СВЕТКОВИНА ДОСТОЈНА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

На Свечаном отварању 51. Бранковог кола славној глумици Мири Бањац уручена је „Велика повеља Бранковог кола“ за животно дело, за узвишену сарадњу током протеклих деценија у Сремским Карловцима и на Стражилову, „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“. У десетој деценији свога живота, […]
ПОЛА СТОЛЕЋА У СЛАВУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА (1972-2022)

У музичком делу програма појавиће се познати Хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада, са истакнутим диригентом Јованом Травицом на челу, који ће по традицији, поред осталог, извести химну „Бранково коло“ Светолика Пашћана Којанова. Затим, угледна оперска певачица и пијанисткиња Весна Аћимовић и Маја Грујић, које ће извести Бранкову антологијску песму „Девојка на […]
ПРОГРАМ 51. БРАНКОВОГ КОЛА

Под сводовима Карловачке гимназије, песници разних генерација: Бошко Сувајџић, Ласло Блашковић, Драгица Стојановић, Горан Лабудовић Шарло, Јулија Капорњаи, Јелена Вујановић, Драгана Лисић и Тамара Рехнер, већина лауреати Бранковога кола, који ће казивати своје репрезентативне песме. У музичком делу програма појавиће се познати Хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада, са истакнутим диригентом Јованом […]
175. ГОДИШЊИЦА ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ ПЕСАМА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

На корицама песничког првенца, уместо крштеног имена – Алексије, појавило се ново – Бранко, што је уствари превод са грчкога језика (Алексиос – који брани). У збирци Песме Бранка Радичевића налазиле су се лирске песме, баладе, поеме и сатира. Бранко је на најбољи начин показао да свакодневни народни језик може обухватити и најтананија осећања и да је […]
ОДЛАЗАК СТРАЖИЛОВСКОГ ОРФЕЈА

Самородни и јединствени песник Крстивоје Илић (1938, Брдарица у засеоку Вила-Леска код Шапца – 2022, Шабац) творац многих ововремених и свевремених „елегија над горама и водама“, први је добитник награде Бранковога кола „Стражилово“ (2019) за свеукупни песнички опус. Добитник је и „Печата вароши сремскокарловачке“ (2003), заједно са Ранком Рисојевићем, на 32. Бранковом колу. Својом беседом […]
БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ ОТВАРА 51. БРАНКОВО КОЛО

У протеклим деценијама, Бранково коло отварали су најистакнутији песници и писци: Перо Зубац (1972), Љубивоје Ршумовић (1973), Рајко Петров Ного (1974), Бошко Петровић (1975), Стеван Раичковић (1976), Добриша Цесарић (1977), Мирослав Антић (1978), Тоне Павчек (1989), Перо Зубац (1980), Десанка Максимовић (1981), Душко Радовић (1982), Хусеин Тахмишчић (1983), Блаже Конески (1984), Драгутин Тадијановић (1985), Бошко […]
ОРФЕЈСКИ ЛИК КРСТИВОЈА ИЛИЋА

Својом беседом о најславнијем ђаку Карловачке гимназије, Крстивоје Илић свечано је отворио 36. Бранково коло, у 11 часова, 7. септембра, 2007. године. Том приликом за укупно песничко дело свечано му је уручено високо признање Бранковога кола „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића). Сат пре тога, у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, присусутвовао […]
РАНКО РИСОЈЕВИЋ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Песник, прозаиста, драмски писац, есејиста, преводилац и културни посленик из Републике Српске, Ранко Рисојевић рођен је 1943. године у Календерима код Костајнице. Написао је више од педесет књига: осамнаест збирки поезије, двадесет шест књига прозе, међу којима једанаест романа, те десет радио-игара за […]
МОЈ ЗЕМЉАК РАДОВАН КРАГУЉ

Приједор је чувен и јединствен по великом броју изузетних сликара још с краја деветнаестог века па кроз цео двадесети до данашњих дана: Тодор Швракић, Перо Поповић, Милан Четић, Драгутин Митриновић, Сретен Стојановић (вајар), Радован Крагуљ, Бранко Миљуш, Здравко Мандић, Милан Васиљевић, Милан Совиљ и синови Радомир, Весо и Зоран, Љубомир Стахов, Драган Топић, Предраг Марјановић, […]
О УМЕТНОСТИ ЂОРЂА ЛАЗИЋА ЋАПШЕ, ЗАПИС ПРЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ

Пред нама је изложба високог уметничког домета. Ђорђе Лазић Ћапша, попут каквог демиjурга, створио је сасвим оригинални свет. Он је снагом миленијумског неимара изнедрио чудесно упечатљив свет паганског, обредног и ритуалног. Свет чија онтолошка граматика заснована је на четирма великим симболима: земљи, води, ватри и ваздуху. Говорећи ликовним језиком, који се у овом случају показује […]