Јелена Марићевић Балаћ је истакла да је Грујичићева књига ретка на савеменој песничкој сцени, да она  предсетавља  „мемоаре у поезији“, мемоаре писане песничким језиком, и као таква је јединствена и оригинална.  Песник слика своју младост и опчињеност књижевним животом у којем не проналази само подршку и разумевање, већ и препреке у неким редакцима и уредницима, искушења која га брусе и јачају.  Наведен је и случај књижевног листа „То јест“ који је у дане Титове смрти забрањен, а на чијем челу је био управо Ненад Грујичић.  Нагласила је значај честе појаве птица на почецима или у завршецима песама, птице као симбола душе и поезије, слободе и паралелног живота наспрам стварности која обилује другачијим појавама.

Јован Пејчић је указао на паралелне светове књижевног живота из 19. и 20 века у Новом саду, као великом центру песничких и културних збивања, показао је примере у којима Грујичић на почетку значајног броја песама помиње чувене новосадске кафане и живот у њима у 19. столећу где се окупљају и већају значајни песници, уметници и угледни грађани тога доба правећи тиме паралелу са садашњим амбијентом .Песме документаристичког карактера упоредио је са Грујичићевим полемика указујући да су то два света са истим изворима ситуација и махом истим личностима из његовог младалачког периода бављења књижевношћу.  Као значајну  и позитивну личност на Грујичићевим почецима навео је песника Рашу Ливаду, човека који му је на волшебан и узвишено пријатељски начин помогао да објави прву књигу песама „Матерњи језик“, чиме је књижевни живот показао своје светло и лепо лице наспрам деликатно проблематичног и тамног.  И Пејчић је указао на учесталу појаву минијатура са птицама разне врсте. Тамо где се обликује свет птица, ту владају природни закони и велико поље слободе, а тамо где се појављује човек настаје друштвена ситуација у којој искрсавају стални проблеми и другачији закони. Пејчић је предложио да песник састави нову књигу сачињену само од песничких минијатура о птицама и тиме добије савршен лирски тон новог, независног рукописа.

Као модератор програма, Растко Лончар је поновио неке своје увиде и запажања испољена у претходном наступу у Београду, проширујући их свежим погледима у новом контексту промоције „Песама о младости“ – Сремским Карловцима. Поновио је значај и потребу за појављивањем овакве књиге која доноси свет ранијег, Перикловог периода у савремној српској књижевности и, како је истакао, данашњег Нероновог доба који нема заносе и лепоту претходног.

Захваљујући критичарима на надахнутом слову о „Песмама о младости“,  и Јовани Крстић на изузетно квалитетном казивању песама из књиге („То јест – Титова смрт, 9“, „Концептуалиста“. „Прве песме у Летопису“. „Новогодишњи број Политике“, „Живот у касарни“, „Војни спикер“ и „Грамофонска плоча“), Ненад Грујичић је сликовито рекао да песме садрже три тематска нивоа, почетни или горњи, „таван“, средишњи – „просторију за свакодневни живот“ и –  „подрум“, који уствари досеже висине неба, најчешће са сликама и призорима разноврсних птица које омогућавају да се се створи сопствени, лирски свет далеко од круте стварности.   Истакао је да овакву књигу досад није написао и да га је као таква све време писања носила као велика инспирација коју је занатски уобличавао на неким новим поставкама сопствене поетике. Указао је на то да кроз време поезија суди критици и да је песнички језик  најмоћнија енергија књижевне писмености, а често да поезија  потпуно надилази и саму књижевност осамостаљујући се у нову  „стару“ духовну дисциплину засновану на јединству слике и звука.   На питање шта ново ради, открио је да пише песничку књигу чији радни наслов гласи „Сремскокарловачке терцине и сонети“. У том знаку, на самом крају успешне, и учесталим аплаузима праћене промоције, Грујичић је изуст је рекао своју песму „Сремски Карловци“ написану пре 27 година и тада објављену у „Културном додатку“ Политике, коју је пустио радован Поповћ,  али и казану на централној свечаности обележавања 300. годишњице велике сеоба Срба под Чарнојевићем, која је обележавана управо у Сремским Карловцима. Том приликом, поред осталих, заједно са Грујичићем  наступили су песник Раша Ливада и прозаиста Драгомир Попноваков.  Доносимо песму Ненада Грујичића  „Сремски Карловци“, која је на крају синоћње више него успешне карловачке промоције „Песама о младости“ измамила несвакидашње  дуготрајан и звонак аплауз: