НОВИ ЛАУРЕАТИ „ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“

НОВИ ЛАУРЕАТИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е   Ивана Миланков (Београд, 1952) дипломирала у родном граду енглески језик на Филолошком и физику на Природно-математичком факултету. Награду Бранковога кола добија за књигу поезије „У суседству кише“ (Удружење независних писаца Србије, Београд, 2023). Објавила је осам књига поезије и једну прозно-лирских записа. Награђена књига […]

ПРЕКОДРИНСКА ДУХОВНА БАШТИНА У СРБИЈИ

ПРЕКОДРИНСКА ДУХОВНА БАШТИНА У СРБИЈИ

Истакао је да је мотивацију да сачинии књигу „Ганга“, која обухвата херцеговачко старо певање,  добио од Ненада Грујичића, аутора студије и антологије „Ојкача“, који му је рекао да већ постоји антологија „Бећарац“ Младена Лесковца, и – књига „Ојкача“, и да је сад потребно да он лично, као Херцеговац интелектуалац,  сачини „Гангу“ Ненад Грујичић је, поред […]

РАДОШ БАЈИЋ ГОВОРИО „БРАНКОВУ ЖЕЉУ“

РАДОШ БАЈИЋ ГОВОРИО "БРАНКОВУ ЖЕЉУ"

Поводом 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића, имали смо привилегију да у интерпретацији Радоша Бајића чујемо чувену песму „Бранкова жеља“ Јована Јовановића Змаја, написану 1877. године при првом покушају преноса Бранкових костију из Беча на Стражилово. То је Змајева песма испевана гласом, и у првом лицу Бранка Радичевића, песма која се често у разним […]

ОРИГИНАЛНОСТ ПЕВАЊА ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

ОРИГИНАЛНОСТ ПЕВАЊА ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

У томе је цела истина – њено свевидеће стваралачко око, у најлепшем смислу речи, играч је у свим правцима, лакокрили живи анђео, бели, без људског дисања, који филигрански претаче видљиве и невидљиве нијансе из боје у боју небеске дуге, то јест речника датог само њеном стваралачком бићу. Зато бисмо јој радосно предложили да не пише […]

О ЗАВИЧАЈУ ПИШИ КАД НАПУСТИШ КУЋНИ ПРАГ

О ЗАВИЧАЈУ ПИШИ КАД НАПУСТИШ КУЋНИ ПРАГ

Пре деветнаест година на Козари добио сам награду „Скендер Куленовић“ за књигу изабраних и нових песама“Светлост и звуци“ (Српска књижевна задруга, Београд, 2004). После ме нису звали шеснаеест година јер сам бранио Драгана Колунџију, најплоднијег песника Козаре, који се био нашао у бесловесној дневнополитичкој немилости тадашње приједорске власти. Драган је патио десет година,  а ја […]

КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО

КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО

Како и на који начин написати књигу поводом пола века Бранковога кола, а у сусрет 200. годишњици Радичевићевог рођења? Да ли донети голу фактографију и статистички приложити податке? Или писати разиграно и отворено, у мери животне истине и слободе? Укрштати једно и друго, у снази веродостојног доживљаја и израза? Овакве књиге веома су ретке, и […]

КУЛТУРА ОТВАРА ОСЕЋАЈ ЗА ЛЕПОТУ

КУЛТУРА ОТВАРА ОСЕЋАЈ ЗА ЛЕПОТУ

Ове године је сто деведесет девето лето од рођења Алексија Радичевића у Броду на Сави, потоњег славног Бранка, најчувенијег ђака (1835-1841) Карловачке гимназије. Од 8. до 18. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, минуло је још једно Бранково коло, педесет друго по реду.  Уствари шездесето, јер је пре зачетка оваквог Бранковог […]

ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ ДВАПУТ ГОВОРИЛА „ВРАГОЛИЈЕ“

ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ ДВАПУТ ГОВОРИЛА "ВРАГОЛИЈЕ"

Међутим, то са споменицима није баш једнолинијски вез приче, већ податак да је на том месту у дворишту Карловачке гимназије 1900.године био подигнут споменик Бранку Радичевићу, рад Ђорђа Јовановића. И ту је красио гимназијско двориште и Сремске Карловце све до 1941. године када су га усташе срушиле у својој хустерији упадања у куће и установе […]

ЈЕЛЕНИ ЛЕНГОЛД УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

ЈЕЛЕНИ ЛЕНГОЛД УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Јелена Ленголд је захвалила на награди која јој у овом тренутку пуно значи с обзиром да јој је једна друга награда из Војводине, из Новог Сада,  пре две године била од стране жирија додељена а онда никад уручена, заправо одузета, што ју је веома погодило. Али, на страну све то, рекла је Јелена Ленголд и […]

ФИЛОЗОФИ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

ФИЛОЗОФИ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Тема ,,Личности и субјективности’’ отвара проблематику ова два појма. Филозофска рефлексија датих категорија проналази своје место у свим слојевима друштвености. Којој год историјској епохи се обратили, пронаћи ћемо мноштво  различитих одређења, која ако не експлицитно, онда бар имплицитно, упућују на апоретику (вештина расправљања о проблемима, а да се притом не мора доћи до решења) личности […]