НОГОВА СТРАЖИЛОВСКА ДУША
Рајко Петров Ного био је укорењен у боемски мит, али са култивисаним занатским алатима за кроћење те чудотворне напасти. У његовој поезији струји магма традиције, злато очевине са косовском легендом, неизбежна светлост музике у матерњем језику и праоснови певања. Почев од социјалних увида у позицију песника што се мрзне на свету и међу људима, преко хајдучког […]
БОЕМСКА ДУША КОЈА ЈЕ ГРЕЈАЛА СВЕТ
Сачувао је, за оне којима су драже – и за тога никога не треба кривити – анегдоте и догађања, живо сећање на Марошевића Милисав Крсмановић у Мојим испадима, ретко доступним, али зато награђујућим онима што се не уплаше да пођу за овом фонтаном вечите младости, и вечитог немира живљења. У њој се говори и о ноћима […]
О МИЛОВАНУ МИЋИ ДАНОЈЛИЋУ, И ШТОНЕШТО ЈОШ
Интересовао се у редакцији „Књижевне речи“ кад ће му изаћи неки текст, а чини ми се да је тражио и да унесе неке измене. Тада је време прекуцавања и штампања текста било другачије, није било компјутера и Интернета. Морао си јавити (лично отићи или у коверти послати нову верзију) да уредник руком допуни или прецрта […]
ВАСКО ПОПА НА 3. БРАНКОВОМ КОЛУ
Васко Попа наступио је у Карловачкој гимназији и том приликом добио букет ружа из руку једне одушевљене Карловчанке (Ружокрадице се привуку ружином дрвету/ Један од њих украде ружу/ У срце je своје сакрије – В. Попа). Но, потребно је казати да је Васко Попа први добитник Бранкове награде која је у Сремским Карловцима основана 1954. године (када је рођен потписник ових редова) за најбоље прве […]
ПИСМА СА БАЛКАНА
Бирано средство бираних начина за омамљивање јесте параријеч, рогобатна копија Ријечи, и осим што је изузетна у владању над широким народним масама,изузетна је и у остављању одраслог човјека у инфантилном стању, неспремног да икад увиди количину мрака и прљавштине у којој се нашао док орбитује око златног и сребрног новчића што је недостижан колико и […]
ВУКМАН ОТАШЕВИЋ И МИЛАН НЕНАДИЋ НА 19. БРАНКОВОМ КОЛУ
Ево их на 19. Бранковом колу, на фотографији из 1990. године; нико нема песничке фото-албуме попут Бранковога кола. Вукман и Милан у ресторану „Липа“ (негдања „Линда“) у Милетићевој, у Новом Саду. Тада је био обичај дан пре почетка Бранковога кола, уочи Свечаног отварања у Сремским Карловцима, да песници и уметници пристигли одасвуд, и већ смештени […]
НАСТУПАТИ КАО ПЕСНИК НА БРАНКОВОМ КОЛУ
То није долазило у обзир; при самој помисли јављала ми се нелагода, осећао сам да кршим небески план на моме земаљаском путу с Бранковим колом. Многи су ме убеђивали да нисам у праву, да сам пре свега песник, па онда челни човек Бранковога кола, и да је сасвим нормално да званично наступим као песник управо […]
ЗЛАТОУСТИ СРЕМАЦ БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ
Пре три деценије, Михиз је за једним богато намештеним кафанским столом у Новом Саду после успешног програма на Бранковом колу рекао: „Ако за сто година после мене остану да живе само две моје реченице, ја сам завршио посао.“ Хтео је казати да би то био његов величанствен траг у времену, велики резултат због којег је […]
О ДОБРОМ БАРАБИНУ БРАНКУ ЋОПИЋУ
*** Нема милијега Парнаса од детињства, од мириса завичајних, од светлости ране… Детиње фантазме носе благо надахнућа, дају креативну силу за походе у језик, у песму, у књижевност… А кад ме дотакну такве красоте, машим се књига Бранка Ћопића. Оплемене ме својим мелемом Магареће године, поново, до насмешених и намргођених облака, високо – Орлови рано лете, отпочне […]
ЦРТИЦЕ СА 65. САЈМА КЊИГА
А на овогодишњем, 65. Сајму књига у Београду обиље сусрета, многи нису забележени фотоапаратом, неки тек случајно јесу, али све у свему – лепота земнога присуства књиге у нашим животима кроз драге и живе нам пријатеље и писце. И сви су обрадовани, као наново рођени после ирационалне пандемије, више и не помињу две године без […]