Сремски Карловци, 10. септембар 2026.

У СЛАВУ ВЕЧНО МЛАДОГ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

 

Чувајући златоносну стражиловску линију певања Бранка Радичевића и потоњих српских песника, јубиларно 55. Бранково коло трајаће од 11. до 17. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Чувена манифестација биће отворена у петак 11. септембра у 11 часова у библиотеци „Бранко Радичевић“ (Соба Дејана Медаковића) у Сремским Карловцима. Свечано отварање одвијаће се под мотом „Ој, Карловци, место моје драго,/ ко детенце дошао сам амо.“

Славну песничку манифестацију својом оригиналном беседом о Бранку Радичевићу отвориће угледни српски песник Душко Новаковић који је подалеке 2007. године на Стражилову, на Бранковом гробу, прислужио свећу и положио цвеће.

На свечаном отварању 55. Бранковог кола наступиће песници разних генерација: Ранко Чолаковић, Јулија Капорњаи, Дамир Малешев, Коста Косовац, Марија Пргомеља и Георгије Марковић. Глумачки дарови кроз поезију Бранка Радичевића и део монодраме „Ја Мина, Бранкова“ засјаће од стране сталних сарадника Бранковог кола, драмских  уметника, Данице Петровић и Бошка Петрова. Музичке делове програма на  хармоници и уз гитару испуниће талентовани ученици основне школе „23. октобар“ из Сремских Карловаца. На тај део програма поново ће се укључити песник Дамир Малешев али сада као гитариста који ће отпевати култну Бранкову песму „Певам дању, певам ноћу“, композитора Корнелија Ковача. Поново ће се укључити нова група ђака поменуте школе, који ће рецитовати антологијску поезију наших песника на челу са корифејем српског романтизма, вечно младим Алексијем Бранком Радичевићем. Водитељ програма Бојана Јеленковић.

Већ сутрадан, у суботу 12. септембра биће одржани традиционални програми на Стражилову под мотом: „Амо, живо, цвећу поитајте,/ па га с` млади пуно накидајте“.  Најпре, у 10 часова, песник Иван Деспотовић, добитник награда „Стражилово“ и „Печат вароши сремскокарловачке“, прислужиће свећу и положити цвеће на Бранков гроб и споменик (1885)  и казати своју песму посвећену Радичевићу, а затим ће глумица Даница Петровић говорити две Бранкове песме („Укор“ и „Девојка на студенцу“).

Сишавши новом стазом са врха, у једанаест часова код „Бранковог чардака“, уз споменик Бранку (1974, рад Јована Солдатовића), свечано ће бити уручена престижна награда „Стражилово“, која се одржала чак пола века. Овогодишњи лауреати су Живко Николић (за укупно песничко дело) и Ана Ранђић, Анђела Цвијетиновић и Георгије Марковић (за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу).

После уручења награде, кренуће познати „Стражиловски митинг поезије“. Ове године своје песме, поред парнасовски лепог споменика Бранку, говориће песници разних годишта, све до најмлађих: Драгица Стојановић, Александар Арсенијевић, Слађана Миленковић, Наташа Нара Радосављевић, Иван Деспотовић, Тања Прокопијевић, Растко Лончар, Јасна Миленовић, Дамир Малешев, Лидија Ђого, Јелена Тројановски Станковић, Никола Раусављевић, Ана Ранђић, Милан Ћосић, Јелена Вујановић, Бојана Јеленковић, Анђела Цвијетиновић, Јована Анђелић и Георгије Марковић.

Током одвијања јубиларног 55. Бранковог кола биће одржани важни програми који су се одржали кроз време као незамењиви амблеми Бранковог кола. Већ у недељу, 13. септембра у 18 часова, у Шаховском клубу Новог Сада, биће одржан 38. песнички турнир у шаху под мотом: „Много ли се тада кадикада/ у се глава поуздала млада“.  Далеке 1849. године, 2. априла у Земуну, Јован Ђорђевић (оснивач Српског народног позоришта и аутор текста химне „Боже правде“) записао је ову реченицу о Бранку: „Шаха је играо врло вешто и врло брзо покретао фигуре.“ На 55. Бранковом колу шаховску симултанку приредиће FIDE мајстор Жељко Медар, вишедеценијски сарадник Бранковог кола. Играће млади песници и шахисти, али и јавне личности Новог Сада. Најбољи играчи на турниру добиће вредне награде – нове песничке књиге Бранковог кола овенчане наградом „Стражилово“.

У уторак, 15. септембра у Српској православној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, у 13:30 часова биће одржан традиционални парастос Алексију Бранку Радичевићу. Чинодејствоваће архиепископ сирмијски и митрополит сремски господин Василије са карловачким свештенством и богословима. После парастоса, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“ у 14 часова биће одржана нова „Хришћанска тема“ на 55. Бранковом колу. Ове године она гласи: „О стваралачкој радости“, а говориће драмски уметник Небојша Дугалић (актуелни добитник „Велике повеље Бранковог кола“). и архимандрит Клеопа Стефановић, игуман Манастира Ваведења у Сремским Карловцима и професор Српске православне богословије Светог Арсенија.

У новосадској гимназији „Исидора Секулић“, у среду 16. септембра, у 11 часова, под мотом: „А у вече у својој старости,/ да се сетиш сунашца младости“, програм „Сусрет с песником“, наступиће Ласло Блашковић, прошлогодишњи добитник „Статуете Бранка Радичевића“ за укупно књижевно стваралаштво, а поводом беседе о Бранку коју је изговорио на свечаном отварању 54. Бранковог кола. Модератор програма биће Дамир Малешев, професор гимназије. Наступиће и талентована песникиња–гимназијалка Николина Милошевић.

У среду, 17. септембра,  у 11 часова, у Библиотеци „Бранка Радичевића“ (Соба Дејана Медаковића) у Сремским Карловцима, под мотом „А овде се поток нашалио/ па нам пута младим препречио“, биће свечано затворено јубиларно 55. Бранково коло. У оквиру програма  „Песник за децу у библиотеци“ гостује Тодор Бјелкић, актуелни добитник „Печата вароши сремскокарловачке“. Наступиће и талентовани ученици-песници-глумци-музичари као најмлађи учесници на 55. Бранковом колу.  Модератор програма Георгије Марковић.

 

Бранко Радичевић

РИБАРЧЕТА САН

 

Ал’ се небо осме’ива!

Ал’ се река плави!

А рибарче у чун снива,

Јасно к’о на јави.

 

Он ‘итнуо удичицу,

Рибицу је стек’о,

Метнуо на жеравицу

Па је тако пек’о.

 

„Жеравице, де се труди,

Немој тако споро!ˮ…

Рибица му веће руди,

Готова је скоро.

 

Руди риба – јоште мало –

Сад му је печена!

Срце му се заиграло:

ˮАмо сад, милена!“

 

Доле ћемо јàко сести;

Ал’ ће да се слади!

„Мор’о бих те, рибо, јести

И да није глади!“

 

Па је узе, па њом брже

Да примакне к усти –

Чун се љуљну – он се трже –

Оде санак пусти!

 

 

Петар Петровић Његош

БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

 

Пјевче драги, Србе врли,

искро жива ђачког круга,

нек Аполо тебе грли,

нека Орфеј тражи друга.

 

У вилинском пјеваш Колу

као славуј усред луга;

тебе за род пјесма грли

као небо вита дуга.

 

Ајде, роде, колу амо

да јуначки попјевамо;

глас нек јечи, нек се чује,

нек цркају љуте гује!

 

 

Ненад Грујичић

ЗАПИС О АЛЕКСИЈУ РАДИЧЕВИЋУ

 

Негдањи ученик Карловачке гимназије, Тодор Радичевић довео је 1835. године у Сремске Карловце из Земуна за руку два своја малолетна сина без мајке. Беху то једанаестогодишњи Алексије (будући Бранко) и десетогодишњи Стеван. Дечаци су уписани у Карловачку гимназију 7. октобра поменуте године.Тада су Сремски Карловци изгледали другачије, још нису постојале велике зграде на данашњем тргу што носи песниково име. Тадашња зграда гимназије, у којој су се Бранко и Стеван школовали, била је ониска и веома скромна. Пре Бранка у гимназији се школовало четрдесет пет генерација. У то време Сремски Карловци били су изузетно лепо и живописно место, набогатија варош у источном делу Срема, а уза све то прворазредни духовни и културни центар.

Као ђак Карловачке гимназије, Алексије Радичевић није био познат као песник и ниједну песму на српском језику није написао у Сремским Карловцима. Тек једну на немачком, као школски састав. После завршеног школовања у Карловачкој гимназији, 1841. године отац Тодор уписује своје синове на студије философије, то јест  мудрољубија у Темишвару, где умире двадесетогодишњи Стеван. У Темишвару Алексије Радичевић пише своју прву песму на српском језику, чувену „Девојку на сттуденцу“, а потом 1843. године стиже у Беч, где ће студирати и право и медицину (да би сам себе лечио од јектике). Тек 1847. године, преводећи своје име с грчког (Алексиос), он посрбљено – Бранко, ставља на корице свог штампаног песничког првенца у Бечу. Отишавши из Карловачке гимназије, Бранко никад није заборавио Сремске Карловце и Стражилово. Као аркадијска успомена, духовна и дионизијска лепота они су заувек населили Бранкову поезију.