Нови лауреати Андрија Радуловић из Црне Горе, Милан Ракуљ из БиХ (Република Српска), Дајана Петровић и Иван Деспотовић из Србије. А публика – озарена у преподневу божанске светлости и ведрог неба заљубљеног у поетске душе. У башти Бранковога кола, где се налази извор „Патријарховац“ из средине 19. века, одвијао се несвакидашњи програм, нешто потпуно другачије од медијског вашаришта и духовног слепила. Однегована публика Бранковога кола, заинтересована, посвећена поезији и уметности, животу и љубави, а где би се нашла него у Сремским Карловцима – на дан Бранковога рођења, а у знаку 175. годишњице изласка прве Радичевићеве књиге „Песме“ у Бечу (1847).
Живимо у добу великих неизвесности, ирационалне пандемије којој се не зна крај, и новог рата светског калибра, ту, скоро у комшилуку, одмах иза Румуније. Што рече старогрчки историчар Тукидид, њему се приписује, још у 5. веку пре нове ере – да рат уствари стално траје привремено прекидан примирјима.
А из Сремских Карловаца, са „Пролећних Бранкових дана 2022.“ – порука, чувена реченица Достојевског: „Лепота ће спасити свет.“ Млада драмска уметница Даница Петровић на почетку и на крају свечаности надахнуто је говорила две чувене Бранкове песме, које се певају у народу: „Девојка на студенцу“ и „Укор“. Публика упија, одушевљена, није штедела дланове – поезија је лек и у добру и у злу.
По завршетку свечаности фоторепортер Слободан Шушњевић озареног лица рече: „Ако само троје овде присутних младих људи прими и задржи ову лепоту данас, вредело је.“ „Надо моја ниси ваљда пена“, кликтао је Бранко.
На фотографијама Слободана Шушњевића, део публике на свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2022.“
