На промоцији ове младе књиге у свечаној сали Карловачке гимназије програм је водила и уводну реч дала угледна професорица српског језика и књижевности Јелена Ратков Квочка, а о књизи су говориле две такође угледне професорице Карловачке гимназије на предмету српског језик и књижевности, Славица Шокица и Јелена Марјановић, истичући одреда осебујан таленат младог песника, посвећеност уметничком изразу и висок квалитет његовог песничког првенца.
Одломак рецензије Ненада Грујичића, уредника песничке едиције „Савремена поезија“ и председника Бранковог кола, прочитао је ученик Карловачке гимнзије Андреј Никовић. Уз младог песника који је одлично говорио своје песме (што као префињени рецитатор годинама чини казујући антологијске наше и светске песнике), у помоћ су му радосно притекле гимназијске дугарице Христина Бјелајац, Анђела Росић и Катарина Перенчевић, изврсне интерпретаторке поезије. Оне су надахнуто и уметнички разноврсно, уз различите интерпретације и њихов аутентичан и снажан лични доживљај, говориле неколико песама по свом избору из књиге „Корак између“.
Ова књига својом појавом представљала је изненађење у гимназијском окружењу и донела радост свима жељнима позитивне креације и мира у души, у времену не баш пријатних информативних вибрација са ружним вестима одасвуд. Чин објављивања књиге у Бранковом колу, које деценијама успешно и радосно сарађује са Карловачком гимназијом, на радост ђака и професора, и редовне наше публике, догодио се у прави, готово невероватан час: два века од рођења Бранка Радичевића, великог песника српског романтизма, песника младости, поводом чије поезије у српској култури постоји око стотину музичких композиција.
У Србији четрдесет шест школа носи Бранково име (неколико и преко Дрине), а и Карловачка гимназија једно време звала се „Бранко Радичевић“. Многе библиотеке на српској језичком простору такође носе Бранково име, као и бројна уметничка и културна удружења. У славу Бранка Радичевића и његовог непролазног дела, од 1972. године данас постоји институција Бранково коло, која наставља традиције славног сремскокарловачког књижевног листа „Бранково коло“ (1895-1914), који је основао и десет година водио Павле Маковић Адамов, писац и професор Карловачке гимнагије, са снажним деловањем на широком језичком и географском простору.
Готово да нема града где не постоји улица Бранка Радичевића, а на књижевној сцени додељује се неколико престижних награда са његовим именом, почев од награда за младе књижевне таленте до признања са међународним печатом и угледом. Поезија Бранка Радичевића изучава се на свим нивоима школовања, од основне школе до универзитета. Нека све ово буде мотивација, и привилегија, а потом и инспирација самом Данилу Јовановићу током његове песничке каријере са жељом да траје и не посустаје да негује очигледни песнички таленат.
При самом крају несвакидашње промоције под сводовима Карловачке гимназије, с младим аутором, који је управо завршио четврти разред Карловачке гимназије и сутрадан са целом генерацијом прославио крај школовања, надахнут разговор о свежој књизи и песниковим стваралачким преокупацијама и плановима водила је ученица Катарина Зиндовић.
Искрен и снажан аплауз дошао је као награда младом аутору за ватрено књижевно крштење управо у гимназији где је четири године успешно учио руски језик и књижевност са намером да тај пут, обогаћен вредном књигом песама, настави и даље. У име издавача и своје лично име, Данило Јовановић је с потписом и посветом даривао присутнима примерке свог песничког првенца што ће уметничко-духовно путешествије наставити на септембарском 53. Бранковом колу које ће трајати од 6. до 16. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, а у знаку 200. годишњице рођења Алексија Радичевића.
М. Борић
