ПРОГРАМ „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“
Песници не признају страх од пролазности и смрти, њихово је царство матерњега језика: „Хвала Боже на дар ови,/ о помози, благослови,/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“(Б. Радичевић). Бранко није заглибио у своме времену иако је певао у њему, и о њему, он је стекао надвремену ауру захављујући Пегазовим крилима несвакидашњег […]
ПРОГРАМ-КАТАЛОГ „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022.“
Бранко Радичевић је певао: „Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није“. То је мото ове несвакидашње манифестације, такав је и програм „Пролећних Бранкових дана 2022“ који ће трајати од 15. до 28.марта. То су датуми рођења, по јулијанском и грегоријанском календару, Алексија Радичевића 1824. године у Броду на Сави. […]
ТРИЈУМФ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
У сусрет двестотој годишњици Бранковог рођења, која ће свечано бити обележена 2024. године, подсећамо да је Алексије Радичевић рођен пре 198. година у Броду на Сави – 15. марта, по јулијанском, или 28. марта 1824. године, по грегоријанском календару. Од 1830. до 1835. живео у Земуну и учио српску, па немачку основну школу. У најстаријој […]
ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ДАВНО ПРОРЕКАО СТРАШНУ ЈУТАРЊУ ВЕСТ
На 14. Бранковом колу, на Стражилову, у подне 15. септембра 1985. године, Брана Петровић говорио песму „Иде човек поред реке“: „Иде човек мајко моја најстарија држава/ иде црква порушена иде лађа без посаде/ иде гробље свих времена прах и пепео/ склањај децу мајко моја иде злочинац// Вечност му се иза чела притајила госпо блага/ иза […]
ЈОШ ЈЕДАН ОПРОШТАЈ ОД СТЕВАНА
Из Берлина дошли су Стеванови пријатељи Sabine Fahl и Dieter Fahl. Она је превела више Тонтићевих књига на немачки језик. Уз положену урну са посмртним пепелом Стевана Тонтића, они су казали Оченаш на немачком. Дан је био сунчан и прохладан, отвореног неба у подневном плаветнилу Новога Сада. Осетили смо присуство великог српског песника Н. Грујичић
ШТАМПАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДРАГАНЕ ЛИСИЋ
Дабоме, ту су и отац („ …и најпијанији/ Знао где му је кућа/ Устајао у пола пет за грађевину/ И две недеље после инфаркта“) и мајка. Ево једне од песама посвећених мајци (Жмурке): „Мама/ Играјмо се жмурке/ Сакрићу ти се под сукњу/ Или под дојку/ А ти ме пригрли/ Као новорођенче/ И броји до сто/ […]
ИЗАШАО „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ
На овоме свету и сâм човек је сенка, привид, пролазни трен. Коначно, сјеноход је и сама поезија, дисциплина која походи и обиграва сва места овога света. У тако постављеној опцији, неопходно је преиспитивање и поезије саме, метајезика песме, али и језика као материјала за стварање песништва. Дабоме, тиме се приказује и судбина и позиција песника у свету, у […]
МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГА ЈЕЗИКА
Сам назив књиге био је интригантан и читаоцима, колегама песницима и критичарима. Тако је поред низа других Славко Гордић (тадашњи мој професор на Филозофском факултету) у Летопису Матице српске (мај 1979) записао: „Око наслова Грујичићеве песничке прве књиге лебди омаглица слутњи и питања модерне филозофске и књижевне мисли. Матерњи језик! Је ли по среди Крочеова идеја (инспирисана старим Хердеровим […]
ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ЖИВОТОМ ЗАЛЕГАО ЗА СВАКИ СВОЈ СТИХ
Попут Гетеовог Фауста, полунестварног бића што се губи у узалудном метафизичком тражењу, песник се непрестанце уверава у амбивалентна својства човека, тог опасног и несавршеног земног створа. Али и – друштвено-историјских колектива, то јест изманипулисане масе кроз времена и, напокон, народа као „курвиног сина“. Ова песникова синтагма беше мета за оштар напад Оскара Давича на једном […]
НА ПРАГУ СТЕВАНА ТОНТИЋА
Био је осенчен Бранковим крилом још далеке 1971. године када је добио Бранкову награду Матице српске (за есеј „Трагично у поезији Бранка Миљковића“), а онда после много значајних признања и „Печат вароши сремскокарловачке“ 2001. године на 32. Бранковом колу у Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба. Затим – „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића), за […]