Ове песме изведене су као звонолико калемљене слике, у непрестаној јурњави интимних сензација на таласима матерње мелодије језика, са филигрански придоданим нотама у слободном римаријуму текста. Однос мушког и женског принципа овде је представљен до делиријумских плима и осека, које у непрестаном надгорњавању смењују боголике и ђаволске маске и причине. ‘Нерви од волфрама’ представљају зрели младалачки амалгам надахнутог и прочитаног, у живој промоцији емоције која се отима канонима хладног ума.“
