Код аутентичне поезије Горана Лабудовића Шарла велику улогу има и конкретно искуство. Као што је током разговора рекао – да човек не може писати одређене ствари уколико их није доживео – тако је ауторова богата лепеза поезије саткана од јачине емоција које је током свог стваралачког пута доживео и претварао у песнички говор. Лончар је о том процесу стварања говорио као о својеврсној игри у којој, читајући или слушајући песме, и сами постајемо играчи. Ту игру Лабудовић на тако једноставан, а дијалектичан начин поставаља пред нас.
Како искуство временом надолази, тако и дела бивају за „зерицу“ богатија животним обрисима, и када се, како и сâм аутор наводи, осврнемо на оно што смо раније написали, увидимо колико смо сазрели и направили помак на личном и животном, емотивном и духовном плану.
Није изостављено ни само Бранково коло. Добитник ,,Печата вароши сремскокарловачке’’ наводи да је управо Бранково коло важан чинилац јавног културног живота за ,живи’ контакт, лицем у лице. Живећи у свету деструкције и антисоцијализације, људи се налазе пред бројним недоумицама и замкама, а Бранково коло као институција, пре свега, даје нам ону другу слику стварности, која је богата даровима у матерњем језику, у лепоти инспирације и створеног дела. Тиме су, нарочито младима, у добу аморала, кича и шунда, отварена врата за духовно продубљење и другачији, спасоносни поглед на свет. Управо је Бранково коло ту, дакле, да одржи снагу традицију и моћ здравог савременог сензибилитета кроз сећање на славног Алексија Бранка Радичевића чију ћемо 200. годишњицу рођења свечано обележити наредне године.
Растко Лончар је истакао широк и завидан спектар награда и признања које је Лабудовић стекао, међу којима се још у младости истичу награде на „Фестивалу југословенске поезије младих“, на фестивалу ,,Култура младих Србије’’ у Књажевцу, и,,Шумадијске метафоре’’ у Младеновцу, затим прва награду на конкурсу часописа ,,Улазница’’, ,,Златна сова’’ (за рукопис романа), те награде,,Ђурин шешир’’ и ,,Раде Томић’’, и друге.
Горан Лабудовић Шарло заступљен је у Антологији српске поезије (1847-2000) Ненада Грујичића, те у разноврсним тематским антологијама, хрестоматијама, панорамама и зборницима Пере Зупца, Радомира Андрића, Небојше Деветака, Миљурка Вукадиновића, Милоша Јанковића, Данила Јокановића, Видака М. Масловарића, Дејана Богојевића, Андрее Беате Бицок, Душана Стојковића и других..
Ана Гојковић
















