О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Песник, прозаиста, драмски писац, есејиста, преводилац и културни посленик из Републике Српске, Ранко Рисојевић рођен је 1943. године у Календерима код Костајнице. Написао је више од педесет књига: осамнаест збирки поезије, двадесет шест књига прозе, међу којима једанаест романа, те десет радио-игара за децу и два позоришна комада. Приредио је за штампу више књига поезије и прозе других аутора.
Ово су неки од наслова Ранка Рисојевића: „Вид таме“, „Време и врт“, „Истрпи ово драгање“, „Снови о вјечном и пјесме смрти“, „Озон“, „Прах“, „Брдо“, „Врата таме“, „Месија“, „Самоћа, молитве“, „Први свијет“ и „Расвит“, те прозних – „Насљедна болест“, „Слике за утјеху“, „Дјечаци са Уне“, „Приче великог љета“, „Сабласни шињел“, „Шум“, „О души“, „Иваново отварање“, „Босански џелат“, „Симана“, „Господска улица“ и други.
Поред превода из песничког и прозног опуса на бројне језике, роман Босански џелат Ранка Рисојевића преведен је на руски, немачки, пољски и чешки језик, а књига кратке прича „Шум“ на италијански. Роман „Дјечаци са Уне“ налази се у лектири у оба ентитета Босне и Херцеговине.
Ранко Рисојевић завршио је Природно-математички факултет у Сарајеву. Био уредник „Гласа српског“ и часописа „Путеви“, „Универзитетске библиотеке“ и „Освјетљења“. Радио као директор Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочић“ у Бањалуци и Галерије ликовних уметности Републике Српске.
Поезија Ранка Рисојевића обухвата богат тематско-мотивски спектар почев од фантазмагоричних слика одрастања преко питања о комплементарности и дистинкцији духовног и телесног, вечног и пролазног, до егзистенцијалних зачудности и призора са човеком (песником) у немирном савременом свету. Ерудита и познавалац других литература, занатски оперважен смислом да подједнако успешно пише у слободном и везаном стиху, он често отвара компаративистичке увиде и подешава их према својим поетичким стандардима. Као прозни писац, највеће домете постигао је у сликању Бањалуке у времену и прожимању притом реалног и фикционалног, као и у прози за децу где врхуни завичајна аркадија детињства са великим очима и сензацијама. Ранко Рисојевић еклатантан је пример судбинске посвећености и стваралачког истрајавања са врхунским резултатима у животној мисији и великој љубави, које се зову књижевност, то јест уметност.
Својом беседом о Бранку Радичевићу, Ранко Рисојевић је свечано отворио 33. Бранково коло 2004. године и том приликом за укупно песничко и књижевно стваралаштво добио високо признање „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића). У дугогодишњој каријери, добитник је значајних награда са именима угледних српских песника и писаца: Лаза Костић, Петар Кочић, Бранко Ћопић, Скендер Куленовић и Душан Васиљев. Лауреат је, затим, „Печата вароши сремскокарловачке“, „Златне сове“, „Грачаничке повеље“, „Награде Удружења књижевника Републике Српске“ и других. Такође, добитник је југословенске „Награде жељезаре Сисак“ и носилац француског ордена „Витез реда Академских палми“.
Међународна награда „Бранко Радичевић“ биће уручена Ранку Рисојевићу на 51. Бранковом колу 19. септембра на Свечаном затварању у Сремским Карловцима где се Алексије, потоњи Бранко Радичевић школовао од 1835. до 1841. године.
Ненад Грујичић, председник
На фотографији из Албума Бранковог кола: Ранко Рисојевић у Карловачкој гимназији свечано отвара 33. Бранково коло, 3. септембра 2004.
