Сремски Карловци, 15. септембар 2026.

 Одржан парастос Алексију Бранку Радичевићу у Саборној цркви и „Хришћанске теме у Богословији

На јубиларном 55. Бранковом колу, у програму под мотом: „Да ми како с права пута/ Душа млада не залута“, у 13:30 часова у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима одржан је парастос Алексију Бранку Радичевићу. Чинодејствовао је архимандрит Клеопа Стефановић, игуман манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, заједно са карловачким свештенством и богословима.

И ове године уз појање поменуто је, и чуло се, име Алексија Радичевића, потоњег Бранка, непоновљивог српског песника за сва времена, па је личило као да је до пре неки дан живео овде међу нама у Карловцима. Тугаљив земно, а у исти мах величанствен небески, био је то снажан осећај да смо пролазни и смртни, и да само ретки таленти божанског звука остављају траг у свом матерњем језику попут песника Бранка Радичевића.

Као ђак Карловачке гимназије (1835-1841), Алексије је певао недељом у овој цркви. Архимандрит Клеопа Стефановић је истакао да су Сремски Карловци место младости, које сачињавају најпре богослови Српске православне богословије Светог Арсенија, затим ученици најстарије српске, чувене Карловачке гимназије и потом ученици основне школе „23. октобар“ у Сремским Карловцима. Без младости нема стваралаштва и живота, смисла и основе за планове за будућност, чуло се у Саборној цркви Светог оца Николаја.
Одмах после парастоса, у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ које се одржавају тридесет пети пут на Бранковом колу, у 14:00 часова у Српској православној богословији Светог Арсенија одржане су беседе на овогодишњу тему „О стваралачкој радости“; говорили су драмски уметник Небојша Дугалић и архимандрит Клеопа Стефановић.
На самом почетку публику и учеснике програма поздравио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола наглашавајући значај вишедеценијске сарадње и златног континуитета у сарадњи са Српском православном богословијом Светог Арсенија. Одмах потом истакао да се данас две речи попут два сунца стваралачки римују у Богословији: радост и младост. Као пример стваралачке радости и песничке младости узео је антологијску песму „Молитва“ и њеног аутора Бранка Радичевића.

У тој песму Бранко пева о Божјој творевини, о нашем свету, природи, човеку и животу на планети Земљи, али и о души и самој песми. Као песник над песницима Бог је створио: „Месец јасни, звезда јато,/ И сунашце умиљато“, али и“ Ти’у реку, силно море,/ И под небом орла горе/ И над орлом шарну дугу,/ И славуја у том лугу,/ И још његов глас умилни/ Ти сатвори Боже силни“. Бранко затим захваљује и слави Господа што га створи као човека коме и душу усади у тело. А онда Бранко захваљује на дариваном му песничком таленту да радосно опева Божју творевину: „Па ми Боже јоште таде/ И у душу нешто даде, / Та и моја песма ова/ И њу мени ти дарова.“

Игуман Клеопа на поменуту тему надахнуто је говорио о радости стварања у свим професијама: професори, уметници, лекари, научници, ратари, обични људи, старији и млади. Сви људи имају од Бога дату потребу за стваралаштвом, најпре да се по Христовом позиву, рађају и множе, а онда свако у својој области да постане створитељ кроз препознате дарове у себи, у непрестаној молитви Богу. Упутио је позив и савет младим богословима и публици да свако у свом земном животу постане створитељ, да открива Христов пут, да проналази друге, а кроз свето Јеванђеље, са  духовним стопама и путевима радости. Нагласио је божанску лепоту младости као носиоца живота и људског надахнућа у славу Божју.

И кад се сусретнемо са пустим Сремским Карловцима у вечерњим сатима децембра, на пример, рекао је архимандрит, потребно је надахнути се Божјом творевином у сваком тренутку да би нам душа била и остала пуна наде, вере и љубави. Затим је истакао своје позитивно десетогодишње искуство у сарадњи са Бранковим колом и пожелео му да се још шири и призива друге одасвуд.
Небојша Дугалић је истакао своје радосно тридесетогодишње искуство са Бранковим колом у оквиру „Хришћанских тема“ под сводовима Карловачке богословије и присетио се минулога Владете Јеротића у Богословији на „Хришћанским темама“. Овогодишњу тему прогласио је крупном и универзалном, као што су биле многе на којима је с љубављу учествовао на Бранковом колу. Истакао је да стваралачка радост може бити подстакнута из крила божанског надахнућа али и из лажног демонског, ђаволског извора. Ово друго садржи трулу радост света, једном ногом у паклу, тренутну и привидну срећу засновану на хедонизму и страстима. Права радост и срећа долазе од Бога који је сачинио Творевину у којој ми обитавамо и у светлим тренуцима примамо мотивацију и инспирацију за стваралаштво. Сваки човек има потенцијал да буде стваралац уз радост која долази од Светог духа, од божанског надахнућа које ствара дивна чуда на овом свету.

Дугалић је захвалио Бранковом колу и Ненаду Грујичићу што истрајавају на стваралачком путу кроз различита времена пуна искушења и препрека, и пожелео им  да подмлађени радосно наставе да хитају у нове победе у будућности са непролазним младићем српске поезије, надвремено талентовсним Бранком Рааичевићем.
Аплаузи су били громки и дуги, програм је оправдао своју вредност у нашем времену. Захваљујући на крају надахнутим предавачима што су се опет одазвали да говоре на јубиларном 55. Бранковом колу на тему стваралачке радости, Ненад Грујичић је наизуст изговорио завршетак Бранкове „Молитве“: „Фала, Боже, на дар ови,/ О помози, благослови,/ Да ми како с права пута,/ Душа млада не залута.“