У новој књизи, “Песмице“, Перица Марков наглашено употребљава деминутиве који су представљали једну од важних одлика Бранкове лирике. Наиме, Радичевић је под утицајем славног немачког песника Хајнриха Хајнеа изразито користио деминутиве (ветрић, нојца, водица, јагодица, осмејак, зорица, коњиц, папучица), као и хипокористике (селе, нона, мома). У готово свакој песми, надахнути Перица Марков користи деминутив, чак и у називу књиге (“Песмице“), а онда и у насловима појединих песама. То су речи: росица, травчица, сунчица, сузица, жарица, молитвица, зрница, кишица, тужица, ноћица, створењце, ластица… Овим начином певања озвучена је цела књига, створена музичка нит (мрежа) пауковог ткања и тепања у матерњем језику од миља, а у варијанти банатског вокабулара. Дата је аркадијска лепота завичајности и универзалности, а тиме и орфејско слављење живота, дивљење чарима и чудима света. Нема сумње да ће ова књига бити значајан прилог савременој српској поезији и “ветар у леђа“ ауторима палимпсестних облика песничког текста на плану “еклектичке“ звуковности. У новој збирци Перице Маркова “неологистички лиризам“ произилази из готово сваке песме, понегде додирује и Кодерове трагове, па Лазине, свакако, и романтичарске уопште, но не допуштајући им да оду у патетични белкант. Тиме је, поред осталог, потврђен досадашњи песнички таленат Перице Маркова, тако очигледан и осебујан, раскошне цвасти у бројним књигама, у знаку оригиналних духовитих, лексичких и заумних решења.
