Сремски Карловци – Нови Сад, 15. јануар 2026.
Као песник младости, Бранко Радичевић у свом Колу окупља најпре талентоване младе песнике и даје им шансу да се јавно огласе и покажу распоне свога дара на књижевној сцени. У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2026“ појавиће се још један песнички првенац, збирка песама Георгија Марковића, матуранта Карловачке гимназије. Песник је рођен 29. новембра 2007. године у Аранђеловцу, желео свим срцем да упише Карловачку гимназију.
У рукопису „Један продужени распуст“ Георгија Марковића уочљива је зрелост матуранта-песника, која надилази општа места младалачке поезије, па се и овде може казати да песништво заиста не мари за године, да је оно по својој онтолошкој вертикали младолико и моћно ма у којој календарској доби аутора било створено. И, како рече енглески Бранко – Џон Китс: „Ако поезија не долази природно као и дрвећу лишће, боље је да уопште не долази.“ Марковићеве песме рађају се са разлогом, управо спонтано и природно, са супстанцом духовности која пева о људској пролазности и грешности.
Доносимо три песме из рукописа младог Георгија Марковића.
Речи су као светло
Само праве
Сенку
Сенку која некад пада
Иза човека коме је речена
Ни не примети се
А некад
Замрачи лик
И људи се више не виде
У мраку
И не сете се
Намучени
Да просто упале светло
Па
Већином
Много много више
Боли оног који је рекао
Издао сам
Издао сам себе
Нисам знао ни куда ни где
Немир ме је прогањао
Нисам ни слушао никога
Немир ме је ухватио
Музика ми је само јачала одјек
Издао сам
Издао сам себе по први пут
И оног туђег мене
Упао сам у
Мрак
Нисам више ни гледао
Само сам се тихо молио
И питао
Ко ме то опет штити
Као да моје зло не види
И мисли моје чисти
А сузе
Сузе само Бог даје
Како Господе, разумети Те могу?
Како Господе, стајати пред Тобом могу?
Како?
Кад и у очи оца свога сумњам
Кад ни вере немам
А реч ми је лажна и слаба
Ни срца немам некад.
Како Господе, разумети Те могу ?
Како Господе, стајати пред Тобом могу?
