У славној Карловачкој гимназији, у којој се школовао (1835-1841) њен најславнији ђак Бранко Радичевић, данас је гостовала угледна српска песникиња Драгица Стојановић (1963, Зрењанин). У програму под називом „Стражилово, дивно Стражилово,/ Бранко те је у звездице ков`о“, у сусрету са познатом песникињом одржан је песнички матине ђака-песника Карловачке гимназије: Невена Станков, Тамара Рехнер, Јелена Вукотић, Ања Цвијан и Јована Анђелић. Модератор програма била је др Маја Стокин, професорка Карловачке гимназије.
У простору Карловачке гимназије налази се и чувена Спомен-библиотека која исијава особену духовну симболику књиге, што се огледа у присуству најстаријих издања из осамнаестог, деветнаестог и двадесетог века на застакљеним полицама с кључем (Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Тодор Радичевић). Ту су Драгица Стојановић и Маја Стокин, пре почетка програма у Свечаној сали, дале телевизијски интервју поводом 175. годишњице изласка прве књиге Бранка Радичевића у Бечу (1847).
Драгица Стојановић добитница је, поред осталог, награде Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ (2016) што је била својеврсна репрезентативна улазница за учествовање у данашњем програму специфичног концепта на „Пролећним Бранковим данима 2022“ у пуној Свечаној сали Карловачке гимназије.
Са тремом попут завеслаја лептирових крила, младе песникиње Карловачке гимназије казивале су своје песме-првенце, а искусна песникиња додавала своје из ауторског искуства од четири деценије. Забрујале су стваралачке жеље и намере на почетку песничког путовања, и сећања на почетке појављивања на песничкој сцени – тајна трајања у времену и простору у знаку Аријаднине нити Драгице Стојановић. Поменула је да у младости није била нарочито уважена као песникиња од своје наставнице која јој је рекла да више не долази на литерарне секције.
У Свечаној сали Карловачке гимназије, младолика срећа поводом наступа у таквом амбијенту оцртавала су се и на лицу Драгице Стојановић чија поезија носи особен квалитет и доживљај. Слике стварносног света укрштене са унутарњим указују на сталну потребу лирске интерпретације човековог земног присусутва у доживљају љубави и бола, сете и усхита, а кроз призоре детаља и ситница, наоко. Ускоро у Шпанији излази антологија поезије српских песникиња у избору Радмиле Лазић, у којој се налази и Драгица Стојановић.
Песникиња је говорила и о самом чину писања и читала, поред осталих, и песме на ту тему, рекла да дар носи веру у себе. Истакла да је своју прву песму објавила у „Дечјим новинама“. Поменула и показала панораму поезије ђака Карловачке гимназије, штампану прошле године у издању Бранковога кола, истакавши да је та генерација ђака имала срећу да на тако леп начин објави своју поезију.
Стигла је да каже коју реч и о замкама „фејзбука“ , то јест „друштвених мрежа“, о песничким конкурсима за младе. Нагласила да је искреност важна да би се веровало поезији коју пишеш. Својој кћерки дала је име по књижевници Исидори Секулић с којом је кренула због усамљености да води разговоре, што је и наслов једне њене књиге. Рано је остала без мајке.
На крају сусрета, једна карловачка ученица прочитала је песму „Јефимија“ Драгице Стојановић. Потом су ђаци постављали питања о инспирацији коју Драгица Стојановић, рекла је, проналази у свакодневном животу. Питања младих и одговори остварене песникиње. У таквом укрштају првине и књижевне праксе, остварен је динамичан и креативан програм за памћење, који је наново указао на неуништиву моћ поезије, остварених песника и талената који долазе.
Бранково коло је Драгици Стојановић поклонило примерке својих нових, за Радичевићев 198. рођендан, штампаних песничких првенаца: „Сјеноход“ Данијеле Регојевић из Бањалуке и „Траговима…“ Драгане Лисић из Новог Сада. Такође, професорка Маја Стокин и младе песникиње Карловачке гимназије добиле су на дар примерке ових свежих књига. Програму је присуствовао и Бранко Стојков, директор Карловачке гимназије.
Сусрет пун младалачког жара и оптимизма, вере у мисију поезије и смисао живота наспрам онеспокојавајућих вести са распомамљених медија диљем планете. Била ја ово нова прилика да се осети живо присуство Алексија Радичевића (звали су га у гимназији – Аца, по крштеном имену), најчувенијег ђака Карловачке гимназије која је прошле године обележила двеста тридесет година свога постојања.
















