ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“ 2022.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Божидар Мандић (Нови Сад, 1952) је посве особена стваралачка личност на нашој културној сцени: песник, прозаиста и уметник, оснивач еколошко-уметничке комуне „Породица бистрих потока“. Објавио петнаест књига, дванаест самосталних изложби и театарских представа. Мандић је аутор који ствара у загрљају са природом, далеко од […]
ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ
Лепи су и ретки пројекти попут панораме „Нек’ остане глас“ ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Бранково коло и ова гимназија сарађују деценијама, и та сарадња је на дику и понос и једнима и другима. Ова панорама долази као својеврсна младолика круна истинског разумевања и пажње између Бранковога кола и гимназије. Наступи ђака […]
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ, ЧОВЕК БЕЗ КОМЛЕКСА И БЕЗ СУЈЕТЕ
И осмехнутом Пекићу је годило, осећало се да воли и цени што се о њему говори, и он сâм одговара на питања, у најстаријој српској гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од своје једанаесте до седамнаесте године. И други пут, у петак, 6. септембра 1991. године, у 11 часова, у Карловачкој гимназији Пекић је […]
У ПРИПРЕМИ ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ
Припремајући панораму поезије „Нек’ остане глас“, Растко Лончар је поред осталога записао: “Сигурно је само да људска душа има потребу за поетским говором, независно од тога да ли ће – и у коликој мери – њиме овладати, или за њиме доживотно осећати насушну потребу. С тим на уму, у Гимназији Јован Јовановић Змај смо, на поетско-реторској секцији, […]
МИРА БАЊАЦ ДОБИТНИК „ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА“
У полувековном своме трајању, Бранково коло је од самога почетка радосно сарађивало с Миром Бањац која је увек показивала високи професионализам и велику љубав према наступима на Стражилову и у Сремским Карловцима. Бранкову поезију говорила је са сестринском „сремском љубављу“ доживљавајући његове стихове као своје: „Ој, Карловци, место моје драго/ кô детенце дошао сам амо…/ […]
ЉУДИ ОДЛАЗЕ СА БРДОВИТОГ БАЛКАНА
Припремам јој ружу и загрљај за срећан пут, понеки афоризам и лијепу ријеч, стиснутих зуба као да је пошла на онај свијет, а не у тај врли и модерни свијет у ком ће, по сопственом увјерењу, бити третирана као краљица. Скептичне и повремено циничне природе, објашњавам јој да је живот тамо игра сјенки гдје лутке парадирају по сцени одјевене […]
У БАЊОЈ ЛУЦИ ПРОМОВИСАН ПРВЕНАЦ „СЈЕНОХОД“ ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ
Говорећи о називу књиге „Сјеноход“, Александра Мариловић је запазила да је „опасно нагазити туђу сјенку“. С друге стране, сенка је симбол духовности и божанског. Сетимо се Јунга, истакла је Мариловићева, за кога сенка представља контроверзну стварност, с једне стране је деструктивна и аутодеструктивна, а с друге – обиље снаге. Но, поезијом се може постићи потпуна […]
МИЛАН ТРКУЉА, ЛИКОВНИ ТЕМПЕРАМЕНТ РАЗЛИКЕ
Тркуља није истицао своје кордунашко, крајишко и граничарско порекло које је било у животној спрези са панонским искуством, лепотом и сном. Присећао се раних детињих сензација и призивао с љубављу успомене на оца Стевана, железничара, мајку Наду и сестру Соњу, те на деду-имењака Милана који почива у Америци. Топлина којом се обраћао најмилијима носила је […]
ЕСЕЈ ИЗ БАЊАЛУКЕ: О МАЛОГРАЂАНШТИНИ ЕЛИТЕ
Изволи, обични човјече, гледај како се даве у храни и пићу, које си платио најновијим наметима, гледај како газе по теби док су одјевени у најскупље материјале, гледај како покрај сваког од учесника шараде хода бар по један горостас који би ти избио зубе ако попријеко погледаш било кога од њих, а камоли ако подигнеш […]
РАЗГОВОР С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У БАЊАЛУЦИ
„Књижевни сусрети“ нису одржавани од 1991. до 2001. године. Колико је то утицало на промјену концепта. Када сте поново наступили на овим „Књижевним сусретима на Козари“? Током последњег рата и пет година после њега, целу деценију, дакле, „Књижевни сусрети на Козари“, нису одржавани за разлику од песничких сусрета на Шушњару, ту у комшилуку, који су […]