Припремајући панораму поезије „Нек’ остане глас“, Растко Лончар је поред осталога записао: “Сигурно је само да људска душа има потребу за поетским говором, независно од тога да ли ће – и у коликој мери – њиме овладати, или за њиме доживотно осећати насушну потребу. С тим на уму, у Гимназији Јован Јовановић Змај смо, на поетско-реторској секцији, радили не на обликовању садашњих или будућих песника, већ на допуштању младости да тражи различите облике израза свог доживљавања стварности. Одатле и ова књига, у којој свој поглед на стварност изражава деветоро ученика Гимназије. Биографије сваког од њих, и пропратне фотографије, израз су њиховог, личног схватања не само приступа поетском говору, већ и присуствовања у свету и стварности на онај начин на који им је то омогућило досадашње животно (и/или читалачко искуство). Нека им ова, мала антологија једног дана послужи да се сете – како су почели, куда су једном желели да крену, или, на крају дана, шта су победили.“
Очекујемо да се панорама поезија талентованих ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, „Нек’ остане глас“, појави за 51. Бранково коло које ће трајати од 9. до 19. септембра. Као истинска свежина културног живота, у аури стражиловског мита, ту ће бити и промовисана у знаку вечито младог дара и дела непоновљивог Бранка Радичевића.
Овогодишње Бранково коло протицаће у знаку 175. годишњице објављивања прве Радичевићеве књиге, „Песме“, у Бечу (1847), а у сусрет великом јубилеју (2024) у српској култури – 200. годишњици рођења Алексија (Бранка) Радичевића.
















