Јелена Ленголд је захвалила на награди која јој у овом тренутку пуно значи с обзиром да јој је једна друга награда из Војводине, из Новог Сада, пре две године била од стране жирија додељена а онда никад уручена, заправо одузета, што ју је веома погодило. Али, на страну све то, рекла је Јелена Ленголд и додала да је ових дана, читајући Бранка након дуже времена, приметила да неке његове песме зна напамет и да га то, поред осталог, не само са стране њеног искуства, одликује као великог песника који је етаблиран у свести народа. Нагласила је да осећа посебну радост што добија престижну награду са Бранковим именом у најстаријој српској гимназији, у којој се Алексије Радичевић школовао.
Ненад Грујичић је истакао да је Бранково коло све време, поред осталог, било и остало корективни фактор песничке и књижевне сцене, поготово у сусрет 200. годишњици Бранковог рођења, најпре на јакој афирмацији талентованих младих људи, а онда и на пољу додељивања награда и на песничком пољу и у књижевном животу. Као стваралац, Јелена Ленголд изражава ултрасвест о немогућности стваралачке симбиозе уметности и политике. Она се ослања на прекогнитивна својства талента који јој отвара најшира поља стваралачке слободе. Истакао је значај вишедеценијске сарадње са Карловачком гимназијом и Карловачком богословијом „Свети Арсеније Сремац“.
Поезија Јелене Ленголд узима детињство и свакодневицу као темпорални и просторни мизансцен где се указују стварносни ликови и судбине, догађаји и доживљаји обичних људи. Пролазно и земаљско, збиљско и конкретно, представљају основу за поетски маштаријум матерњегa језика у књигама Јелене Ленголд. Све су то својеврсне поетске каже са непрестаним откривањем обиља чуда из ризнице стварности и живота породице, процеса индивидуације и формирања погледа на свет. Ту се јављају и готово истинити стихови о односу мушког и женског принципа, усхита и падова, љубави и разлаза, са финим валерима хумора и ироније као облика релативизације озбиљности проблема и искушења.
У рубрици „Стражиловски лауреати из ризнице Бранковог кола“, са по две песме, наступиле су раније добитнице награде „Стражилово“, врсне песникиње Валентина Милачић и Александра Мариловић, обе из Републике Српске, те Иван Деспотовић из Београда, двооструки лауреат Бранковог кола, као и актуелни лауреат „Стражилова“ Димитрије Николић, који је наступио и као пијаниста изводећи композицију Исидоре Жебељан „Дарк Велвет“.
Млада оперска певачица Наталија Ердељан, у клавирској пратњи професорице Маје Грујић, извела је композицију Милоја Милојевића „Јесења идила“ на стихове Војислава Илића. Затим је октет Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ отпевао нумеру из српске духовне баштине: „Догматик петог гласа“ Стевана Мокрањаца..
Уз чувену и певану антологијску Бранкову песму која почиње стиховима „Певам дању, певам ноћу“, посвећену Мини Карџић, током свечаног затварања 52. Бранковог кола, најављена је у више наврата прослава 200. годишњице рођења Алексија Бранка Радичевића, која ће бити на високом нивоу планирана и обележена наредне године.
Ана Гојковић
