На премијерном, новосадско- карловачко-бранковској промоцији, о „Споменару“ надахнуто су говорили Бошко Сувајџић и Миодраг Матицки.  Бошко Сувајџић, иначе актуелни лауреат „Печата вароши сремскокарловачке“ Бранковог кола,  истакао је ретке и занимљиве детаље из биографије образоване, лепе и талентоване Мине Караџић, који су одушевили публику.  Он је прочитао уводну реченицу из поговора Мине Ђурић: „ Споменар Мине Караџић једна је од најелоквентнијих тихих књига свога и многих других времена, салонска и светска, интерно породична, а интернационално значајна, на известан начин пригодна, а по непосредности и непатворености својих сегмената неприкосновена.“

Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, наласио је да је Мина Караџић много помагала свом оцу Вуку и доприносила његовој слави и резултатима. Матицково виђење „Споменара“ ширило се у коцентричним круговима високе свести о значају оваквих пројеката кроз време, који беспоговорно и надахнуто говоре о снази и јединствености нашег духовног и културног корена на тлу Европе.

Током промоције,  у видео-технологији, све време су на великом платну изнад учесника програма емитоване фотографије и слике из те романтичарске епохе која је изнедрила великане српске поезије и културе: Вук Стефановић Караџић, Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Ђуро Даничић, Мина Караџић и други.

Посебан доживљај изазавало је музичко извођење Бранкове песме „Девојка на студенцу“. Наиме, Бошко Сувајџић је уз гитару запевао ову антологијску песму  коју су одмах прихватили Ненад Грујичић и Миодраг Матицки, а онда и присутна публика. Била је то велика демистификација уобичајених и не ретко веома сивих и хладних књижевних вечери, и намргођених генија „културне“бирократије. Бројна публика дугим аплаузима награђивала је учеснике ове незаборавне и преко потребне промоције која се, срећом и благодарношћу дивног чуда,  одиграла на најприроднијем месту за овакву тему, на „Пролећним Бранковим данима 2019“.