Грожђебал је престао да постоји, то јест забрањен крајем шездесетих година прошлог века после једног убиства на рингишпилу. Као манифестација, Грожђебал је био нека врста народног сабора са лицитарским срцима и шећерлемама, са панађурским ореолом догађаја и традиционалном буком вашара са циркуским шатрама.
После Другог светског рата, та манифестација кренула је 1964. године, и у народу се, од уста до уста, звала Бранково коло. Међутим, то је и даље био народни вашар поводом бербе грожђа, нека врста дионизијског панађура са шатрама и рингишпилима. Након поменутог убиства забрањено је одржавање ове манифестације. Није се одвијала неко време, но опет је кренула и трајала пар година, у основи слична претходној, готово се ништа није мењало.
Осећала се, дакле, насушна потреба да се роди нешто ново, манифестација која неће бити вашарска, већ културна у најлепшем и најширем смислу те речи. И, онда, у септембру 1972. године у Сремским Карловцима одржана је прва манифестација таквог вида, званично са именом Бранково коло. Културна светковина са песницима, глумцима, сликарима, фолклором и певачима, а касније и са писцима, филозофима и духовницима.
С обзиром да Бранково коло креће почетком септембра, а Грожђебал крајем тог месеца, или пак почетком октобра, кад грожђе узри, понекад се догађало да се манифестације делимично поклопе терминима. И ове године то се догодило средином септембра (сунчани викенд, 16. и 17.), међутим Грожђебал је одгођен због пандемије. И, ево, Грожђебала то јест Карловачке винске идиле биће за викенд 11-12. децембра. Иако „гром загрми кад му време није“, добро је да ће бити како-тако одржан Грожђебал, па и по хладном и кишовитом времену. Ако, ништа, уз остало, појавиће се на Тргу Бранка Радичевића нова, победничка вина из карловачко-стражиловских винограда, биће и људи који воли Сремске Карловце и чувени бермет.
С друге стране, одржавањем Грожђебала ове године биће посредно указано на један актуелни проблем у Сремским Карловцима. Наиме, говори се да би пољопривредно земљиште које вековима служи као виноградарско, култно и свенародно, могло постати проширена зона за експлоатацију рударских сировина, конкретно, глине за израду цигала и црепова у погонима циглане која се, гле чуда, зове „Стражилово“. То је тема о којој би се могло убудуће опширније писати, понајпре са становишта истинољубиве борбе за очување јединственог културно-историјског и дионизијског наслеђа Сремских Карловаца и Стражилова, чији духовни амблеми и симболи досежу антологијске висине у овом делу Европе.
У славу традиционалне карловачке бербе грожђа, ево једне песме из књиге „Сремскокарловачке терцине“ што се нашла у ужем избору за награду „Дејан Медаковић“, која носи име чувеног карловачког ђака и великог заљубљеника у карловачку бербу, вино, Радичевића, Бранково коло и ово славно место врхунске српске духовности и културе.
