СВЕТЛОПИС О ДРУГАРСТВУ, ПОЕЗИЈИ И ЖИВОТУ ДУШАНА М. КНЕЖЕВИЋА

ЗАПИС ПОВОДОМ ТЕКСТА „НЕСЕБИЧНИ ДЕЧАК СА НЕМИРНИХ ПУТЕВА“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

 

Пише: Бојана Јеленковић

 

Ненад Грујичић и Душан М. Кнежевић, Нови Сад 1975.

Када песник пише о песнику, он отвара срце и околицу срца. Одједном сећања постају рој емоција и речи које су незадрживе у тумачењу и обасјању оног што је прошло, а заувек оставило траг у песмама и успоменама на песника Душана М. Кнежевића.

Имамо прилику да читамо запис који пише песник, пријатељ, земљак, сабрат, човек, стога је посве емотиван и посебан у својој суштини, али притом и богат фактима и документима.  Текст „Несебични дечак са немирних путева“ доноси нам не само осветљење живота и дела Душана М. Кнежевића већ оживљава једну епоху,  плодотворно време, живу људскост и оданост као важне чиниоце, који проминирају у читавом тексту о песничкој уметности и једној младости која улази у животне и стваралачке изазове.

Запис о времену и људима, њиховим делима, првим књигама, обостраној подршци, заједништву, животу, завичајности, одласку на студије у Нови Сад и Београд. Та промишљања о књижевности и уметности неки су од мотива који подсећају и поучавају како би требало да деламо и какви да будемо према ближњем, брату, песнику и човеку у конкретном животу.

Душан М. Кнежевић, Стражилово, 1985.

И није ово први пут да из пера Ненада Грујичића учимо и надамо се, верујемо и трагамо, промишљамо о себи и другима. Већ навикнути, не упознасмо се само са једним ствараоцем, већ са многима. Као искусан, списатељски вешт и поуздан хроничар и вишедеценијски сведок културног жовота, а уз то, и најпре, песник, а затим и прозаиста, драмски аутор, есејиста, критичар, антологичар, полемичар и публициста,  Ненад Грујичић нам у снажном тескту дочарава социјални миље, културне прилике, књижевни живот и уметност уопште, а највише свет поезије који је приоритетан у његовој мисији, светлица која радосно бди над свим читаоцима који се дотакну овог написа.

Програм „Млада српска поезија“ на Струшким вечерима поезије 1979: Радмила Лазић, Милан Ђорђевић, Душан М. Кнежевић, Милош Комадина, Братислав Милановић и Ненад Грујичић

Хронолошки упознајемо песника Душана М. Кнежевића, његово детињство, младост, прве објављене текстове и књиге, стваралаштво, зрело доба, друштвени и лични амбијент. Читамо редове из чистог срца и још чистијег пера како бисмо доживели исказивање дубоких (о)сећања. Препознатљив стил Ненада Грујичића нагони на саосећајност и знатижељу да још дубље уронимо и боље упознамо једног ствараоца који није са нама, али јесте његово песничко дело које се овим побратимским јавним гестом Ненада Грујичића отвара и за друге, и надаље.

Ненада и Душана чврстим спонама свезао је завичај, крајишко Поткозарје њихових родитеља, а највише лепота писане речи која се изнова рађала у колевци мелодије матерњег језика и ширила даље и дубље, кроз Београд и Нови Сад,  и другде, да би се данас, када Душана земно више нема, узнела до Неба.

Читајући текст, откривамо карактерна и стваралачка поља, згоде и незгоде које живот доноси и утиче на стварање. Једнако, упознајемо и нашег аутора из пријатељевања и првих песничких наступа, али ту су и ране слике  из Ненадовог контакта  са  породицом Кнежевић из Приједора, те са врсницима (Милован Марчетић) који су у гомјеничкој младости развијали и грејали љубав према поезији.

Две године после изненадне смрти Душана М. Кнежевића ово је први и досад једини приказ његовог стваралачког и животног пута. Иако је о Душану раније гдегде писано, а подоста пало у заборав, стиче се утисак да сâм Кнежевић проговара из ових редова, још једном се исповеда и свој радознали и немирни дух  преноси на нас.

Са Иваном В. Лалићен и Душаном М. Кнежевићем на Козари, 1980.

Занимала га је уметност уопште, архитектура, духовност, фотографија, а најпре поезија и књижевност – целог живота био је слободан уметник. Онда када би напунио само себи знане котарице у души, оне које само уметност може дати, кретао би даље, у нову пустоловину трагајући за нечим новим, вишим, није одустајао – оставио нам је девет књига поезије. Од треће своје збирке поезије, Кнежевић узима псеудоним Душан Кан и тако потписује све своје потоње књиге.

Читаву лепезу имена стваралаца Ненад Грујичић лакокрило осветљаава уз Душанов лик како би још једном оживео сведочанство о духу времена када су се славиле речи песничка дружења, када је била важна врлина оличена у сабрату и ближњем по таленту. Младост, та снажна и моћна нада, поставила је темеље у нашим песницима, а они одолевају свим изазовима и враћају нас здравим стваралачким, породичним и људским вредностима – зато је ово текст завештања.

Овде су познати Приједорчани, сликари, песници и интелектуалци  оцватили нашу пажњу призорима пуним изненађења,  али у уметност и живот у целини. Дабоме, многи су, као и други, били гости код Ненада, домаћина чувеног Бранковог кола, препознатљивог по својим богатим програмима и садржајима, слављењу уметности, стваралачкој радости и ширини заједништва у истом језику и култури. Било је и остало да Коло пружа пријатељску руку малим (младим) и великим, знаним и незнаним ствараоцима где год се њише и живи српски језик у контакту са другима.

Душан М. Кнежевић, Милован Марчетић и Ненад Грујичић у Дунавском парку у Новом Саду, 1975.

Текст „Несебични дечак са немирних путева“ Ненада Грујичића исткан је тако да у себи жанровски збира елементе хронике и мемоара, биографије и аутобиографије, а све то лирски обојено, чистом душом надахнуто и са сетом нахрањено, која крепи документарним чињеницама кроз црно-беле фотографије из минулог времена.

Дирљив текст из пера Ненада Грујичића о песнику Душану М. Кнежевићу обогаћен је, дакле, и ретким и досад необјављеним старим фотографијама (светлописима) из њихових младих сусрета у Новом Саду, Београду, на Козари, Стражилову и Струшким вечерима поезије. И на тај начин –  леп и надахнут омаж песничком  ствараоцу и сабрату, значајно отргнуће од заборава – запис за вечност.

Душан М. Кнежевић с Абдулахом Сидраном и Каталин Ладик на 20. Бранковом колу, Стражилово 1991.

Заједничке стазе и богазе, преплитања и разилажења с другима у књижевном и ином животу, како само он уме и може, Ненад Грујичић је представио у виду новог рођења песника Душана М. Кнежевића. А знано је, људи живе док живе сећања на њих.

Надахнут, пре свега људски и стваралачки, топао омаж једној песничкој природи која је „лутатељна“ и непоновљива, и која је оставила инспиративне песме и књиге. Ево нам здравог и зрелог, чистог и снажног примера како светлити смислу живота и стваралаштва, и трајати у заједништву које се врхуни љубављу и надним речима, овог пута са завичајног студенца и нових путева – да не заборавимо ко смо и куда смо кренули, и шта остављамо другима.

 Стубал, 28. јули 2026.

 

 

 

 

 

 

 

Најновије вести