УСПОМЕНА НА ИВАНА В. ЛАЛИЋА
Мало је који песник попут Ивана В. Лалића контролисао у песми своју емоцију и уоквиривао је свешћу о њој самој, о себи, о чину стварања. Песнички занат је као свако друго умеће од круцијалног значаја у коначном васпостављању грађевине дела. Ту мора бити видљив радосни напор да се песнички израз кондензује, то јест сведе на […]
ВЕНАЦ О НОВАКУ ЂОКОВИЋУ ЗА ИСТОРИЈУ
Сонетни венац о Новаку Ђоковићу јесте један лирско-наративни низ у ком се износи већ поменути догађај светских размера, али се обелодањује и етичко-лирска интерпретација промишљајућег лирског субјекта поводом тог догађаја. Понашање аустралијске државе према Новаку и опште медијско зло дочарани су рефлексивно-сатиричним изјавама, затим лексиком епске народне поезије, градацијом библијских апокалиптичних слика, али и конкретним […]
ВИДОВИТА УМЕТНОСТ ОЉЕ ИВАЊИЦКИ
Подалеке 1957. године, приликом откривања споменика Бранку Радичевићу на Калемегдану, Иво Андрић је, поред осталог рекао: „Правом песнику и његовом делу ни време ни људи не могу ништа.“ Дакле, правом уметнику проток времена може само да повећа сјај и значај. Ова једноставна, али до сржи истине, прецизна сентенца, помаже нам да, бар делимице, осветлимо комплексну […]
У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ-ПОЕМЕ „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“
У поговору књизи „Козаро, сејо и прамајко“, Данијела Регојевић поред осталог каже: „Пјесник отвара личну завичајну рану на грудима, и његов бол разраста у велики жал за страдалим српским народом у цјелини, а у сликама и призорима геноцидног надирања њемачких и усташких фаланги на дјецу и становништво српске Козаре. У свему томе, и оном што […]
„КОЗАРСКИ ВИЈЕНАЦ“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА
Инспирисан да говори о новом песничком делу Ненада Грујичића, Растко Лончар нагласио је да појава оваквих књига представља реткост у савременом песничком и културном стваралаштву. Истакао је способност аутора да предочи минуло време и споји га са садашњим, са уметнички снажним и несвакидашњим сликама, на пример, после изненадне команде за јуриш и пробој у бици […]
ВЕЧИТИ МЛАДИЋ НАШЕ ПОЕЗИЈЕ
Ова годишњица неупоредива је са другима исте временске висине. Ниједан наш песник није толико ушао у народ и постао његов крупни капилар као што је то Бранко Радичевић. Борислав Михајловић Михиз каже: „Уједињена омладина српска која је у свом крилу одгајила и Змаја и Ђуру Јакшића и Лазу Костића, прихватила је својски и срдачно и […]
ЧИЈЕ ЈЕ КОЛО У „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА, СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО
Но пре тога, поновићемо да је Алексије Радичевић рођен 28. марта (15. марта, по старом) 1824. године у Броду на Сави, данашњем Славонском Броду. Можемо казати – вршњак, то јест савременик, по делимичном преклапању календара у животима различите дужине, неких европских писаца, на пример, Виктора Игоа и Лава Толстоја, Бранко је први модерни српски лиричар, […]
ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ СТОГОДИШЊИЦЕ БРАНКОВОГА РОЂЕЊА
С обзиром да је 200. годишњица Бранковога рођења годишњица од изузетног значаја за српску културу и књижевност, језик и државу, ево прилике да се подсетимо како је у Сремским Карловцима 1924. године изгледала прослава 100. годишњицe рођења Алексија Радичевића. У тадашњој Југославији, то јест – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, стогодишњица Бранковога рођења била је […]
ОДРЕЋИ СЕ СВОГА КОРЕНА, ИСТО ЈЕ ШТО УМРЕТИ
Друга глупост, беживотна идеја, која је нажалост заживела, јесте укидање, на прилазу хали с књигама, могућности да се бројна публика напољу освежи и послужи традиционалним специјалитетима, да одседне поред препотопског ћевабџијског дима и топле пљескавице са чашицом боемског пића. Тај непромишљени гест напросто је био малограђански, снобовски предлог размажених умишљеника, који је уништио ону честицу […]
СУСРЕТ С БРАНКОМ ЛЕТИЋЕМ И АНЂЕЛКОМ АНУШИЋЕМ
Изроних на штанд „Прометеја“, кад тамо, за омањим столом, седе Анђелко Анушић и Бранко Летић, прозни писац (има и други, познати критичар истога имена). Промоција – на столу усправљена књига – нови роман Анђелка Анушића, „Маглена авлија (Бајка о путовању у она места)“. Он затражи да седнем поред њих, што радо и учиних. Анђелко одмах рече: […]