Бранкову прву књигу песама нападају многи, и тек понеки бране. Побратим Ђуро Даничић пише: “Ја мислим да до данас није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Радичевић.“ У Загребу, Станко Враз, такође, са симпатијама дочекује Бранкове песме, хвалећи његов “поетични дух“ и “чист, точан народни језик“. Бранко је 1847. године послао Вразу осамдесет својих књига да их овај “распача у Хрватској“. Са књигама је послао и своје “Писмо у стиховима“, које је много година касније штампано у Осијеку (1908) под називом “Љубљеном побри Станку Вразу“.
У данашњем времену, надамо се поновном подизању споменика Бранку Радичевићу у Славонском Броду, који је срушен 1992. а подигло га је Бранково коло 1984. године. Такође, очекујемо да у Хрватској буде враћено Бранково име школи у родном граду великог песника српског романтизма. У Славонском Броду су живели и Бранков отац Тодор и деда Стеван, са породицама.
И, коначно, верујемо да ће у лепом Броду на Сави, родном месту Алексија (Бранка) Радичевића, бити пожељно и природно, након три деценије, већ наредне године, обележити његов 195. рођендан.
















