Домаћин Растко Лончар пожелео је добродошлицу младом песнику и упитао га како је настао наслов и како је дошло до сарадње са Бранковим колом. Аутор је открио да је збирка наслов добила по истоименој песми, уједно и најстаријој у збирци, која датира из 2019. године, а који је настао као кованица речи сентименталност и менталитет, те признао и да га тај појам одређује као личност и песника, у ово време када све негира сентименталност и исказивање емоција. Признао је да му се никад није допадала идеја да шаље песме часописима, те да је желео да нађе издавача који би директно препознао вредност поетике коју негује.
Најновије песме настале су 2021, што показује да је младом поети требало доста времена да нађе издавача који би штампао аполитичну поезију без примеса било какве идеологије, односно, наишао је на много одбијања самог рукописа. Испричао је анегдотски податак да је наишао на књигу до тада њему непознатог аутора Бранковог кола и видео да је на трагу његове поетике, те тако одлучио да се обрати управо Бранковом колу као издавачу. И ту је наишао на разумевање, прихватање и брзо штампање књиге са рецензијом Ненада Грујичића, домаћина Бранковог кола.
После „исповести“ сличне већем броју младих песника којима други олако одбијају рукописе у ова чудна времена, Димитрије Николић је казао две песме, „Тајна“ и „Из дана у дан“. Растко Лончар је истакао да се лирски субјект и драга у збирци „Сентименталитет“ налазе увек на неким периферним просторима, наводећи пример свадбе у лифту или купатилу, наговештајући да је тема љубави помало скрајнута, те да мора и сама да се склања у маргиналније просторе. Песник је признао и то да постоји утицај Данила Киша на његово писање, будући да је, како каже, у питању писац који је имао песничку судбину, са својим набрајањима и енциклопедичношћу. Лончар је приметио и опсесију људским органима у сврси лишавања израза од патетичности која би уништила песму.
С обзиром да је Димитрије Николић студент Факултета музичких уметности у Београду, на другој години клавира, а да планира следеће године да упише композицију, представио се публици, као и на свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2023“ у Сремским Карловцима, и као пијаниста. Свирао је композицију домаће ауторке Исидоре Жебељан „Dark Velvet“ у спомен Густаву Малеру, којем је чак посветио једну песму у збирци, а планира да у некој од наредних посвети једну и самој Исидори, у чему се види да песник у својој уметничкој радионици унеколико прави својеврстан спој поезије и музике.
Растко Лончар је указао на стих где Николић пева да ће бити лудак, песник и филозоф, желећи да песник појасни однос између та три појма, на шта се Димитрије позвао на Миљковића, а потом и на Шопенхауера, који су на себи својствен начин унутар своје личности садржавали сва три поменута испољења духа. Додао је и да сматра да свуда, у сваком сегменту живота, може да се пронађе некаква унутарња поезија. „Сентаменталитет“ је за њега ода свој чулности коју доносе и музика и поезија. У њој се помињу, како је уочио Лончар, соната, прелид, фуга, такт, и други појмови из музике, што је аутор објаснио тиме да музику сматра главним занатом, те да жели да форму музике приближи на себи својствен, „ишчашен“, начин поезији будући да су те две дисциплине и за њега у сестринском односу, како каже Рахмањинов. Подсетио је да је још од антике поезија била неодвојива од музике, те да ће можда у будућности и видљивије експериментисати спајањем та два феномена у једно.
У другом наврату, Димитрије Николић говорио је још три своје песме: „Југ“ (одатле је, каже, и сâм он – из Зајечара), „Руже“, посвећене Лују Арагону који их помиње на једном месту, а у којој аутор износи унеколико своју поетику – „набрајање је највеће у песништву“, те за крај песму – „Интима“.
Програм су заокружили са још по једном песмом млади аутори, ђаци Јовине гимназије, којима је прошле године у Бранковом колу штампана панорама песама „Нек` остане глас“, која је промовисана на „рајском Стражилову“ током пређашњег Бранковог кола, а коју је приредио управо Растко Лончар.
Младолика публика сачињена највећим делом од ђака гимназије одушевљено је прихрлила да им песник потпише по примерак збирке, као и да наставе разговор с њим у неформалнијем амбијенту, постављајући му питања везана за сам процес писања као и многе друге теме, врло надахнуто, попут питања – која три нотна записа би сачувао да му сви изненада почну да горе, или оног основног питања, како је знао да треба да почне да пише.
Остаће запамћено на „Пролећним Бранковим данима 2023“ да је у два различита дана и програма наступио несвакидашњи таленат, двадесетогодишњи песник и пијаниста, Димитрије Николић, несумњиво освежење Бранковог кола и укупне културне сцене, млади аутор чија појава са далијевским брчићима показала је да они нису пуштени из хира већ да се на асоцијативни начин, двема уместностима, музици и поезији, приближи и трећа – сликарство. Овај млади уметник већ је позван да наступи на Стражилову на септембарском 52. Бранковом колу у славу великог песника српског романтизма, нашег вечито младог Бранка Радичевића, на чије стихове у српској култури написано је преко деведесет музичких композиција.
Драгана Лисић
