ПРОМОЦИЈА „ПОКРИВАЊА КУЋЕ“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА 54. КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА НА КОЗАРИ

Нови Сад – Сремски Карловци, 4. септембар 2006.

У ГАЛЕРИЈИ „СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ“ ПРОМОЦИЈА ГРУЈИЧИЋЕВЕ НОВЕ КЊИГЕ

Књига „Покривање куће“ у приједорској штампарији Print desing

У приједорској галерији „Сретен Стојановић“, на 54. Књижевним сусретима на Козари, у понедељак, 7. септембра у 19:30 часова биће промовисана књига Ненада Грујичића „Покривање куће“ из престижне едиције „Овјенчани“. Уз аутора, у програму, као модератор, учествоваће и проф. др Слађана Миленковић, приређивач књиге Ненада Грујичића. Ова књига сачињена од Грујичићевих песама, поема, прича, есеја, записа, путописа и интервјуа.

Насловне корице књиге „Покривање куће“, избор из поезије, прозе, есеја, записа, путописа и интервјуа

По концепту издавача из Приједора (Град и библиотека „Ћирило и Методије“), књига у едицији „Овјенчани“ донеће и неколико десетина фотографија сложених хронолошким редом почев од најранијег Грујичићевог детињства у Шајкашу и Приједору па преко школовања и тока целе каријере. У књизи ће се појавити и четири уметничка портрета Ненада Грујичића, сликарски радови Оље Ивањицки, Милића од Мачве, Градимира Смуђе и Милана Тркуље.

Едиција „Овјенчани“ обухвата лауреате угледне награде „Скендер Куленовић“. Ненад Грујичић ову награду добио је 2005. године на 33. Књижевним сусретима на Козари за књигу изабраних и нових песама „Светлост и звуци“ (Српска књижевна задруга, Београд, 2004).

Портрет Ненада Грујичића, рад Оље Ивањицки, 1997.

У едицији „Овјенчани“ досад су објављене књиге Бранка Ћопића,  Васка Попе, Блажета Конеског, Драгослава Михаиловића, Стевана Раичковића, Милована Данојлића, Драгана Колунџије, Душана Ковачевића, Љубивоја Ршумовића, Љубомира Симовић, Матије Бећковића и Милосава Тешића.

У  предговору књизи „Покривање куће“, проф. др Слађана Миленковић поред осталог каже: „Ненад Грујичић припада оној реткој врсти песника чије име у савременој српској књижевности носи посебну тежину и препознатљиву духовну и поетску снагу. Његово стваралаштво прожето је истанчаним осећајем за језик, јаким наслеђем традиције и српске поезије,  али и оригиналним певањем на савремене теме са дубоко личним чином. Посебност његовог песничког дара лежи у способности да језику врати снагу првобитног, исконског импулса, оног који истовремено звучи интимно и универзално. Грујичићев стил одликују музикалност, језичка раскош и игра значења. Његови стихови често делују као пажљиво изграђени лирски механизми у којима звук и смисао прожимају се до потпуне складности. И када говори о свакодневици, он у њој проналази искру дубљег значења, претварајући оно обично у поетско и трајно.

А поводом изласка нове књиге у едицији „Овјенчани“ и њеној промоцији у понедељак на 54. Књижевним сусретима на Козари, Ненад Грујичић каже:

„Пре педесет две године отишао сам из Приједора на студије у Нови Сад. Прве књиге објавио у Београду и Матици српској, па убрзо у триптиху Сремски Карловци, Нови Сад и Београд наставио своју каријеру. Као дланом о длан, прошло је више од пола столећа, што говори о нашој пролазности и смртности. Али ту је и божанско надахнуће, оно што зовемо lucida intervala (светли тренуци), ту је уметнички занат који релативизује нашу земну трошност.

Одликаши у петом разреду основне школе у Гомјеници са учитељицом Нусретом Идризовић. Стоје слева: Радмила Марјановић, Мира Добријевић, Мухарема Рамић, Радмила Војновић, Суада Сарајлић,; чуче с лева: Ненад Грујичић (у шреној кошуљи), Душан Топола, Раденко Стојић, Љубан Илинчић и Сафет Рамић. 1965.

Никад нисам заборавио Приједор, Поткозарје, Козару и Крајину, напротив. Аркадијски призори и слике из мога детињства и младићства, из периода раног школовања у Гомјеници и Приједору, населили су значајан део пропланака сачињених од педесетак мојих досад објављених књига.

Сада се Божјом руком указала прилика да се у едицији „Овјенчани“ нађе изабрана моја поезија, али и текстови разних жанрова, који дају књизи специфичан мирис и боју  завичаја. За разлику од осам досадашњих избора, овај ће у добром свом делу носити печат Поткозарја и Козаре. Отуда сам и целу књигу назвао по поеми „Покривање куће“, што потпуно одговара контексту где се књига појављује.

За ових пола века стварања заиста је несвакидашњи догађај објавити својеврсну кровну књигу у славу завичаја баш на некадашњем кућном прагу чије локалне тачке и превоји дотичу универзално. Уметност само тако има смисла, у радости откривања ројева звезда на траговима младости која је овом књигом окрилатила и наново полетела у несвакидашње пируете матерњег језика.

Захваљујем Граду Приједору на пажњи и на труду који је уложио у овакав књижевни пројекат. Дабоме, и те како се радујем, ако Бог да, промоцији књиге „Покривање куће“ у чувеној приједорској галерији „Сретен Стојановић“ где ћу, поред осталог, бити у привилегованој   прилици да укажем на један текст у тој књизи, на мој запис о Сретену Стојановићу, великом српском вајару, брату легендарног Младена Стојановића са Козаре.“

 

 

 

Најновије вести