У ПРИПРЕМИ КЊИГА „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ
О ПЕСНИЦИМА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ
То је био редак догађај – отац и син, песници. Оба су носили браде, као и ја, уосталом. Цирил – лепо одело, а Јаша, мало необавезније обучен. Јаша је говорио да већ преводи савремене српске песнике. Видело се да су задовољни и срећни што се налазе у Бранковом колу. Причао сам им о културном значају […]
СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!
У ове две године, спасавао ме је унутарњи свет, потреба да стварам, она креативна инерција заснована на срећи што имам од детињства дар да певам, пишем и волим смену годишњих доба. Тако сам осетио и видео рукопис Божјега присуства у сваком свом кораку ма где боравио од рођења до данас, и даље: Панчево, Падинска Скела, […]
УРУЧЕН „ЗЛАТНИ ОРФЕЈ“
О награди „Златни Орфеј“ Ненад Грујичић каже: „Од младих дана походиле су ме награде па ме ова златног имена сада подсећа на почетке када сам, још као студент, био овенчан Бранковом наградом Матице српске (1978) и Печатом вароши сремскокарловачке (1979), те наградом (избором) листа Политика у анкети То је била њихова година (1979) за најбољег младог песника у Југославији. У овом тренутку то […]
О ГАЛЕРИЈИ И СЛИКАМА МИЛАНА КЕЧИЋА
Принципијелан и поносан, искусан и свој, а онда и сремски дрчан („Ао, Сремче, гујо љута,/ сваки јунак по сто пута“), овај оригинални сликар унајмио је раднике и неколико година дозиђивао и подизао сопствену галерију с којом је имао велике намере. Уклопио је њен изглед с архитектонским елементима палате „Илион“ уз коју се налазила наслоњена. То […]
С ПЕТРОМ КРАЉЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ
Дивно је имати таквога госта који зна где долази када крочи преко прага Бранковога кола. Напросто, то је обострана привилегија, радост у очима, бити на истој таласној дужини у професији која захтева да што пре стекнете таленат за таленат, ону моћ артикулације сопственог (урођеног) талента на јавној сцени, која вам држи пламтећу главу на раменима. […]
О ГРОЖЂЕБАЛУ ИЛИТИ КАРЛОВАЧКОЈ БЕРБИ
Грожђебал је престао да постоји, то јест забрањен крајем шездесетих година прошлог века после једног убиства на рингишпилу. Као манифестација, Грожђебал је био нека врста народног сабора са лицитарским срцима и шећерлемама, са панађурским ореолом догађаја и традиционалном буком вашара са циркуским шатрама. После Другог светског рата, та манифестација кренула је 1964. године, и у народу се, од […]
О ЈЕДНОСТАВНОЈ ПЕСМИ
Дучићева песма Лето, из Јадранских сонета, прворазредан је пример генијалне једноставности коју нећемо уочити нити разумети уколико јој не приђемо без дисциплине мисли и осећања (И. Секулић). Ту је реч о једноставности коју наизменично уоквирују живот и језик. Реч је о јасноћи предочавања и предоченог. О моћи да се по стоти пут именује исто, а да буде ново и […]
КАКО ЈЕ „НЕСТАО“ БРАНКОВ СРПСКИ ПАТРИОТСКИ ОРЕОЛ
Наступао је хор „Свети Арсеније“ из Сремских Карловаца, са диригенткињом Данијелом Ходоба Леш. И на самом почетку, уз директан телевизијски пренос, по традицији певана је наша химна, „Бранково коло“, композитора Јована Пачуа или, понекад, Светолика Пашћана Којанова, онако како диригентима и хоровима одговара. И тада се догодило, по први пут и једини пут, без мога […]
КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО… СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?
Радичевићева поезија се, затим, може поредити и са осећањима код Љермонтова и Китса, младих светских песника, руског и енглеског, који су такође прерано отишли, први у двадесет седмој, а други у двадесет шестој. Поводом једне раније Бранкове годишњице, Исидора Секулић саставила је писмо упућено Радичевићу, песнику, као своме (над)савременику, брату, пријатељу, па и љубавнику: „Драги […]