СВЕЧАНО ОТОВОРЕНИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2018.“

СВЕЧАНО ОТОВОРЕНИ "ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2018."

Главни догађај било је свечано уручење престижне награде “Печат вароши сремскокарловачке“ песницима Владану Ракићу и Милану Пађену. Уручујући им награду, Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакао је непоновљивост лепоте и значаја оваквог културног чина у Карловачкој гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од 1835. до 1841. године. Изразио је наду да ће у Славонском […]

АПЛАУЗИ ПЕСНИЦИМА БРАНКОВОГ КОЛА НА САЈМУ КЊИГА У НОВОМ САДУ

АПЛАУЗИ ПЕСНИЦИМА БРАНКОВОГ КОЛА НА САЈМУ КЊИГА У НОВОМ САДУ

У име Бранковог кола, на главној бини Међународног сајма књига у Новом Саду, Стеван Тонтић је говорио о немачком песнику Јиргену Израелу и његовој књизи “Подневни псалми“ која се јесенас, као облик међународне награде “Бранко Радичевић“, појавила на српском језику у Тонтићевом препеву у издању Бранковог кола. Публика је чула низ занимљивости попут оне да […]

БРАНКОВО КОЛО НА МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ

БРАНКОВО КОЛО НА МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ

Сава Крнета: Кућишта Горица Радмиловић: Стрижи маску, конак немаш Душан Захаријевић: Антологија савременог  песништва/ Антилогија свевременог речништа Милан Ћосић и Никола Раусављевић: Кад ухватим тишину   Уводна реч: Ненад Грујичић   Добро дошли на промоцију награђених књига и лауреата Бранковога кола на Међународном салону књига у Новом Саду!   P. S. Међународни Салон књига у Новом Саду основан […]

Ненад Грујичић поред Бранкове бисте у Славонском Броду, 1984.

Ненад Грујичић поред Бранкове бисте у Славонском Броду, 1984.

Бранкову прву књигу песама нападају многи, и тек понеки бране. Побратим Ђуро Даничић пише: “Ја мислим да до данас није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Радичевић.“ У Загребу, Станко Враз, такође, са симпатијама дочекује Бранкове песме, хвалећи његов “поетични дух“ и “чист, точан народни језик“. Бранко је 1847. године послао Вразу осамдесет својих […]

У СУСРЕТ “ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2018“

У СУСРЕТ ''ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2018''

За Светски дан поезије, 21. марта, биће промовисане, за ову прилику штампане, Бранку за рођендан, чак четири нове песничке књиге, и наступиће велики број песника-гостију. Посебно место на “Пролећним Бранковим данима 2018“, имаће три промоције часописа и листова: “Бранко“, “Стражиловац“ и “Срп“. Биће изведена и монодрама посвећена антологијском делу “На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, као […]

Ивана Стојић: Путник са тачком

Ивана Стојић: Путник са тачком

У књизи “Путник са тачком“, демони земаљске љубави стварају компликоване емотивне тренутке који немају решења на дужу стазу. Песникиња помоћ тражи и проналази у песми и певању, у стварању услова за нова надахнућа која ће досегнути надземни ниво проблема. У непрестаној нади да ће се остварити као (вољена) жена и песникиња и тиме надскочити свеприсутни […]

Перица Марков: Песмице

Перица Марков: Песмице

У новој књизи, “Песмице“, Перица Марков наглашено употребљава деминутиве који су представљали једну од важних одлика Бранкове лирике. Наиме, Радичевић је под утицајем славног немачког песника Хајнриха Хајнеа изразито користио деминутиве (ветрић, нојца, водица, јагодица, осмејак, зорица,  коњиц, папучица), као и хипокористике (селе, нона, мома).  У готово свакој песми, надахнути Перица Марков користи деминутив, чак […]

Горан Гаврић Грга: Записи са малтешке хриди

Горан Гаврић Грга: Записи са малтешке хриди

Ко је био Нестор Жучни, и зашто га помињемо поводом књиге “Записи са малтешке хриди“ Горана Гаврића Грге? По угледу на Максима Горког, Прока Јовкић (1886-1915) узима ново име (псеудоним) – НесторЖучни – и опева своје животне муке у Окланду и СанФранциску. Нестор, на грчком – који се враћа, који чезне за домом, па онда […]

Ирена Плаовић: Велико Топло

Ирена Плаовић: Велико Топло

Овде је тело представљено као трошни материјал “одраних колена“: “А алпинизам вољења/ још никако да савладам.“ Тело као главни јунак живота, а “душа ми се и даље/ низ Каменичку котрља“. Динамизам песничког говора Ирене Плаовић постигнут је, поред осталог, и честом употребом анафоре, фигуре понављања (Иване клицо/ Иване семенко/Иване најдубљи плоде), што отвара симултана поља […]