ШТАМПАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДРАГАНЕ ЛИСИЋ

Дабоме, ту су и отац („ …и најпијанији/ Знао где му је кућа/ Устајао у пола пет за грађевину/ И две недеље после инфаркта“) и мајка. Ево једне од песама посвећених мајци (Жмурке): „Мама/ Играјмо се жмурке/ Сакрићу ти се под сукњу/ Или под дојку/ А ти ме пригрли/ Као новорођенче/ И броји до сто/ […]
ИЗАШАО „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

На овоме свету и сâм човек је сенка, привид, пролазни трен. Коначно, сјеноход је и сама поезија, дисциплина која походи и обиграва сва места овога света. У тако постављеној опцији, неопходно је преиспитивање и поезије саме, метајезика песме, али и језика као материјала за стварање песништва. Дабоме, тиме се приказује и судбина и позиција песника у свету, у […]
МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГА ЈЕЗИКА

Сам назив књиге био је интригантан и читаоцима, колегама песницима и критичарима. Тако је поред низа других Славко Гордић (тадашњи мој професор на Филозофском факултету) у Летопису Матице српске (мај 1979) записао: „Око наслова Грујичићеве песничке прве књиге лебди омаглица слутњи и питања модерне филозофске и књижевне мисли. Матерњи језик! Је ли по среди Крочеова идеја (инспирисана старим Хердеровим […]
ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ЖИВОТОМ ЗАЛЕГАО ЗА СВАКИ СВОЈ СТИХ

Попут Гетеовог Фауста, полунестварног бића што се губи у узалудном метафизичком тражењу, песник се непрестанце уверава у амбивалентна својства човека, тог опасног и несавршеног земног створа. Али и – друштвено-историјских колектива, то јест изманипулисане масе кроз времена и, напокон, народа као „курвиног сина“. Ова песникова синтагма беше мета за оштар напад Оскара Давича на једном […]
НА ПРАГУ СТЕВАНА ТОНТИЋА

Био је осенчен Бранковим крилом још далеке 1971. године када је добио Бранкову награду Матице српске (за есеј „Трагично у поезији Бранка Миљковића“), а онда после много значајних признања и „Печат вароши сремскокарловачке“ 2001. године на 32. Бранковом колу у Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба. Затим – „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића), за […]
УСКОРО „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

Као други и другачији језик, поезија је надвремена и свемоћна. У овим песмама претрага алтер ега непрестано траје, у тачкама додира са свакодневним Ја, отварају се чудовити светови песничке лепоте и снаге, преплитања женског и мушког принципа, ероса и танатоса. Данијела Регојевић поседује неуобичајено јаку имагинацију, у вртложним облицима слика и призора, донекле сличну поетском маштаријуму Весне Парун. […]
УСКОРО „ТРАГОВИМА…“ ДРАГАНЕ ЛИСИЋ

Пред нама је књига која има јасну композицију и поетички оквир, првенац што се дрзнуо да буде и више од тога – збирка поезије написана са животном потребом и разлозима, и која ће бити стваралачким извором и за неке наредне рукописе. Станислав Лец рече: „Да би се стигло до извора треба пловити против струје.“ Овај […]
О ЛЕГЕНДАРНОМ ЧИКА ИВИЦИ, ГЛУМЦУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Већ при првим сусретима с чика Ивицом на Бранковом колу, осетио сам, млад као пролећни кукурек, оно што би филозофи рекли, онтолошки извор доброте. Почев од погледа, поздрава, руковања и првих речи, топлих и пријатељских, скоро својтинских, речи пуних животне млечи и искуства. По уметности у коју смо оба били загазили, без обзира на разлику […]
У ПРИПРЕМИ ПРВЕНАЦ „ТРАГОВИМА…“ ДРАГАНЕ ЛИСИЋ
О ГРОМОВИТОМ ПОЕТИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ

Македонски песници одувек су наступали на Бранковом Колу. Блаже Конески, на пример, беседом о Бранку Радичевићу, рекох ли, свечано отворио 13. Бранково коло 1984. године. О овом вредном песнику и академику имам посебан запис, за књигу „Коло, коло, наоколо“, која би требало ако Бог да ове године да се појави у издању РТС-а и Бранковог […]