Сарадња са Карловачком богословијом „Свети Арсеније Сремац“ траје деценијама. Бранково коло је 1994. године увело програм „Хришћанске теме“ које (прве три године у Карловачкој гимназији) све време реализуjeмo у свечаној сали Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“. У низу минулих година, као игуман манастира Ковиљ и епископ јегарски, а онда у рану јесен прошле године, на јубиларном 50. Бранковом колу драги гост и домаћин (у исти мах) беше нам у Карловачкој богословији Његова светост Архиепископ пећки, Митополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије који је надахнуто говорио о миру.
Присусутво на Бранковом колу ђака Карловачке богословије и Карловачке гимназије говори о великој привилегији и јединственом амбијенту духовних и просветних Сремских Карловаца. Стара преко два века, Богословија је три године млађа од Гимназије која је прошле године обележила двеста тридесет година постојања.
Кад год бисмо долазили у Карловачку богословију „Свети Арсеније Сремац“ на програм „Хришћанске теме“ дочекало би нас узвишено појање младих богослова док бисмо улазили у свечану салу. То би ојачавало наша животна и духовна крила, упућивало да се налазимо на јединственом, изабраном и од Неба обележеном месту. Слично је било и сада на свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана“ у башти Бранковог кола; млади појци су допролећили прелепи мартовски дан стиховима о „мајци Србији“ и дали ванавременску димензију целом догађају. „Хвала, Боже, на дар ови,/ о, помози, благослови,/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“.
