је песник и писац Ненад Грујичић, дугогодишњи директор Бранковог кола, испричао и дао публици податке о несвакидашњим знацима који ће га довести у Бранково коло. Прво је истакао да је далеке 1978. године добио Бранкову награду Матице српске, па онда наредне године „Печат вароши сремскокарловачке“. Све то тада њему младом није говорило да ће убрзо постати челни човек Бранковог кола.

Отишао је у војску (ЈНА) 1982. и тамо затекао војника који се зове Бранко Радичевић. По изласку из војске отишао у тадашњи СССР у делагацији младих писаца Југославије и одмах при доласку сазнали су да је умро Леонид Брежњев, најважнији човек те огромне државе. Послали су целу младу југословенску делегацију у Грузију, далеко од Москве, а тамо у једној књижевној редакцији упознаје младића који говори 25 језика. Кад је чуо одакле смо дошли, истако је Грујичић, одмах је изрецитовао песму „Девојку на студенцу Бранка Радичевића.

И још тога, и још много – да би све то довело данас до примоције књиге од 570 страна, са ретким фотографијама-документиима, КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО, о којој је Растко Лончар говорио са великим пијететом и дивљењем. Истакао је да су то ретке књиге и да их не може свако написати, да је овде посреди спцифично и дубоко проживљено искуство у деценијском раду у Бранковом колу. Истакао је да је привилегован што је учествовао у финалној припреми књиге пред одлазак у штампу.

Затим је упитао Грујичића како ће се гранати даље овај ппројекат у три књиге. Дошао је одговор да ће други том на сличном броју страна имати поднаслов Стражиловски времеплов: Записи и сећања, цртице и коментари. Та књига је завршена и појавиће се за септембарско 53. Бранково коло. А трећи том ће тек бити настављен и на њему ће Грујичић, ако Бог да здравља и мира, радити све до предочавања догађаја и саадржаја са прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.

Први том обимн књиге, Појаве и портрети, садржи текстове о Бранку Радичевићу, његовој легендарној поеми „Ђачки растанак“ и антологијском „Колу“ у њему, славном књижевном листу „Бранково коло“ (1895), његовом оснивачу и уреднику Павлу Марковићу Адамову, о првом директору Бранковог кола Михаилу Мићи Васиљевићу, о Сремским Карловцима и Карловачкој гимназији, о Стражилову и Бранковим споменицима, о Бранковом родном Славонском Броду, те о минулим из земног живота угледним песницима, писцима, драмским и музичким уметницима, сликарима, кантауторима и оперским певачима, филозофима и духовницима (којима је Грујичић деценијама био домаћин) што су у славу Бранка Радичевића радосно походили Бранково коло у Сремским Карловцима и на Стражилову, али и у Новом Саду. То су Десанка Максимовић, Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз, Борислав Пекић, Светлана Велмар Јанковић, Владета Јеротић, Васко Попа, Мирослав Антић, Стеван Раичковић, Живан Сарамандић, Милка Стојановић, Оља Ивањицки, Милан Кечић, Радован Крагуљ, Милан Тркуља, Иван В. Лалић, Весна Парун, Драгутин Тадијановић, Радован Павловски, Рајко Петров Ного, Бранислав Петровић, Павле Угринов, Иван Хајтл, Петар Краљ, Павле Поповић, Миша Јанкетић, Љиљана Петровић, Симо Елаковић, Петар Краљ, Стеван Тонтић, Душко Трифуновић, Милан Ненадић, Вукман Оташевић, Вицо Дардић, Радомир В. Ивановић, Крстивоје Илић, Милован Витезовић и други.

Професори и ђаци, и редовна пубчика Бранковог кола, награђивали су дуготрајним аплаузима Гријичићеве и Лончареве надахнуте реченице. Био је то сусрет који се памти и који неће лако отићи у заборав. Од оних сусрета што пробуде у човеку запретене струне бића и активирају их на стваралаштво и позитивно размишљање. Грујичић је то назвао радошћу или креативним еросом која ствара и који је божанске природе, а онда уптрегнут са занатом доноси резултате.

Нема сумње да су многи млади људи инспирисани данас да и сами препознају у себи таленат, да га не издају, а онда – негују и кроз време преобразе у таленат за таленат, о чему је Ненад Грујичић данас поводом Бранка надахнуто говорио истичући своју велику љубав и према Карловачкој гимназији која је јунакиња књиге, првог тома пројекта „Коло, коло, наоколо“.

Данас су Бранково коло и аутор Ненад Грујичић направили несвакидашњи леп гест, поводом великог Бранковог јубилеја – даровали су ђацима и професорима двадест примерака књиге КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО. То је озарило лица присутних који су потом радосно тражили ауторов потпис и посвету.

У четвртак, такође у Карловачкој гимназији, у 11 часова, на „Пролећним Бранковим данима 2024“, поводом несвакидашњег Бранковог јубилеја, биће промовисана антологија вредног и посвећеног Ненада Грујичића – „Ао, данче, ала си ми бео“, цветник песма посвећених Бранку Радичевићу, од средине 19. века до данашњих година.

Ана Гојковић