ПЕСНИЦИ НЕМАЈУ ГОДИНЕ
У албумима Бранковога кола постоји фотографија на којој се налазе Стеван Раичковић и глумци Српског народног позоришта Томислав Јовановић, Томислав Кнежевић и Влада Матић, а с десне стране леђима окренут Марко Дамјановић, директор Горановог прољећа. Фотографија је настала 21. марта 1978. године, пет лета пре мога доласка у Бранково коло, приликом гостовања Бранковога кола на Горановом прољећу у […]
С ГЛУМЦЕМ И ПЕСНИКОМ МИОДРАГОМ ПЕТРОВИЋЕМ
Имао сам при руци један примерак „Сремскокарловачких терцина“, који му с посветом у тој брзини предаде моја млађа, десетогодишња кћерка Даница: „Драгом побратиму Миодрагу Петровићу, с љубављу!“ Загрлисмо се, а и фотографисасмо потом. Обрадован попут мене због непланираног сусрета, румен у лицу, овај славни првак Српског народног позоришта рече ми да игра патријарха, па настави […]
ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА УСПОСТАВЉЕНА СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА
У сусрет прослави стогодишњице васпостављања Српске патријаршије у Сремским Карловцима, доносимо из Српске православне цркве целовито обавештење. Прослава великог црквено-историјског јубилеја почеће у суботу, 14. маја 2022. године, у Саборном храму Светог оца Николаја свечаним дочеком Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и отачаствених архијереја где ће у 17 часова бити служено вечерње богослужење. Његова […]
БОЕМСКА ДУША МИШЕ АВДАЛОВИЋА
Уврстио сам Мишу Авдаловића у „Антологију српске поезије (1847-2000)“, ту му је место. У пролазу поред зграде Матице српске, по изласку антологије (2012), професор и књижевни критичар Славко Гордић ми искрено рече: „Добро је што си у антологију уврстио Гојка Јањушевића и – Мишу Авдаловића“. Рече, као да га је мало такнуло то што никад […]
ПЕСНИЦИ-ШАХИСТИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
Далеке 1849. године, 2. априла, у Земуну, млади књижевник Јован Ђорђевић затекао је свога врсника Бранка Радичевића како игра шах, и тим поводом записао: „Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре.“ То је онај Јован Ђорђевић који је основао Српско народно позориште, аутор текста химне Боже правде. Овај његов запис о Бранку […]
УЗ ВАСКРШЊЕ ДАНЕ
ЦАРСТВО ХРИСТОВО НИЈЕ ОД ОВОГА СВЕТА И ЗАТО ЗАГРЛИМО ДРУГОГА КАО ГОСПОДА САМОГ
Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму […]
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ БИО ЖИВА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НОВОГ САДА
Живко Марковић рођен је 1927. године у Нерадину на Фрушкој гори. Био је, рекох, кустос Музеја на чувеној тврђави на Дунаву, али пре тога, од 1955. године запослен као архивиста у рукописном одељењу Матице српске. Долазио је у Сремске Карловце као да су му родно место. Ту је био ђак чувене Карловачке гимназије, потом и […]
О БРАНКОВОМ ЛИКУ
“То нису у правом смислу портрети”, каже Вељко Петровић у „Књижевности“ (1947), “то су више типизиране представе младог, умиљатог, слаткогласног песника, песника ране младости, осуђеног на смрт”. Касније су многи радили Бранкове портрете, углавном по угледу на Минине или сличне. Бранкови потомци из Вуковара изјавили су својевремено да је рад првог српског фотографа Анастаса Јовановића […]
ПЕСНИК РАСТКО ЛОНЧАР
Обе своје књиге поезије Лончар је објавио у Бранковом колу: „Нерви од волфрама“ (2017) и „Сумоврат“ (2020). Добитник је награда: „Стражилово“ и „Матићев шал“, те високог признања листа „Политика“ – у престижној анкети-рубрици „Ово је била њихова година“, која се обелодањује последњег дана у години, када је Растко изабран (2017) за најуспешнијег младог песника у […]